Pet sekundi nakon što sam otvorila oči, otvorila sam Instagram. Ali i pre nego što su se svi storiji, koje bi bio red da pogledam, učitali, setila sam se da to uopšte ne bi trebalo da radim. Ne uzimati telefon odmah nakon ustajanja, najbolje 30 minuta kasnije ili, ako može, tek nakon doručka, suplemenata, meditacije, deset strana knjige i završene jutarnje rutine. Zapravo, moj telefon nije ni trebalo da bude u istoj prostoriji dok spavam.
Međutim, moju analizu ponašanja prekinula je prva učitana objava na Instagramu. Dok sam ja tek otvarala oči i pokretala lavinu misli kojih se neću otarasiti danas, neko je istrčao prvi maraton, drugi je osvojio vrh planine, treći je diplomirao. A ja, ja već imam osećaj kao da sam protraćila svojih pet budnih minuta.
No, ne brinem, pošto sam sigurna da će mi internet pružiti odgovor na svako moje pitanje, jer ga je imao i na svako koje nisam postavila. U moru self-help sadržaja sigurno postoji nešto što će mi reći kako bih mogla još više da optimizujem svoju jutarnju rutinu, kako kafa sa mamom ujutru može biti još produktivnija u građenju našeg odnosa, kako bih nakon toga mogla da pojedem kvalitetan doručak sa dovoljno proteina i vlakana i, naravno, kako što kvalitetnije da se odmorim nakon svega toga. Ali to nije kraj ove spirale misli koju pokušavamo svakog dana da odmrsimo i pronađemo joj početak ili kraj.
Već ustaljena navika upoređivanja sa onim što vidimo na internetu i društvenim mrežama sada je sastavni deo vremena provedenog na istom. Gledamo savršeno izeditovane fotografije, prikaze samo najboljih delova nečijih dana i sadržaj za koji svi znaju da će dobiti odobravajući lajk većine. No, opet ne brinite! I za to ćete sigurno pronaći hiljade podkasta, knjiga, TikTok videa i intervjua koji će vam objasniti kako da se nosite sa tim i kako da sebi olakšate. I opet smo upali u spiralu.
Isti taj sadržaj pronaći ćete za svaki problem za koji znate, a usput i za još neki za koji niste ni znali da postoji. Pronaći ćete odgovore za gotovo svaki delić svog života. Kako da učite efikasnije. Kako da spavate kvalitetnije. Kako da se zaljubite zdravije. Kako da raskinete zrelije. Kako da odmarate produktivnije. Kao da više ne postoji nijedan trenutak koji sme da ostane samo trenutak. Vaše vreme sa dragom osobom može da bude ispunjenije, vaš ormar može biti spakovan na bolji način, a sedam dana vašeg odmora moglo je biti mnogo bolje organizovano, verovatno kao i vaš radni dan. A ako ne pratimo te korake, ako sebe ne poboljšavamo konstantno, dobijamo utisak da kasnimo, da nismo dovoljno dobri ili da ne radimo dovoljno.
Tako postajemo istovremeno zatrpani mogućnostima, a ostajemo potpuno zbunjeni. U moru saveta više ne možemo biti sigurni ni koje da poslušamo. Dok jedni „stručnjaci“ tvrde da je buđenje u pet ujutru ključ uspeha, drugi kažu da je jedino važno slušati svoj organizam. Jedni govore da je potrebno provoditi što manje vremena pred ekranom, dok su drugi upravo na ekranima izgradili čitave karijere. Svi ti glasovi postaju toliko bučni da više ne prepoznajemo granicu između korisnog saveta i nerealnog očekivanja.
Konstantnim posmatranjem, pa čak i analiziranjem ljudi koji su uspešni, izuzetni, koji su se transformisali i daleko su od proseka, gubimo kontakt sa pravom slikom sveta. Stvaramo potpuno iskrivljenu, gotovo nedostižnu sliku realnosti koju svakodnevno jurimo, a zapravo grabimo ka nečemu što ni ne postoji.
Problem nije u tome što danas želimo da budemo bolji. Želja za napretkom nije nova, niti je sama po sebi loša. Ono što jeste novo jeste činjenica da je svaki segment života postao prostor za usavršavanje. Nekada su postojale stvari koje su jednostavno bile deo svakodnevice. Danas i one dolaze sa uputstvom kako da ih radimo bolje. Više nije dovoljno da čitamo knjigu, već moramo da je čitamo brže i da iz nje izvučemo što više lekcija. Čak i kada odmaramo, osećamo potrebu da odmaramo na pravi način. Više nije dovoljno da budemo u vezi, već da radimo na komunikaciji, jezicima ljubavi, emocionalnoj inteligenciji i zdravim obrascima ponašanja. Više nije dovoljno da odemo u šetnju, već da napravimo mentalni detoks. Čak i najobičniji trenuci počeli su da dolaze sa zadatkom koji treba ispuniti. Više ne znamo šta je realan standard. Da li je normalno da sa dvadeset godina još uvek ne znamo čime želimo da se bavimo? Da li je u redu da vikend provedemo gledajući film bez osećaja da smo nešto propustili? Da li je prihvatljivo da nam nekada jednostavno nije do produktivnosti?
Nije zato iznenađujuće što se među mladima sve češće govori o burnoutu, anksioznosti i osećaju hronične iscrpljenosti. Umor više ne dolazi samo od količine obaveza, već od osećaja da nikada nismo dovoljno uradili. Mladi ulaze u stanje u kojem se od njih očekuje da istovremeno budu uspešni studenti i/ili zaposleni, fizički aktivni, društveno angažovani, finansijski odgovorni, emocionalno zreli, stalno nasmejani i spremni da svakog dana rade na sebi. Kada je lestvica postavljena toliko visoko, neuspeh više nije izuzetak, već gotovo neizbežan osećaj.
Ja ću verovatno i sutra, čim otvorim oči, uzeti telefon u ruke i ući na Instagram. Opet ću pomisliti da sam zakasnila, ali ću se ponovo setiti da nemam gde da zakasnim. Jer u pokušaju da postanemo najbolja verzija sebe lako možemo zaboraviti da je sasvim u redu ponekad biti samo čovek i jednostavno postojati.
Za dan mladih, mladima.
autorka Anđela Antić
