Аутор: Res Publika

Kol centri iz kojih stranački aktivisti pozivaju svoje pristalice uobičajena su i legalna pojava, ali samo u slučaju kada građani svojom voljom stranci daju kontakt podatke i ukoliko se pozivi svode na podsećanje da mogu da glasaju. Međutim, često su ti centri zapravo logistika za razne nezakonite aktivnosti, pre svega, za kupovinu glasova. O tome kako su građani otkrili jedan takav centar na dan lokalnih izbora u Aranđelovcu i na koji način su pokušali da ometaju njegov rad, za Res Publiku svedoči student koji je učestvovao u tim dešavanjima. Smatram da je 29. mart bio mikrokozma političkog apsurda u kojem…

To što su Rusi, Bošnjaci i Crnogoraci imali izborne liste u Aranđelovcu moglo bi da zvuči čudno samo neupućenima u izborni inženjering koji je poslednjih godina u Srbiji ustanovljen kao redovna praksa. Iako izborna komisija može da odbije da neku listu proglasi manjinskom ako proceni da njen stvarni cilj nije zastupanje interesa nacionalne manjine već zaobilaženje izbornih pravila, u realnosti, to se ne dešava. Zato je i bilo moguće da na poslednjim lokalnim izborima u Aranđelovcu bude više “fantomskih” lista nego regularnih kandidata, što je prema rečima stručnjaka, znak dramatično narušenog integriteta izbornog procesa. Od raspisivanja lokalnih izbora, a naročito…

Utorak, 21. april, od 16.00 do 17.30 časova u Šumadijskom centru za građanski aktivizam RES PUBLICA (Save Кovačevića 24b, Кragujevac) Pozivamo sve građane, studente i srednjoškolce iz Кragujevca da nam se pridruže na radionici ,,Zašto kažeš ljubav kada misliš na rat? 2.0“ Ulaz je besplatan! Кao deo prezentacije druge istraživačke studije o neprimerenom uticaju koji stoji iza porasta nasilja u srpskom društvu, a nakon niza događaja širom Srbije, „Zašto kažeš ljubav kada misliš na rat? 2.0“ dolazi u Кragujevac. Počevši od 16 časova 21. aprila u centru za građanski aktivizam RES PUBLICA, podelićemo najvažnije nalaze istraživanja i analize sa građanima,…

Izborni dan u 10 lokalnih samouprava u Srbiji, sem brojnih neregularnosti, obeležile su i konstantne tenzije, verbalni napadi, ali i fizički okršaji, u kojima su žrtve bili i novinari i snimatelji koji su tog dana izveštavali sa terena. U Aranđelovcu nisu zabeleženi slučajevi nasilja kakvo je viđeno u nekim drugim mestima, ali prema svedočenju medijskih radnika, to nikako ne znači da problema nije bilo. S obzirom na to da parlamentarni izbori tek slede, pitanje je može li poslednje iskustvo sa lokala pomoći novinarima i fotoreporterima da se pripreme za izazove koji predstoje. Čuvena filmska replika „Ljubinka, sine, ide tata u…

Bila sam hodajući leš, dok su mi se roditelji smejali. Branili su mi da potražim stručnu pomoć, da ljudi ne bi pričali da sam luda. Plašim se pakla koji sam proživela. Postati majka često znači ući u arenu u kojoj se, umesto očekivane podrške, žena susreće sa nevidljivim frontom. Postporođajna depresija nije samo unutrašnji sukob sa sopstvenim mislima i telom. To je maraton koji se trči dok vam okolina, umesto vode, na ramena dodaje teret nerazumevanja, osude i zastarelih očekivanja. Šta se dešava kada majka odluči da ne poklekne pod tim duplim pritiskom? Kada uprkos okruženju koje njenu tišinu tumači…

Stara floskula da je novinarski život težak ali zato lep, ne „živi” više sada i ovde, barem što se drugog „aspekta” tiče. Onaj prvi pretekao je i još je teži. Oni nekadašnji standarni žurnalistički stresovi, rokovi, cajtnoti, ekskluzivnosti, sagovornici, događaji… sada nekome ko se iole ozbiljnije bavi novinarstvom izgledaju k’o godišnji odmor i bolovanje. Zajedno. Događaji se smenjuju takvom brzinom da više niko (konsultovao kolege) ne može da ih evidentira a kamoli isprati. I, to kvalitetno. Svesni smo da živimo u vreme ubrzane istorije ali baš toliko. Hiper ubrzane. Sve se dešava brže nego skokovi i padovi cena na brzi…

„Novinarska i medijska udruženja najoštrije osuđuju i od nadležnih zahtevaju da hitno reaguju zbog…“ – stotine saopštenja je samo u proteklih godinu dana započinjalo ovom rečenicom. U njenom nastavku nalazilo se od uvreda, pretnji, polivanja vodom, preko ćuškanja, guranja, razbijanja kamere, do fizičkih napada od strane građana, ali i policijskih službenika. Popis novinara i medijskih radnika koji su bili centralni akteri ovih saopštenja nije mali. U njemu se „rame uz rame“ nalaze i novinari N1, Nove TV, Radara, Danasa, Informera, Srpskog telegrafa, Pinka, drugih nacionalnih, ali i lokalnih medija. Među njima su i desetine mladih novinara i snimatelja, od kojih…

Aktuelne proteste u Srbiji treba posmatrati kao deo kontinuiranih društvenih dešavanja i dugotrajnog nezadovoljstva građana. Iako su nedavno postali masovniji i vidljiviji, korene nose u ranijim oblicima delovanja koji su se godinama razvijali. Kontinuitet bunta u Srbiji vidljiv je ne samo u masovnim okupljanjima u poslednjih godinu i po dana, sa pojavom studentskih protesta i blokada, već kroz angažmane i iskustva pojedinaca i grupa koji su bili aktivni mnogo ranije. Svakako, ono što je konstanta jeste potreba ljudi da doprinesu velikim društvenim promenama. Studentkinja i aktivistkinja Natalija Petrović, jedna je od onih koji su u društvenim dešavanjima učestvovali i pre…

Život između pitanja i posledica O bezbednosti novinara najčešće govorimo tek kada se neki incident već dogodi: kada neko bude napadnut, najranije – kada se pojavi pretnja ili kada reaguje neko udruženje. Ipak, to bi, valjda, trebalo da je očigledno: na lokalu, bezbednost novinara ne ugrožavaju samo incidenti. Ugrožava je – svakodnevica. Poslednjih godina promenilo se gotovo sve, osim jedne stvari: očekivanja od novinara da ćute kada je to „poželjno“. Razlika je u tome što su danas pritisci sofisticiraniji, razuđeniji i, što je možda najopasnije – normalizovani, dok je sve više tema koje postaju „nepoželjne“, ne zato što nisu važne,…

Kada ste novinarka nezavisnog medija u atmosferi koja trenutno vlada u Srbiji, automatski ste označeni i kao opozicioni medij, što danas može biti veoma opasno ukoliko svoj posao pokušavate da radite odgovorno i pošteno. Biti takva novinarka u Lazarevcu još je teže, jer se na terenu najčešće nalazim sama — na protestima, ispred kordona policije i žandarmerije, za koje ponekad nisam sigurna ni da li su zaista pripadnici službi, budući da je reč o licima bez standardnih obeležja, imena i serijskih oznaka. Kao urednica medija čiji je osnivač udruženje Centar za rast i razvoj, upravo sam ja ta koja se…