Аутор: Res Publika
Kao udruženje koje želi da Kragujevac bude grad aktivnih građana, medijskog pluralizma i demokratskih sloboda, Res Publika nastoji da što bolje razume kako se mladi u četvrtom po veličini gradu u Srbiji informišu, koliko veruju različitim izvorima informacija, šta ih pokreće na akciju. Kako bismo saznali više o njihovim stavovima, potrebama i očekivanjima, sproveli smo Istraživanje, koje je obavljeno u fokus grupama, odnosno vođenim diskusijama na temu informisanja i aktivizma u kojima su učestvovale 32 osobe starosti od 18 do 30 godina koji žive, školuju se ili rade u Kragujevcu. Istraživanje je sprovedeno primenom tematske analize, odnosno identifikacijom ponavljajućih obrazaca…
Kada letnje temperature pređu trideseti stepeni, gradski bazeni postaju jedno od najposećenijih mesta za predah od vreline. Za mlade su prostor za druženje i zabavu, za roditelje prilika da deci obezbede nekoliko sati igre i rashlađivanja, dok nešto stariji posetioci traže kutak za odmor i beg sa užarenog asfalta. Mi smo proveravali koliko u proseku košta jedan dan na gradskim bazenima u Kragujevcu. Ulaznica za celodnevni boravak na bazenima je 500 dinara za odrasle, dok mlađi posetioci, učenici osnovnih i srednjih škola, plaćaju 400 dinara. Za one koji bazene posećuju u kasnijim popodnevnim satima postoji mogućnost ulaska nakon 15:30 časova…
Politička moć ne zloupotrebljava se isključivo protivpravnim raspolaganjem javnim novcem ili donošenjem nezakonitih odluka. Jednako ozbiljna zloupotreba nastaje onda kada institucije države, javne funkcije i sistemi koji postoje radi zaštite građana postanu sredstvo političke promocije. Upravo zbog toga savremeni antikorupcijski propisi ne štite samo budžetska sredstva, već i poverenje građana u to: Da će država ostati odvojena od političkih partija; Da će javni funkcioneri postupati isključivo u interesu svih građana; Da ostvarivanje zakonom garantovanih prava neće biti uslovljeno ili povezano sa političkom pripadnošću i partijskom promocijom. Analiza javno dostupnih objava sa zvanične Fejsbuk stranice Gradskog odbora Srpske napredne stranke (SNS)…
Кragujevac je 29. jula bio centar susreta različitih kultura, muzike i tradicije. Četvrtu godinu zaredom, Studentski kulturni centar je organizovao Međunarodni festival folklora ESTAM i uprkos izazovima uspeo da u srce Šumadije donese duh udaljenih krajeva sveta. Ovogodišnje izdanje okupilo je četiri ansambla, a uz domaćine iz Srbije, nastupili su gosti iz Severne Makedonije, Severnog Кipra i afričke Кraljevine Esvatini. Nakon svečanog defilea glavnom ulicom, jarke boje tradicionalnih nošnji obojile su Trg Radomira Putnika, gde je odžano svečano otvaranje i nastup ansambala. Svi učesnici zajedno su zaigrali srpsko kolo, a ubrzo su im se pridružili i brojni Кragujevčani svih generacija,…
Zamislite da zakoračite u prostor u samom centru Atine, gde fasade zgrada još uvek čuvaju rupe od metaka iz borbe sa okupatorima, u prostor u kom preko 400 ljudi iz skoro 30 različitih zemalja bezgranično sve deli. To je realnost stanara Prosfigike, koji i danas žive pod pritiskom režima i pretnji da će preko noći ostati na ulici. Upravo ta neizvesnost pokrenula je talas protesta i solidarnosti širom Evrope, ukljujući i Srbiju. Ovaj istorijski kompleks od osam stambenih blokova izrađen je tridesetih godina prošlog veka kako bi udomio grčke izbeglice iz Male Azije. Danas, skoro vek kasnije, temelj ovog mesta…
Kada se dnevne obaveze ugase, a reflektori upale, ostaje samo čist zvuk. Čim sam prošla kroz kapiju ovogodišnjeg Vibe festivala, iste sekunde ostavila sam iza sebe svakodnevnu buku i haos. Čekale su me tri noći pod otvorenim nebom, a tu, u tom letnjem mraku, ispred bina ispunjenih toplim tonovima, prepustila sam se retkom osećaju da nigde ne moram da žurim. Festival ove godine nije krenuo onog momenta kada je upaljeno osvetljenje u Kneževom arsenalu, već kada su ljudi počeli polako da ga oživljavaju svojim koracima, glasovima, toplinom. U razmaku od mesec dana, isti prostor, inače prilično devastiran i bez namene,…
Od lokalnih radio-stanica koje su dugi niz godina bile glas svojih gradova do podkasta koji danas osvajaju digitalni prostor, promenile su se platforme, ali ne i potreba ljudi da čuju glas kojem veruju. Nekada je gotovo svaki grad imao svog omiljenog spikera. Njegov glas čuo se iz kuhinje dok se pila prva jutarnja kafa, u automobilu na putu do posla ili kroz otvoren prozor komšijskog stana. Bio je to glas koji je donosio najnovije vesti, najavljivao kulturne događaje, prenosio sportske rezultate, obaveštavao koje će ulice tog dana ostati bez struje i govorio o raznim drugim, svakodnevnim problemima ljudi koji žive…
Savremeno stvaralaštvo i kritičko mišljenje oduvek su bili neraskidivo vezani. Priroda savremene umetnosti podrazumeva iskazivanje jasnog i nedvosmislenog stava umetnika o mnogobrojnim društveno-političkim pitanjima sa kojima svakodnevno živi i okolnostima u kojima stvara. Međutim, angažovana umetnost u Srbiji danas, sudeći prema istraživanju inicijative ZUK, ima visoku cenu jer su radnici u kulturi sve češće meta progona. Otvaranjem Hronike represije u kulturi stvoren je zajednički prostor u kome radnici u kulturi i umetnici mogu da podele svoja saznanja o režimskim kaznenim merama koje su lično doživeli ili za koje su saznali. Zajednica u kulturi i umetnosti (ZUK) je time pokušala da…
Devedesetih godina, u vreme kada je mobilna telefonija u Srbiji bila tek u začetku, a društvene mreže nisu postojale, angažovane poruke prenosile su se na kreativnije načine nego što je to danas slučaj. Jedan od njih bio je fanzin- amaterska publikacija ručne izrade, koju su kreirali entuzijasti, koristeći samo papir, makaze, lepak i štampač. Iako među generacijama koje su odrastale uz fanzine i današnjih koje oblikuju društvene mreže postoje velike razlike, pokreće ih isto uverenje- kada ti zvanični mediji ne daju prostor, onda praviš svoj. Sem kreaitivnosti, u stvaranje i deljenje fanzina bilo je neophodno uložiti vreme, dok danas, za…
U gradu u kom se često govori o potrebi za više kulturnih sadržaja, jedno mesto već gotovo deset godina dokazuje da entuzijazam, zajedništvo i ljubav prema umetnosti mogu da stvore ozbiljnu kulturnu scenu. Klub UMMUS, koji su 2016. godine osnovala braća blizanci David i Danijel Armuš, danas predstavlja jedini nezavisni kulturni centar u Kragujevcu i mesto okupljanja muzičara, umetnika, dizajnera, mladih i svih koji veruju da kultura nastaje među ljudima. Od 2016. delujemo kao vibrantan centar. Organizujemo svirke, radionice, edukacije i međunarodna i regionalna muzička gostovanja, sve sa ciljem da podstaknemo istinsku kulturnu vrednost i zajedništvo, kaže Danijel Armuš. Tokom…