Аутор: Res Publika

POP Forum Svaka zemlja u kojoj se pojavljuje više od jedne kulture i kulturalne prakse koja je izdvaja iz prostora “većinskog pogleda”, definisane ukupnošću kulturnih verovanja i praktičnih delovanja, u svojoj pojavnosti je multikulturna, navodi, Boris Škvorc u svom radu o multikulturalizmu i multikulturalnosti u “postkolonijalnom stanju stvari” – Biku Pareha (Bhikhu Parekh) iz njegove poznate knjige o multikulturalnosti. On poredi Francusku i Veliku Britaniju, koje imaju otprilike jednak broj etničkih manjina, odnosno oko šest posto populacije, uz jasnu distnikciju –  dok u Velikoj Britaniji ima nekoliko jasno profilisanih multikulturalnih zajednica, Francuska nije multikulturalna, već monokulturalna zajednica koja polazi od…

Iz Glave U Kragujevcu ga znaju kao Caju. Neki mlađi i kao profesora Caju. Izvan tog gradskog, vrlo širokog kruga prijatelja i poznanika, u Srbiji i okolo naokolo po regionu, on je Saša Nestorović. Čovek koji više od pola veka, tačnije od svoje pete godine, svira gitaru. Otac Dobrivoje, a kasnije i profesor Đujić, samo su usmerili ogroman talenat i pomogli da Caja postane jedan od najboljih flamenko gitarista. U okviru koncertne turneje po Srbiji, sredinom aprila ove godine, svirao je u Knjaževsko-srpskom teatru. Bilo je to veče nabijeno posebnim emocijama. Trema velika, i na sceni i u publici. A…

Kragujevačke novine Prvog dana avgusta počeo je s radom kafić u Ulici Neznanog junaka 16, na Aerodromu, gde kafu poslužuju osobe sa Daunovim sindromom, a umesto cenovnika, gosti sami određuju koliko će da plate. Reč je o volonterizmu, nema stalno zaposlenih, nema plaćenog staža i doprinosa, takoreći ni plate, za razliku od beogradskih kafića, gde sve to ima. Ali, to je pokušaj kragujevačkog Udruženja „Daun” da ovi ljudi izađu iz kuće, da se osete da su korisni građani ovog društva. S druge strane, hteli su da pokažu da je angažovanje osoba sa ovom vrstom invaliditeta moguće uz mentorsku pomoć. Obučavaće…

Res Publika Direktor Socijalne kooperative “Vivere” u Kragujevcu Dejan Petrović, prema mišljenju poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, prekršio je Zakon o diskriminaciji kada nije dozvolio da dečak sa autizmom koristi uslugu dnevnog boravka u toj ustanovi. Njemu je u odluci poverenice naloženo da otkloni diskriminatorno postupanje tako što će navedenoj osobi pružiti uslugu u skladu sa uputom Centra za socijalni rad “Solidarnost” iz Kragujevca. On je u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja poverenice trebalo i da uputi pisano izvinjenje podnosiocu pritužbe (majci dečaka sa autizmom). U mišljenju poverenice stoji i preporuka da direktor u Socijalnoj kooperativi…

Pressek Mali broj parking mesta u gradu na Lepenici jedan je od gorućih problema. Kada su Kragujevčani sa invaliditetom u pitanju, ovaj problem je još i veći. Parking mesta za vozila osoba sa invaliditetom em ima malo, em ih često zauzimaju nesavesni vozači. Koliko stvarno ima mesta Od oko 7.400 parking mesta, koliko ih ima ukupno u Kragujevcu, svega 150 je namenjeno parkiranju vozila kojim se služe osobe sa invaliditetom. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je i od tih 150 u opštoj upotrebi svega 50. Od 150 parking mesta za osobe sa invaliditetom, 100 su rezervisana parking mesta ispred stambenih…

“Poziv na odziv” prihvatilo je oko 3 500 građanki i građana Kragujevca i okoline, koliko ih se prema proceni Arhiva javnih skupova okupilo na protestu organizovanom 7. avgusta na platou Robne kuće. Najavljen kao skup podrške stanovnicima doline Jadra i, kako je navedeno, drugih ugroženih područja, događaj u Kragujevcu bio je prilika da se još jednom pošalje poruka da rudnika litijuma u Srbiji neće biti. Prisutni su nosili transparente na kojima je pisalo “Nećemo novac, hoćemo zdravlje”, “Pucajte ja i dalje držim klas”, “Nećeš kopat međ šljivike i livade”, a primetan je bio veliki broj roditelja sa decom. Okupljenima su…

Radio Zlatousti Šestogodišnja Janja Stojanović nije osoba sa invaliditetom niti smetnjama u razvoju. Ona ima smrtonosnu mutaciju gena i jedina je u Evropi koja boluje od toga. Кako izgleda boriti se sa tom bolešću, šta nedostaje, a ko je podrška, za Radio Zlatosti govorila je njena majka Tamara Stojanović. https://radiozlatousti.rs/?p=36392 autorka Aleksandra Cvetković Prilog je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju…

Iz Glave Kad sam prvi put otišao na Fejsbuk stranu Udruženje za podršku osoba sa invaliditetom Egal iznenadio sam se jer, koliko god sa sam skrolovao, nisam naišao ama baš ni jedan jedini post koji bi me za trenutak naveo na pomisao da je u pitanju profil udruženja osoba sa invaliditetom. Naprotiv, uglavnom je reč o sadržaju koji te oraspoloži i izmami osmeh. Isto mi se desilo i kad sam sišao u realan svet i otišao u njihove prostorije u Erdogliji, koje se nalaze u zgradi gde su se nekad izdavale lične karte. Tu, u ulici Prvoslava Stojanovića, svako popodne…

Kako se vratiti kući nakon noćnog provoda, neizostavno je pitanje za mnoge mlade prilikom planiranja izlazaka. Iako je Kragujevac univerzitetski grad, u kom živi i studira desetine hiljada mladih, u gradskom prevozu ne postoje noćne linije, pa tako ni mogućnost da se u kasnim satima jeftino, brzo i bezbedno prevezu do kuće. Vožnja privatnim automobilima i taksi prevoz, za one koji žive dalje od centra grada i središta noćne zabave, preostaju kao jedina mogućnost, koja velikom broju mladih nije uvek dostupna. Noćni gradski prevoz bi mi svakako značio. Povremeno izlazim vikendom, ali ne toliko često, jer nemam nekih velikih mogućnosti…

Inostrani studenti doživeli kulturološki šok: Srbi su veoma ljubazni i druželjubivi i uživaju da kafu ispijaju satima Studiranje u drugoj državi za mlade može biti veoma uzbudljivo i dragoceno iskustvo. To je jedinstvena prilika da se upoznaju novi ljudi i kultura i steknu nova saznanja. Treba, međutim, uzeti u obzir da se inostrani studenti suočavaju i sa različitim izazovima, kao što su prilagođavanje na novu sredinu i jezik. Ipak, značajnije je to što studiranje u inostranstvu pruža mogućnost da se razvije samostalnost i prošire vidici. U Srbiji ima puno fakulteta, što državnih, što privatnih, koji su locirani u različitim gradovima.…