O nama
Šumadijski centar za građanski aktivizam Res Publika je organizacija koja pokreće građane Kragujevca da ostvare pravo na informisanje i uključivanje u donošenje odluka u lokalnoj zajednici.
Res Publika želi da Kragujevac bude grad aktivnih građana, medijskog pluralizma i demokratskih sloboda.
Verujemo da svako od nas ima pravo i odgovornost da u skladu sa svojim znanjem, mogućnostima i interesovanjima doprinese pozitivnim promenama u zajednici.
Аутор: Res Publika
Aktivističke priče u slikama – održana druga radionica za udruženja civilnog sektora
Kako da kroz fotografije ispričaju svoje priče bila je tema druge radionice za predstavnike civilnog sektora, koji su okupljeni u Aktivističku zajednicu. Predstavnici deset šumadijskih udruženja i neformalnih grupa su od umetničkog fotografa Marka Stamatovića mogli da nauče šta je to zlatni presek, kako se koristi pravilo trećine, ali i kako izabrati najbolju kompoziciju na fotografiji. Aktivisti su se upoznali i sa trikovima reportažne i dokumentarne fotografije, ali i sa načinima korišćenja dijagonala, boja i tonova na njima, kako bi svojim pratiocima na društvenim mrežama verno preneli svoje aktivnosti. Učesnici radionice razgovarali su i o crvenim linijama i etičkim dilemama…
Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma (KRAF) ove godine je povodom obeležavanja punoletstva prerastao u Antiratnu franšizu. Tako će angažovani filmovi koji se kritički odnose prema prilikama u društvu, ali i oni koji se ne nalaze na repertoarima bioskopa, već samo velikih svetskih festivala, sem u Kragujevcu, biti prikazivani i u Kruševcu i Kraljevu. Kalendar festivala je ove godine takav da je KRAF u aprilu već održan u Kruševcu, dok će publika filmove u Kraljevu i Kragujevcu moći da pogleda u julu i oktobru. Ideja organizatora iz NVO Millennium jeste da okupe nezavisne saradnike iz svih sektora, da se…
Kragujevačke novine Među sugrađanima koji često prose u centru grada je jedan sredovečni čovek, na štakama, izdvaja se po svom dobroćudnom izrazu lica. On ne gleda u prolaznike i ništa ne traži, samo ćuti i čeka ko će mu šta pružiti. To je S. D. kojeg mnogi od nas svakodnevno sreću, a malo ko zna za njegovu tešku i neizvesnu priču. On je godinama bio jedan od ljudi nevidljivih za sistem i društvo jer je bio osoba bez ijednog ličnog dokumenta. Takvih osoba je pre 20 godina, posle ratova i raspada zemlje, u Kragujevcu bilo više, a danas ih se…
Ritam grada Lakše je kad nisi sam. Katkad je dovoljno sa nekim porazgovarati, posavetovati se, podeliti želje, strahove, nade ili razočaranja. Vođeni tim idejama roditelji dece sa poteškoćama u razvoju osnovali su udruženje “Sidro”. Priča je počela pre četiri godine u Kragujevcu, sa misijom da olakša i unapredi život dece, ali i roditelja. Kroz svoje aktivnosti “Sidro” je do sada uspelo da okupi oko 70 porodica, a želja je da umrežavanjem i daljim širenjem priča dopre do daleko više roditelja. Jedna od aktivnosti koje udružnje sprovodi su časovi engleskog jezika koje mališani sa poteškoćama u razvoju jednom nedeljno pohađaju u “Bamboo…
Život i avanture đaka u izmišljenoj osnovnoj školi, opisane u jednoj knjizi, kroz viđenje 12 autora i 12 različitih stilova pripovedanja. Tako se najkraće može opisati nesvakidašnji poduhvat mladih Kragujevčana i Kragujevčanki, okupljenih u neformalnoj grupi Piskolovka, koji su došli na ideju na napišu knjigu u 12 ruku. Na prvi pogled moderan, čak i futuristički poduhvat, uspešno je završen posle nešto više od šest meseci pisanja. Knjiga nosi naziv “Ško dobar, ško loš”, što prema rečima Anđele Sorak, jedne od autorki, predstavlja igru reči koja je zasnovana na samoj radnji. Naime, direktor obrazovne ustanove, koju pohađaju junaci knjige, o njima…
Završni izveštaj Posmatračke misije Res Publike za lokalne izbore u Kragujevcu 2023. godine
Završni izveštaj Posmatračke misije Res Publike
Kragujevačke novine Da deca sa problemima u razvoju nemaji isti status kao njihovi vršnjaci najbolje se vidi nakon što završe školovanje i tada, praktično, budu „zarobljeni” u kući. Oni postaju briga samo svojih roditelja, jer za njih u Kragujevcu ne postoji dnevni boravak, gde bi uz potreban nadzor mogli da provedu kvalitetno vreme, a njihovi roditelji dobili kratak predah. Iako se autizam ne smatra bolešću nego stanjem, to stanje ume da bude i te kako teško, što najbolje osećaju roditelji koja teret odgajanja ove dece sami nose na svojim plećima. Ima nagoveštaja da će problem biti rešen, bar za troje…