Аутор: Res Publika

Iako na prvi pogled deluje da se pretnje češće upućuju novinarkama nego njihovim muškim kolegama, stručnjaci koji se bave bezbednošću novinara kažu da je broj pretnji uglavnom ravnomerno raspoređen. Ipak, novinarke su daleko ugroženije kada govorimo o krivičnom delu proganjanja i verbalnim deliktima, pretnjama i uvredama preko društvenih mreža. Posebna karakteristika takvih napada prema novinarkama je da one dobijaju uvrede na osnovu ličnog izgleda, garderobe, frizure, bračnog statusa, a ne isključivo zbog svog rada ili karijere. U poslednjim mesecima dodatnu opasnost prestavlja i činjenica da se na društvenim mrežama objavljuju i lični podaci novinarki, njihove fotografije, ali i brojevi telefona…

Građani i građanke Paraćina i okoline svedoci su da i pored dve zabrane kamenolom na planini Baba nije prestajao sa radom od 2021. godine. Inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine dva puta je i to 2021. i ponovo 2022. godine zabranjivala eksploataciju krečnjaka na površinskom kopu Lešje, u selu Plana. To pokazuju rešenja Inspekcije za zaštitu životne sredine u koja je Udruženje građana „Pridruži se“ imalo uvid. Ipak, na terenu prekida rada do danas nije bilo, rečeno je na konferenciji za medije koja je održana u ovom paraćinskom udruženju. Inspekcija za zaštitu životne sredine u rešenju o zabrani rada kamenoloma, između…

U svojstvu zakonski ovlašćenih predlagača, 24 organizacije civilnog društva koje se bave slobodom izražavanja predložile su Rodoljuba Šabića i prof. dr Dubravku Valić Nedeljković za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Kandidature su predate Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije u skladu sa Javnim pozivom za izbor članova Saveta REM-a. Rodoljub Šabić je advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, poznat po izgradnji temelja institucije Poverenika i uspostavljanju visokih standarda u zaštiti prava na pristup informacijama. Kao poverenik, omogućio je da mediji otvore ključne teme od javnog značaja, naročito…

Mi, udruženja i neformalne grupe građana, okupljeni u neformalnoj Aktivističkoj zajednici, posvećeni zaštiti ljudskih prava i javnog interesa u lokalnim sredinama, pozivamo druge organizacije, medije i javne vlasti da u svojim domenima rade na unapređenju uslova za delovanje građanskog društva. Aktiviste i aktivistkinje podsećamo da su za svoj rad i rezultate odgovorni javnosti, svojim korisnicima, partnerima i zajednici. Apelujemo na njih da u svakodnevnom radu primenju vrednosti za koje se zalažu, da savesno upravljaju resursima i sredstvima koja su im poverena, da poštuju propise Republike Srbije i dosledno štite javni interes u svojim oblastima delovanja. Imajući u vidu da je…

Res Publika najoštrije osuđuje sramno izveštavanje Radio- televizije Kragujevac sa skupa koji je u četvrtak uveče održan na Đačkom trgu, u organizaciji učenika Prve kragujevačke gimnazije. Zaposlene u ovom mediju pozivamo da se pridržavaju etičkih i profesionalnih standarda, uz podsećanje da ih plaćaju svi građani Kragujevca kako bi izveštavali u javnom interesu, a ne da bi bespogovorno sledili uputstva svojih nalogodavaca iz Srpske napredne stranke. Ovih dana dok traju protesti i blokade studenata, građana, a od sinoć i učenika širom Srbije, Radio- televizija Kragujevac ispisuje nove stranice medijskog beščašća. Šireći laži o navodnim građanima koje okupljeni na skupu “Zastani Srbijo”…

Iako se za Кragujevac vezuje sintagma da je „kolevka srpskog novinarstva” jer su u njemu, prvi put u Srbiji, objavljene novine na srpskom jeziku, Novine srbske (1834), malo ima podataka o ženama novinarkama. U prvoj polovini XIX veka nema nikakvih podataka da su se žene bavile novinarstvom. Taj poziv je dugo bio samo muški, naročito tokom XIX veka, što je i logično ako se ima u vidu da su i glumci u najstarijem pozorištu u Srba – Кnjaževsko-srbskom teatru u Кragujevcu, koji su igrali ženske uloge, bili muškarci. U novinama koje su izlazile u Кragujevcu tridesetih godina XX veka nije…

Uslove u kojima rade, novinarke opisuju kao teške. Osećaju se potplaćeno, a radni status im je nesiguran, jer veliki broj njih radi na osnovu ugovora o delu ili privremenim i povremenim poslovima. Pored nejednake zastupljenosti na rukovodećim položajima, kao problem ističu i nemogućnost da održe balans između posla i privatnog života, a svedoče i o diskriminaciji i seksualnom uznemiravanju. Novinarke u lokalnim medijima još su u gorem položaju. Redakcije u kojima rade su male, pa su vremenom postale prinuđene da obavljaju i poslove fotoreportera, administratora sajta ili menadžera za društvene mreže i sve to za platu koja je po istraživanju…

Zamislite da imate neki problem u svojoj ulici, mesnoj zajednici, na dečijem igralištu ili u obližnjoj školi. Iskreno, danas nije teško tako nešto zamisliti. Žalili ste se nadležnima, pisali institucijama, lokalnoj upravi, ali ništa godinama nije urađeno. Još je gora situacija ako je rešenje problema krajnje jednostavno i meštani imaju ideju kako da ga sprovedu. Međutim, ono što najčešće nedostaje u takvim situacijama su finansijska sredstva. Zamislite sada da postoji organizacija koja bi vam na osnovu vaše ideje donirala novac da problem rešite. Sve što je potrebno je da osmislite idejno rešenje i da se prijavite na konkurs. To je,…

Zahvaljujući Obrazovno kulturnoj zajednici Roma “Romanipen” 25 srednjoškolaca romske nacionalnosti konkurisalo je ove godine za učeničke stipendije koje dodeljuje Ministarstvo prosvete. Reč je o đacima koji pohađaju kragujevačke srednje škole, a koji su u prethodnoj godini ostvarili uspeh veći od 3,50. Ovo udruženje, koje se već godinama bavi problemom obrazovanja Roma, služilo je kao neka vrsta posrednika između institucija, kao što su škole, sekretarijati i Ministarstvo i đaka i roditelje, koji su se ove godine suočili sa izazovom da dokumentaciju moraju da podnesu i u papirnom, ali i u elektronskom obliku. Čitav proces prijave trajao je skoro dva meseca, a…

Udruženje za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti Ekomar ovog novembra proslavlja 10 godina postojanja. Njihov rad obeležila je konstantna borba za unapređenje kvaliteta voda, očuvanje prirodnih lokaliteta kao što su Gružansko, Šumaričko i Bubanjsko jezero, ali i edukacije i radionice o značaju zaštite životne sredine i unapređenje javnih politika i transparetnosti rada lokalne samouprave. Za razliku od drugih ekoloških organizacija koji se pretežno bave aktivističkim stvarima, odnosno organizovanjem raznih akcija, bilo da su to edukativne radionice ili akcije čišćenja i uređenja određenih prostora, mi se bavimo javnim zagovaranjem i to je ono što nas razlikuje od drugih. Taj trend…