Аутор: Res Publika
Res Publika Kragujevačka Kuća mogućnosti svoja vrata širom otvara za mlade ljude bez adekvatnog roditeljskog staranja. Nakon izlaska iz hraniteljskih porodica ili disfunkcionalnih zajednica, ovde dobijaju svu neophodnu pomoć. Kroz ovaj program podrške mladima u procesu osamostaljivanja, kroz Kuću mogućnosti je u poslednjih jedanaest godina prošlo više od stotinu mladih. https://youtu.be/02imSJajtvI autorka Zlatija Labović Prilog je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne…
Res Publika Zbog greške lekara Marina Bogosavljević, iz Lapova, celog života će morati danonoćno da radi. Svake četvrte godine joj neophodna operacija kičme koja košta oko šezdeset hiljada evra. Život joj se preokrenuo nakon operacije 2018. godine. https://youtu.be/MzAVXlxrJeI autorka Zlatija Labović Prilog je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Res Publika Kragujevačanin Miloš Živić, nekadašnji rukometaš, skoro dve decenije živi s teškom bolešću. Uz pomoć svoje porodice prevazilazi sve prepreke na putu do normalnog života, jer od grada i države nema velike pomoći. Stolicu lift i kolica obezbedio je svojim sredstvima, ali mu je komšiluk otežavao postavljanje rampe za osobe s invaliditetom. I pored svega što ga je snašlo, prigrlio je život. https://www.youtube.com/watch?v=5XrUkhs7bRE autorka Zlatija Labović Prilog je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media…
Svaki treći dan u Kragujevcu jedna žena premine od raka dojke. Ova negativna statistika traje već godinama, a najgore je bilo 2019. kada je čak 130 Kragujevčanki izgubilo život za godinu dana. Radi ilustracije, to su skoro tri puna autobusa žena. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” ukazuju da ni statistika na državnom nivou nije ništa bolja, pošto godišnje u Srbiji oboli oko 4 500 žena, dok bitku sa bolešću izgubi skoro 1 800. Rak dojke je po svim podacima najčešći oblik tumora od koga oboljevaju žene, i nažalost, najviše i umiru. Iako se svake godine…
Pressek Sezona sportskih takmičenja u Srbiji uveliko se zahuktava, međutim, za deo Kragujevčana i za odlazak na sportske priredbe u rodnom gradu postoje nepremostive prepreke. Ne, nije u pitanju cena ulaznica, jer je ona za njih često simbolična, već nemogućnost da uđu u sportsku halu ili da se unutar nje samostalno kreću. U gradu na Lepenici ima 9.657 osoba sa invaliditetom starijih od dve godine – pokazuju podaci poslednjeg popisa stanovništva, a većina sportskih objekata za njih je tek delimično pristupačna. Baza pristupačnosti koju je oformila kragujevačka organizacija Forum mladih sa invaliditetom pokazuje da su glavni sportski objekti uglavnom delimično…
Res Publika Taj kombi je moj pogled u svet. Od kada ne radi u gradu sam bila svega pet, šest puta. Osećam se izolovano i očajno, kao da manje vredim i svašta mi pada na pamet. Pokušavala sam da razgovaram sa gradonačelnikom i ljudima iz JKP Šumadija, ali nisam dobila konkretan odgovor kada će kombi biti popravljen. Gradonačelniku sam preko sekretarice poručila da ako ne mogu da poprave kombi ili da kupe još jedan, onda treba sve nas da pokupe i odvezu na smetlište u Jovanovcu, kaže za Res Publiku Marija Maksimović, jedna od korisnica specijalizovanog kombija za prevoz osoba…
Ritam grada Lakše je kad nisi sam. Katkad je dovoljno sa nekim porazgovarati, posavetovati se, podeliti želje, strahove, nade ili razočarenja. Vođeni tim idejama, kao što smo već pisali, roditelji dece sa poteškoćama u razvoju pre četiri godine osnovali su udruženje “Sidro”. Od samog osnivanja osnovna teza kojom su se vodili bila je da roditelji dece sa poteškoćama u razvoju imaju mesto na kome će dobiti sve informacije na jednom mestu i primiti poruku da nisu sami u onome kroz šta upravo prolaze. Od sada “Sidro” ima i svoj sajt. Sa porastom broja roditelja, staratelja, hranitelja i negovatelja koji su nas…
Radio Zlatousti Strahinja Matić učenik je trećeg razreda srednje Specijalne škole Vukašin Marković kao i niže muzičke škole dr Miloje Milojević. On je jedan od mnoge dece sa smetnjama u razvoju koji nam svojim primerom pokazuje da nema prepreka za one koji imaju neki invaliditet da izraze svoje sposobnosti i talente, ukoliko im se posveti odgovarajuća pažnja. Ovaj mladi momak možda ne može sve što i njegovi vršnjaci, ali zato, zahvaljujući svojoj muzikalnosti, može da zapeva u svakom trenutku i da razgali okupljene pesmom i svojim dubokim glasom. http://radiozlatousti.rs/?p=36765 autorka Gordana Jocić Prilog je nastao u okviru projekta udruženja Res…
Kragujevačke novine Nije lako opisati slavonsko-srpskog umetnika bez dana škole, koji danas ima svoju privatnu galeriju, u kući u Prnjavoru, na četrnaestom kilometru od Kragujevca, u blizini Manstira Grnčarica, gde izlaže samo svoje preostale radove, slike i uspomene, pretočene u više monografija. Reč je o Branku Radunkoviću, nadaleko poznatom po maketama manastira, katedrala, džamija i drugih vrednih arhitektonskih građevina vernih originalu, od kartona i sve to – bez ruku. Kičicu i rezbarski nož drži među zubima, a alat kojim lepi, zakiva, testeriše uglavnom ispod miške. Sa osamnaest godina počeo je sa pravljenjem maketa. Napravio je 50 velikih i na stotine…
POP Forum Prvi francuski ministar kulture Andre Malro, imao je poznati govor u skupštini, na kojem je rekao, da je demokratizacija kulture veoma jednostavna: “to znači da treba preko domova kulture vršiti difuziju svega onog što mi radimo u Parizu, te da svaki dečak, bez obzira na to koliko je siromašan, može da ima istinski kontakt sa svojom nacionalnom baštinom.”, navodi Vesna Đukić. A po njoj, kao glavnu vrednost ovog procesa, navodi dostupnost kulture, a decentralizaciju smatra ključnim pojmom, odnosno strategijom kojom se “omogućava obezbeđivanje jednakosti i u kulturnoj politici…”. Međutim, danas to nije dovoljno, jer je potrebno da se…