Društvene mreže i širenje lažnih vesti snažno utiču na starije građane
U julu ove godine, žena iz Desimirovca kod Кragujevca nasrnula je kosom na grupu građana tokom šetnje, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potom na televiziji Pink za nju rekao da je divna osoba. Ovaj incident nije samo izolovan slučaj nasilja, već simbol duboke polarizacije u srpskom društvu, u kom starije generacije, opčinjene medijskom slikom vlasti, slepo veruju u svaku reč predsednika, dok odbijaju da saslušaju alternativne glasove, čak i one iz sopstvenih porodica.
Domaćim medijskim pejzažom dominiraju kanali poput Pinka i Hepija, koji utiču na to da mnogi penzioneri žive u svetu gde je predsednik, ne samo političar, već i svakodnevni heroj. Drže kalendare sa njegovom slikom na svakom zidu u kući, a promotivni materijali od hemijskih olovaka i upaljača do kačketa sa logom vodeće stranke, za nih su nešto poput relikvije.
Ne treba gubiti iz vida da je veliki deo starije populacije svoje stavove formirao u socijalističkoj Jugoslaviji. Slobodana Miloševića su smatrali legitimnim nosiocem socijalističke ideje, tako da su i mediji iz tog perioda zadržali visok ugled kod starijih kao jedini verodostojan izvor informacija, objašnjava sociološkinja Jelena Petrović Desnica.
Takođe, dodaje da je važan problem pokrivenost državne teritorije medijima koji imaju nacionalnu frekvenciju. Mnogi građani, nemaju mogućnost da biraju šta će gledati, jer su vezani za provajdere koji nude ograničen izbor kanala, a u mnogim mestima ni takvog izbora nema.
Кroz razgovor sa nekoliko starijih građana Кragujevca saznajemo da veći deo slobodnog vremena posvećuju prorežimskim medijima. Kažu da im je Pink glavni izvor informacija, a zatim prelaze na Hepi. Ako tu nema predsednika i njegovih „dugometražnih“ gostovanja i izjava, traži se drugi kanal, odnosno bar jedan politički program sa njegovim učešćem. Zavisnost od tradicionalnih medija, koji često služe kao propagandni alati vlasti, doprinosi niskom nivou medijske pismenosti.
Pravilo je da stariji prate one medije koji daju informacije koje su u skladu sa već utvrđenim i formiranim stavovima, čime se ti stavovi dodatno učvršćuju. Svako izlaganje medijima koji nude suprotne informacije se maksimalno izbegava, kaže Desnica.
Prema istraživanjima Cenzolovke, starije osobe se nalaze u digitalnom jazu, pa tako često nisu u stanju da bezbedno i samostalno koriste internet. Postoje i oni koji su brzo prešli sa novina na pametne telefone. Iako su upoznati sa rizicima koji mogu da ih zadese na internetu, mnogi nemaju dovoljno znanja ili samopouzdanja da se od istih zaštite. Zbog toga je kod čak 80 do 83 posto starijih građana televizija najdominantniji izvor informacija, navodi NUNS. Iz ovih razloga, često su skloniji traženju sadržaja koji hrani njihovu iskrivljenu sliku o predsedniku, dok sve što je protiv njega srčano osuđuju.
Sanja Životić, apsolvent sociologije, ovu pojavu objašnjava time da su ključni faktori koji doprinose poverenju starijih građana u određene medijske izvore društvenog i kulturnog karaktera.
Značajan je proces socijalizacije, tokom kojeg su starije generacije formirale svoje medijske prakse i navike. One se vezuju za tadašnje dominantne izvore informisanja, upravo zbog njihovog trajanja, kontinuiteta i stabilnosti. Ograničeno snalaženje u digitalnim vodama kod starijih generacija doprinosi njihovoj okrenutosti i zavisnosti od tradicionalnih medija koje smatraju sigurnim i proverenim. Takođe, ove generacije su odrasle u vremenu kada se više verovalo institucijama i državnim medijima i zato nastoje da budu verni autoritetu tradicionalnih institucija.“
Ovaj vid „osiromašenosti“ se posebno manifestuje u reakcijama na aktuelne događaje. Stariji često razvijaju strah od promena, videći ih kao ugrožavanje stabilnosti, što ih čini podložnim agresiji kada se suoče sa suprotnim mišljenjima.
Ja verujem našem predsedniku, on jedini radi za narod i za Srbiju. Da nije njega, mi penzioneri ne bismo imali ni ovo što imamo. Sve što je rekao sve je ispunio. Ne bi on bio na svakoj televiziji da nije istina to što govori. A ovi što se bune, oni slušaju strane plaćenike, dok žive od plata mame i tate, ističe jedan od građana Кragujevca.
Pored ovakvih primera srčane odbrane uverenja koje se gradilo odavnina, da je šef države onaj koji govori istinu i samo istinu i da se jedini on bori za svoj narod, postoji i druga strana na kojoj su građani koji ne dele ova uverenja.
Ne podržavam ni jednu ni drugu stranu. Penzionerka sam i primam redovno svoju penziju. To je novac od mog rada i truda, taj novac meni niko ne daje iz svog džepa niti mi ga poklanja. Sama sam ga zaradila, zato nemam kome da zahvaljujem kada podižem penziju. Smenjivanje vlasti je uvek bilo i biće. Bila sam primorana da učestvujem u smenjivanju Miloševića, zato sa sigurnošću znam da ko god da dođe na vlast, jednom kad oseti moć, radiće isto kao i svi prethodni, govori penzionerka iz Кragujevca.
Sociolog Jelena Petrović Desnica dodaje da se promena stavova građana u odnosu na medije i informacije može dogoditi samo uporedo sa promenom kolektivne svesti nacije, ali i politikom koja bi morala da omogući podjednak pristup svim medijima za sve građane, kao i kažnjavanjem medija i novinara koji iznose lažne ili nepotpune informacije sa ciljem manipulisanja građana.
Sloboda medija mora da postoji uz regulaciju organa koji je nezavistan od države i koji bi trebao da odlučuje o tome koji kriterijum mediji moraju da ispunjavaju da bi dobili nacionalnu frekvenciju, a ne da se istina tumači po nečijem nahođenju, zaključuje Petrović Desnica.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da istina svakako postoji, bez obzira na to što je verovatno nije bilo u današnjim vestima.
autorka Kristina Stevanović, polaznica novinarske obuka Medija Haba Kragujevac
