Jugo i Stojadin, popularni Zastavini modeli, svojevremno su bili, ne samo najbrojnija vozila na ulicama gradova u bivšoj državi, već i najčešći izbor i polazna tačka za mnoge auto-moto entuzijaste. Na domaćim trkama dominirale su trkačke verzije ovih popularnih automobila, a na pobednička postolja redovno su se peli vozači iz Kragujevca. Kada je prestala proizvodnja u domaćoj auto- industriji, nestao je i stalni priliv jeftinih vozila i rezervnih delova. To je označilo i kraj jedne epohe u kojoj je Kragujevac bio centar znanja, rada, ali i velike strasti za automobilima i auto-moto sportom.
Pored praktičnosti i pristupačne cene, Zastavini automobili, naročito za Kragujevčane, imali su i emotivnu vrednost. Ljudi su se identifikovali s njima jer su bili domaći proizvod, deo identiteta grada i njegovih stanovnika. Zbog toga i ne treba da čudi sa koliko su emocija radnici u tadašnjoj fabrici ispratili sa traka poslednji domaći model.
Bila sam u hali kad je 21. novembra 2008. sišao sa trake poslednji kec. Radnici su plakali, na vetrobranu su ostavljali cveće i pisma. To je bio trenutak koji nas je sve pogodio u srce, svedoči dugogodišnja radnica u kragujevačkoj fabrici automobila.
Zastava je nekada zapošljavala na hiljade radnika: inženjera, mehaničara, limara i mnogih drugih majstora, koji su neretko bili aktivni članovi auto-moto klubova ili makar tehnička podrška za trke i događaje.
Radio sam razna ispitivanja, pored ostalog i na Yugo America sa direktnim ubrizgavanjem i Lade Samare, prateći koliko tačno njihovi motori troše goriva. Testirali smo i klime na jugićima i kečevima, leti na ravnim terenima kod Obedske bare ili pored mora, a zimi na Zlatiboru i u Sjenici, govori Dušan Glišović, test vozač Zastavinih vozila dok se priseća kako je nekada tekao proizvodni proces, pre nego što automobil i zvanično izađe iz fabrike.
Zastavini automobili su se lako prepravljali i prilagođavali za trke, pa su se neretko, čak i u dvorištima, uz minimalan budžet, menjali motori, karburatori, usisne grane, izduvni sistemi… Trke su se svojevremeno dosta često održavale. Kružne, brdske, drift takmičenja, reli… Organizovali su ih lokalni klubovi, a najčešće korišćeni automobili su bili upravo Zastavini modeli.
Dugogodišnji vozač i takmičar u trkama „jugića“, Nenad Vasiljević, priseća se sa nostalgijom svojih početaka i vremena kada je trkačka scena bila mnogo življa nego danas.
Zastavin reli tim je bio kao da gledas Toyotin reli tim u to vreme, govori sa ponosom.
Kada je prestala proizvodnja automobila u Zastavi, veza sa auto- moto sportom u gradu je prekinuta, a time je nestao i deo motivacije mlađih generacija da se bave trkama. Današnji automobili, koji se često kupuju na kredit ili se uvoze, nisu prikladni ni za modifikovanje, ni za početnički auto-moto sport. Danas se takmičenja retko organizuju, a klubovi zavise od entuzijazma pojedinaca i skromnih budžeta. Pored toga, pravila, bezbednosni zahtevi i dozvole dodatno su otežali organizaciju.
Nakon što je Fijatova fabrika automobila počela sa radom u Kragujevcu upućena su im pitanja o automobilizmu u Srbiji i u našem gradu, ali se ispostavilo da njih to ne zanima, jer oni imaju na globalnom nivou načine za promovisanja svojih automobila. Dolaskom Fiata su spašena neka radna mesta, ali je uništena Zastava, a time i automobilizam. Grupe i timovi su rasformirani, to je bio kraj jedne ere, napominje Vasiljević.
Dodaje da je posle ovih dešavanja osnovan „Kragujevac racing team“ kao privatan klub, ali se, kako tvrdi, interesi različitih ljudi nisu poklopili, pa zbog sujeta i svađa, nije uspeo da zaživi.
Mi smo od dva šlepera puna automobila i takmičara, sa 50 jugića u krugu, 30 u reliju i 20 u kartingu, spali na to da imamo 3 na krugu, nikoga u reliju i možda 2 ukartingu. To je tuga, kaže nekadašnji takmičar.
Karting staza bi mogla da bude novi početak
U Kragujevcu je 2024. godine najavljena izgradnja karting staze, ali do danas radovi nisu započeli, niti je naveden rok u kom bi taj projekat trebalo da bude završen. „Karting staza bi bila pristupačna svima, deci već od šest do sedam godina, odraslima bez ograničenja (kako članovima kluba tako i rekreativcima), vozačima oba pola, sa teritorije centralne Srbije ali i šire, na regionalnom i nacionalnom nivou,“ pisalo je u tenderskoj dokumentaciji.
U Kragujevcu već postoje klubovi poput AMK 034, koji učestvuju na državnim prvenstvima, ali uglavnom van grada. Karting staza bi mogla da postane nova baza za razvoj mladih vozača, što potvrđuje i nekadašnji vozač koji je svoju karijeru u automobilizmu započeo upravo u kartingu kada je imao osam godina.
Prvi karting smo kupili od bivšeg takmičara koji je vozio za Zastavu, pa sam tako i ja postao vozač njihovog tima. Zastava mi je bila sponzor, obezbeđivali su mi nove gume, motore, šasiju… Imali smo treninge svake nedelje na stazi. Sve je trajalo do devedesetih godina, Kad su počeli ratovi po staroj Jugoslaviji, to je strašno uticalo na trke. Ljudi nisu imali para ni za život, a kamoli da idu na takmičenja, koja su svedena na minimum. Tada je počelo i prvo osipanje i vozila i takmičara i samih takmičenja, priseća se Vasiljević.
I pored gotovo nepostojećih uslova za bavljenje auto- moto sportom u Kragujevcu, Vasiljević poručuje mladim vozačima i zaljubljenicima u automobilizam da nikako ne odustaju. Kaže da danas primećuje veliki broj klinaca od 18-19 godina koji voze ozbiljne i skupe sportske automobile kroz grad. Savetuje im da ih zamene tako što će kupiti kola koja će moći da ih prevezu od tačke A do tačke B, a da za ostatak novcanabave neki jeftiniji sportski auto, kako bi mogli da finansiraju učešće na takmičenjima i svoju strast ispolje na trkačkoj stazi, umesto na ulici.
autor Strahinja Nejčić, polaznik novinarske obuka Medija Haba Kragujevac
