Аутор: Res Publika
Pitanje slobode medija duži niz godina aktuelno je u čitavoj zemlji, ali se u manjim lokalnim sredinama nedostatak slobodnog protoka informacija naročito oseća. Kada u malom mestu osetite manjak prostora za otvoreni dijalog, nekada je jedino rešenje preuzeti stvari u svoje ruke. Upravo su to uradili članovi neformalne grupe „Fokus latice“ iz Trstenika, koji su, podržani od strane UG Pridruži se kroz projekat „Komšijske inicijative“, rešili da stanu na put dezinformacijama i medijskoj tišini. Njihov odgovor na ovaj problem bio je pokretanje lokalnog podkasta pod simboličnim nazivom „Pusti priču“. Cilj projekta bio je jasan i ambiciozan: učiniti da važne i…
Ponekad je potrebno samo malo dobre volje, nekoliko parova vrednih ruku i komšijska ljubav da se sivo svakodnevlje pretvori u mesto radosti. Upravo to su dokazali stanari tri susedne zgrade u Kuršumliji, okupljeni u grupu „Komšije na delu“. U okviru projekta „Komšijske inicijative“, oni su pokazali da prava zajednica ne živi samo jedno pored drugog, već živi — zajedno. Oživljeni prostor koji vraća osmeh na lica Zaboravljeni i oronuli međublokovski prostor, koji je godinama služio samo kao prolaz, postao je toplo mesto susreta, dečjeg smeha i iskrenog druženja. Udruženim snagama, komšije svih generacija udahnule su mu potpuno novi život: Zelena…
Paraćinski srednjoškolci, okupljeni u okviru projekta ReDust koji je podržan od strane UG Pridruži se, pokrenuli su važnu lokalnu ekološku priču. Umesto da u Popovcu kod Paraćina cementna prašina ostane prepoznatljivi problem i zagađivač životne sredine, ovi mladi aktivisti kroz seriju radionica pokazuju kako se ona može preusmeriti u korisnu sirovinu — proizvodnju održivih eko-blokova. Na uvodnoj radionici u paraćinskom Kulturnom centru koji je bio ispunjen do poslednjeg mesta, aktivisti su sugrađane uputili u štetnost prisustva cementne prašine u vazduhu, kao i u prednosti cirkularne ekonomije. Naredne radionice bile su praktičnog karaktera, te su mladi ekolozi na delu pokazali kako…
Početkom 2026. godine, grupa zaljubljenika u ribolov i prirodu iz Ćuprije, okupila se u nameri da preduzme akciju kojom bi se dugoročno unapredila zaštita reka, ali i znanje mladih generacija. Osnovana je neformalna grupa ,,Čuvari pomoravske potočne pastrmke“. Ovo je jedna od 10 neformalnih grupa kojoj je UG Pridruži se pružilo podršku kroz projekat ,,Komšijske inicijative“. ,,Čuvari pomoravske potočne pastrmke“ dobili su priliku da spoje školu sportskog ribolova sa edukacijom mladih o zaštiti prirode i praktičnim aktivnostima u prirodnom okruženju. O značaju reka i živog sveta kome su reke dom, ali i o tajnama i pravilima sportskog ribolova učili su…
Svaka lokalna zajednica nosi izazove koji često ostaju neprimetni za većinu građana. U Kruševcu, predrasude prema slepim i slabovidim osobama predugo su stvarale nevidljive barijere. Kada čovek izgubi vid tokom života, često ostaje sam sa psihološkim teretom, povučen u tišinu porodičnog doma. Ali, u proleće 2025. godine, jedna grupa Kruševljana odlučila je da upali svetlo u toj tami. Okupili su se oko zajedničke misije – da pokrenu društvene promene i sruše zidove nepoverenja sredine, a u tome im je od značaja bio projekat „Komšijske inicijative“ kroz koji su dobili podršku. Njihova prva aktivnost bila je izrada jedinstvenog vodiča. Ovaj promo…
Život u seoskim sredinama često sa sobom nosi nevidljive izazove – društvenu izolovanost, kulturnu zapostavljenost i usamljenost. Kada je najbliža psihološka podrška udaljena čak 50 kilometara, meštani su prečesto prepušteni sami sebi. Ali u selu Gložane kod Svilajnca, tim svestranih žena – od učiteljice i vaspitačice do psihološkinje – odlučio je da pokrene promenu. Inspirisane Seoskim kulturnim centrom iz Markovca, osnovale su neformalnu grupu ,,Reč po reč“. Napravile su odeljenje Čitaonice ,,Ekaterina Pavlović“ – bezbedno i toplo mesto za učenje, kulturu i očuvanje mentalnog zdravlja. Čitaonica je brzo postala srce zajednice. Kroz projekat ,,Komšijske inicijative“ i uz podršku UG Pridruži…
Radio-televizija Kragujevac je samo tokom 2025. dobila blizu 90 miliona dinara javnog novca, dok su svi ostali mediji i produkcije sa sedištem u Kragujevcu uspeli da prihoduju tek nešto više od 7 miliona. Analiza Res Publike je pokazala da gotovo celokupan prihod koji je RTK prošle godine ostvarila potiče iz javnih izvora. Iako je po Zakonu o javnom informisanju 2025. trebalo da bude završena privatizacija medija, RTK ne samo da je i dalje u vlasništvu lokalne samouprave, već je zabeležila i najveće budžetske dotacije do sada. No i pored toga, sudeći po javno dostupnom finansijskom izveštaju, poslovnu godinu završila je…
Analaiza potrošnje iz javnih izvora na medije izrađena je na osnovu dostupnih dokumenata, ali i korišćenjem podataka dobijenih po osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, koji su poslati na 30 adresa- svim gradskim upravama, javnim preduzećima, ustanovama, sportskim i privrednim društvima i drugim pravnim licima u vlasništvu grada Kragujevca. Kako Res Publika kontinuirano sprovodi slična istraživanja, ovoga puta fokus je bio na potrošnji tokom 2025. godine. Rezultati analize u ovoj publikaciji predočeni su u tri segmenta: 1. Dodela sredstava medijima na osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja za 2025. godinu 2. Finansiranje Radio-televizije Kragujevac…
Rupe na ulicama, nedovoljan broj parking mesta, nedostatak noćnih lnija u gradskom prevozu, ali i skupe stanarine, manjak kulturnih sadržaja i izostanak inicijative institucija da zadrže školovan kadar, neki su od problema na koje ukazuju mladi Kragujevčani i Kragujevčanke. Međunarodni dan mladih, koji se obeležava 12. avgusta, bio je prava prilika da aktivisti udruženja Res Publika razgovaraju sa mlađim sugrađanima i potraže odgovor na pitanje: Šta Kragujevcu nedostaje da bi bio bolji grad za život mladih? Da aktuelna društveno-politička situacija itekako utiče na stavove mladih ljudi dokaz su i neki od prvih komentara da će ,,Kragujevac postati bolji i lepši,…
Pet sekundi nakon što sam otvorila oči, otvorila sam Instagram. Ali i pre nego što su se svi storiji, koje bi bio red da pogledam, učitali, setila sam se da to uopšte ne bi trebalo da radim. Ne uzimati telefon odmah nakon ustajanja, najbolje 30 minuta kasnije ili, ako može, tek nakon doručka, suplemenata, meditacije, deset strana knjige i završene jutarnje rutine. Zapravo, moj telefon nije ni trebalo da bude u istoj prostoriji dok spavam. Međutim, moju analizu ponašanja prekinula je prva učitana objava na Instagramu. Dok sam ja tek otvarala oči i pokretala lavinu misli kojih se neću otarasiti…