Tokom trajanja kovid krize, uloga profesionalnih medija koji izveštavaju u javnom interesu došla je do punog izražaja. Potreba za relevantnim i pravovremenim informacijama i odgovorima na brojna pitanja i dileme građana zabrinutih za zdravlje, život i svakodnevno funkcionisanje, u uslovima pandemije i vanrednog stanja, dodatno je uvećana. Krizni štab grada Kragujevca, međutim, nije od starta uspostavio valjanu komunikaciju sa javnošću. Praksa tadašnje gradske administracije da se retko i nevoljno oglašava u medijima, nastavljena je i tokom vanrednog stanja.
Kako ovaj problem pogađa oko 150 hiljada stanovnika Kragujevca, smatrali smo da je neophodno delovati na nivou institucija, odnosno promene procedura i praksi za informisanje javnosti. Verovali smo da takva intervencija treba da bude zasnovana na sveobuhvatnom istraživanju, fokusirana na uzroke, a ne samo na posledice, kao i da u nju moraju biti uključeni svi zainteresovani akteri u zajednici, kako bi promena kojoj težimo bila trajna, a sličan problem izbegnut u drugim vanrednim situacijama.
Zato smo obavili monitoring izveštavanja lokalnih medija, konsultovali kragujevačke novinare o izazovima rada u vreme pandemije, analizirali informacije tražene na alternativnim kanalima, odnosno društvenim mrežama, sproveli ispitivanje stavova i očekivanja građana Kragujevca o javnom informisanju u vreme pandemije, kao i istraživanje informacija dostupnih na zvaničnim komunikacionim kanalima institucija, uz konsultovanje njihovih predstavnika. Koristeći dobijene nalaze, formulisali smo adekvatne preporuke za unapređenje postojećeg stanja.
