Nevidljivost
Upisala sam prvu godinu na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu i na prijemu brucoša dočekuju nas neki studenti. Nosili su majice Studentskog parlamenta. Prva pomisao koja mi u tom momentu prolazi kroz glavu jeste da su to studenti koji su zaduženi da nam daju sve potrebne informacije, da nam pomognu i da nam olakšaju novo poglavlje života, u koje ulazimo nesnađeni i zbunjeni.
I zaista, taj susret sa Studentskim parlamentom bio je koristan, govorili su nam o profesorima i davali neke osnovne informacije do kojih možda samostalno nismo mogli da dođemo. Međutim, to je bio moj prvi i poslednji kontakt sa Studentskim parlamentom. Od tada – muk… U svakom problemu si sam, svaka prepreka na koju naiđeš – snađi se. Žalimo se profesorima tražeći pomoć, ali odgovor koji dobijamo je da žalbu upućujemo na pogrešnu adresu – ,,Obratite se parlamentu“, govorili su nam.
Ali, gde je taj Studentski parlament? Vrata na koja kucam su zaključana. Od ostalih studenata dobijam, uglavnom, informacije da Studentski parlament organizuje apsolventsko veče ili odlazak na univerzijadu. A problemi lebde u vazduhu čekajući da budu rešeni sami od sebe ili da nestanu. Mirim se sa gorkom sudbinom svog studiranja – da je sve loše, da Fakultet ne valja, da sam nemoćna i da je prosto život takav. Nakon tog saznanja više ne pokušavam da promenim stvari ili da tražim pomoć, već prosto nastavljam da studiram u postojećim uslovima i trudim se da se prilagodim. Tako studiram naredne dve godine dok i sama ne otkrijem pojam studentskog organizovanja i šta to zapravo znači.
Buđenje
Na trećoj godini studiranja, mesec dana nakon tragedije u Novom Sadu, otkrila sam plenum. Istina, čula sam ja i ranije za to, ali nikada ga nisam iskusila. Svi oko mene govore o nekoj demokratiji, a nje ni na vidiku. Moj glas na fakultetu nije se čuo, nije imao ko da ga čuje, a nikog nije ni zanimalo šta imam da kažem. Verovala sam da je tako sve do onog momenta kada sam zakoračila u Svečanu salu Rektorata Univerziteta u Kragujevcu. Gomila ljudi, galama, neke kolege za koje nisam ni znala da postoje, svi su došli tu iz istog razloga kao i ja. O tim razlozima svakako treba govoriti, ali ta se priča već dugo priča i istorija se piše baš sada dok ovo čitate. Ja, plenumaš, nalazim se na pravoj strani istorije. Nazivaju nas plenumašima i u tome ne greše – Da, ja idem na plenum jer mi se mnogo svidela direktna demokratija. Zaljubila sam se u jednakost, u ravnopravnost, u pravdu! Volim plenum jer se na njemu poštuju moralni zakoni i etička načela istinitosti i pravičnosti. Na plenumu imaš potpuno pravo i slobodu da svoje mišljenje braniš, ali isto tako i da ga promeniš i da gradeći nove stavove i formirajući drugačija mišljenja rasteš kao ličnost. Na plenumu si slobodan.
Sloboda
Čovek je slobodan onoliko koliko slobodno misli i govori. Mi smo slobodni, jer postojimo slobodno uprkos okovima koji nas stežu dok pokušavaju da nam oduzmu temeljnu ljudsku vrednost – slobodu. Mi verujemo u onu slobodu koja ne škodi drugima, sloboda za sve, a ne sloboda za odabrane, ona apsolutna sloboda koja negira slobodu za druge. Kad nju osetiš ,osladi ti se, poželiš da budeš slobodan i nezavisan u svakom smislu. Sloboda i nezavisnost vode nas do Studentskog parlamenta, zarobljenog i zavisnog. Mi, nosioci slobodne misli, donosimo slobodu tamo gde je nema. Poželesmo tako da ispravimo šta ne valja i slobodu damo svim studentima kojima je potrebna.
Vatra
Nismo jedini kojima se svidela demokratija. Studenti širom Srbije složili su se oko toga da je horizontalna struktura najbolji vid studentskog organizovanja. Tako se među studentima rađa ideja o institucionalizaciji plenuma. Širom Srbije, problem Studentskog parlamenta svuda je isti.
Kao što je Prometej podario vatru ljudima, tako će studenti dati plenum studentima. Smatram da toliku važnost ima plenum – jer smo onda sigurni da se za studentska pitanja pitaju studenti i niko drugi osim studenata. U Rektoratu je ostao pepeo, ali vatra još uvek gori, samo na nekom drugom mestu.
Uzeli smo kremen i zapalili opet vatru, u decembru prošle godine, osnivanjem udruženja ,,Organizacija studenata SMENA“. Vatra je gorela na smenu, palila se i gasila. Požar je buknuo u martu kada smo predali zahtev za sticanje statusa studentske organizacije. Gorelo je na sve strane. Iako Fakultet pokušava da naš plamen ugasi, požar je izgleda zahvatio daleke predele i što više gori, to je sloboda bliža. SMENA očigledno smeta, a zna se i zašto. SMENA sluša Plenum, što znači da je slobodna.
Prva smena plenuma završila se u Rektoratu i sada čeka da započne svoju smenu institucionalno. Međutim, preuzimanje smene malo se odužilo – Fakultet je odbio zahtev, a onda, u nadi da smena neće biti preuzeta, krišom je doneta odluka o raspisivanju izbora. Kažu, nije krišom, odluka je okačena na oglasnoj tabli. Postavljam pitanje: na kojoj? Studenti FILUM-a predavanja slušaju na više lokacija, tom logikom, po jedan list papira na kome se nalazi odluka o raspisivanju izbora morao je biti okačen na Pravnom fakultetu, na Fakultetu inženjerskih nauka, na Ekonomskom fakultetu, u OŠ ,,Đura Jakšić“, u OŠ ,,Milutin i Draginja Todorović“ itd. Međutim, jedno mesto na kom niko od studenata nema predavanja, treći sprat Druge gimnazije, ima jednu oglasnu tablu na kojoj je okačen taj papir. To je mesto oglašavanja Studentskog parlamenta, ne sajt Fakulteta, ne instagram profil, ne studentski portal – ništa od glasila putem kojih se studenti zapravo informišu.
Izuzetak
Predsedniku Studentskog parlamenta upućujemo molbu za odlaganje izbora dok Fakultet ne donese odluku o žalbi na rešenje dekana o odbijanju zahteva. Prihvatanje molbe predstavljeno je kao čin dobre volje. Izgleda da ni Fakultet, a ni Studentski parlament nije znao da udruženje ,,Organizacija studenata Filos“ više nije studentska organizacija, status je izgubila pre početka akademske godine. Uprkos tome, njihova lista za kandidaturu je prihvaćena, bar je takva informacija koju saznajemo sa sajta Fakulteta:
,,Komisija je konstatovala da je do utvrđenog roka predata jedna izborna lista, studenata u aktivnom sazivu Studentskog parlamenta, kao i da su predlagači zatim povukli listu.“
Kako je moguće da udruženje koje nema status studentske organizacije preda listu, a komisija zadužena za sprovođenje izbornog procesa ovu nepravilnost ne uoči? Ostaje nejasno zbog čega ta okolnost nije uzeta u obzir. Da li to znači da se na izbore za Studentski parlament može kanidovati bilo koje registrovano udruženje? Zakon kaže ne. Akt dobre volje? Nisam sigurna. Da li studenti imaju pravo da budu informisani? Zašto se takve informacije kriju od sopstvenih studenata? Zašto se Fakultetu ne sviđa kada se saznaju? Zašto zaposleni na Fakultetu ne daju informacije kada su o njima upitani? Sve su to retorička pitanja.
Studentski parlament ima zaštitu Fakulteta, tako je bar jednom prilikom objavljeno na sajtu, a kasnije izmenjeno. Ali ono što je jednom napisano ne može se tako lako izbrisati.
Iluzija
Da li Studentski parlament služi Fakultetu ili studentima? Jedino čega se sećam da je Studentski parlament uradio tokom mog studiranja na Filološko-umetničkom fakultetu, a da je direktno uticalo na mene je organizacija dodatnog ispitnog roka u julu 2023. godine. Neko će me možda ispraviti ako grešim, ali prilično sam sigurna da je to jedina značajna stvar koja je uticala na moj studentski život.
Važno je još napomenuti da već više od godinu dana radi Studentski parlamenti čiji legitimitet osporavam. FILUM nije izolovan primer. Nije izolovan ni u pogledu (ne)transparentnosti procesa izbora za Studentski parlament. Niz je sličnih slučajeva.
Studentski parlament mora raditi u interesu studenata, a svaka odluka koju donosi Fakultet mora biti maksimalno povoljna po studente. Ipak je Fakultet tu za svoje studente i prema njima se mora ophoditi prijateljski, bar bi tako trebalo da bude. No, studenti, nažalost, žive u nekoj drugoj realnosti. Možda negde, u nekom paralelnom univerzumu, Fakultet nije tretiran kao zatvorena hijerarhijska ustanova sa rigidnim modelom upravljanja, već kao otvorena akademska zajednica usmerenan ka potrebama studenata.
Promena
Na kraju, zaključivši da je struktura studentskih paralamenata kakvu propisuje Zakon o studentskom organizovanju podložna zloupotrebama, uzevši u obzir problematičnost navedenog Zakona, svoju borbu za donošenje plenuma studentima vidim kao imperativ i kao najčistiju formu slobode. Neka SMENA bude Prometej.
Fakultet, kao i Studentski parlament, mada smatram da je razlika nepostojeća, do sada nisu rešili pitanja koja su se pokazala problematičnim u praksi, a nastaju zbog normativno nepotpunog Zakona čiji nedostaci dokazano imaju negativne posledice po nezavisno studentsko organizovanje. No, nisu ih ni mogli rešiti, jer verujem da ih nisu bili svesni, s obzirom na to da na FILUM-u, koliko se ja sećam, nije bilo nezavisnog studentskog organizovanja. Pa ipak, ta nedorečenost Zakona omogućava nam implementaciju plenuma. Dok do funkcionalnog zakonskog rešenja ne dođe, sloboda studentskog organizovanja može biti zagarantovana samo plenumom. Jedino tako vrata Studentskog parlamenta više neće biti zaključana jer tada na Fakultetu glas Studentskog parlamenta nije glas troje ljudi, već glas studenata.
Nastaviću da slobodno govorim i mislim jer je sloboda ideal u koji verujem i za koji se borim, a onog trenutka kada ona nestane umreću i ja zajedno sa njom. Vidimo se na plenumu!
autorka: Miona Paunović, studentkinja Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu
