Uz svežu diplomu ili potvrdu koja je još uvek topla i miriše na štampu glavno pitanje za svršene studente je šta dalje. Kako pronaći posao nakon fakulteta najveća je briga mladih Kragujevčana i Kragujevčanki. Da je tako potvrđuje i istraživanje koje je 2021. sproveo Jazas, a koje je pokazalo da je po važnosti teme zaposlenje mladima na prvom mestu, dok odmah zatim sledi mogućnost sticanja kvalifikacija i razvoj kompetencija. Gotovo trećina anketiranih (27,2%) navela je da je izuzetno teško zaposliti se u struci, dok su mladi sa visokim obrazovanjem najnegativnije ocenili proces pronalaženja posla.
Da različiti poslovi izuskuju i sasvim različit način zaposlenja, objašnjava Teodora Šćepanović, specijalistkinja za selekciju i regrutaciju kadrova, sa kojom smo razgovarali o tome na kakve sve izazove mladi nailaze u potrazi za poslom u Kragujevcu.
Poslove koji ne zahtevaju visoko obrazovanje mladi pronalaze preko omladinskih zadruga i Nacionalne službe za zapošljavanje. U pitanju su privremeno-povremeni ugovori, tako da su ti poslovi fleksibilniji”, kaže Šćepanović.
Najčešće se nude studentima, a broj mladih u Kragujevcu zaposlenih na taj način je neznatan. Situacija za visokobrazovane je pak nešto složenija.
Što se tiče poslova koji zahtevaju više obrazovanje, najaktuelnije su platforme Infostud i LinkedIn. Mislim da Nacionalna služba za zapošljavanje tu ne igra značajniju ulogu, sem u programima praksi za mlade i programa “Moja prva plata. Mislim da za uže struke poslodavci jednostavno ne regrutuju radnike tim putem”, navodi Šćepanović.
Program “Moja prva plata” usmeren je na istovremeno rešavanja dva problema: zapošljavanje mladih starosti do 30 godina i nedostatak odgovarajućih kadrova u privredi. Javni poziv upućuje se preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a među onima koji su se prijavili i iskoristili ovu šansu je i Đurđina Jevtić, diplomirana likovna umetnica iz Kragujevca.
Zadovoljna sam poslom, a kako čujem iz iskustava poznanika sa istog programa, svi su se i zaposliil na istom radnom mestu gde su prvobitno i bili primljeni,” kaže Đurđina.
Tokom devet meseci, za svoj rad primala je naknadu od 30.000 dinara. Kako navodi, to je samo malo veći džeparac i taj novac sigurno nije dovoljan mladoj osobi da se osamostali. Po isteku prvog perioda, ponuđen joj je dvogodišnji radni ugovor u državnoj ustanovi kulture, gde je zahvaljujući pomenutom programu NSZ-a i bila primljena na stažiranje. Njena trenutna mesečna primanja su 65. 000 dinara.
“Zadovoljnija sam platom, ali ni taj iznos nije dovoljan da ostvarim finansijsku samostalnost. Cene stanova su porasle, a ni hrana nije jeftina. Ukoliko bih živela sama, to bi bilo dovoljno da preživim, ali ne i da radim na sebi, putujem i slično”, objašnjava naša sagovornica.
Kada je reč o ponudi poslova, prilike za mlade nisu jednake u Kragujevcu i centru poslovanja – Beogradu.
Za pozicije bez obrazovanja u Beogradu je dosta teško naći stalno zaposlenje. U manjim gradovima poslodavcima su takve pozicije važne jer nemaju veliki broj radnika, te nude ugovore. Takve poslove lakše je naći u manjem mestu”, ističe Teodora Šćepanović, specijalistkinja za selekciju i regrutaciju
Za visokokvalifikovane poslove, međutim, mladi u Beogradu imaju daleko više prilika nego njihovi vršnjaci u Kragujevcu.
Čak je trend da se mladi iz manjih gradova presele u Beograd – po nekim procenama dnevno se oko 100 ljudi doseli u glavni grad. To je jedan od pokazatelja da u manjim gradovima nema toliko prilika za posao. Sa druge strane, treba reći da mladi koji studiraju u univerzitetskim centrima – kao što je Kragujevac, imaju više mogućnosti nego oni u unutrašnjosti, ali izgleda, ipak manje nego u Beogradu”, navodi Šćepanović.
Njene reči potvrđuju i rezultati već spomenutog Jazasovog istraživanja, u kom je čak 65,2% mladih reklo da bi napustilo Kragujevac, a velika motivacija za odlazak je upravo potraga za poslom. Oko 24,8% mladih ocenjuje da u našem gradu nema dovoljno radnih mesta.
U Beogradu, zavisno od industrije, ima mnogo više mesta gde mladi mogu da se pronađu. U unutrašnjosti, nema puno perspektive za mlade, van državnih institucija. Problem državnih institucija je što nemaju benefite koje nude korporacije, a to je prvenstveno da ulažu u razvoj svojih radnika. Zato se mladi sada i okreću korporacijama, a ne kao nekad državnim poslovima”, kaže Teodora Šćepanović.
Kada je reč o kompetencijama, za koje su mladi izrazili veliku zabrinutost, jedan od načina za njihovo sticanje su i poslovne prakse. Na pitanje da li je praksa pogodan način da mladi uđu na tržište rada, naša sagovornica odgovora potvrdno, ali uz napomenu da to može biti dobra mogućnost sve dok je takva praksa plaćena. Kompanije sada nude prakse mnogo plaćenije nego što je to ranije bio slučaj – ali ne podjednako svuda u Srbiji.
Što se tiče manjih gradova, to još uvek nije tako – oni kaskaju, te su kod njih česte neplaćene prakse. Problem je i u našem zakonodavstvu koje nema jasno određen format kako praksa treba da izgleda, pa u tom smislu zakon ne štiti mlade koji su na praksi”, napominje Šćepanović.
Nameće se i pitanje jesu li mladi dovoljno pripremljeni za pozicije za koje konkurišu. Da li spremni ulaze na tržište rada? Čini se da ne, te da taj nedostatak nadomešćuju učenjem na poslu. Jedan od najvažnijih razloga te nepripremljenosti dolazi iz samog obrazovnog sistema.
Obrazovanje u Srbiji nije naklonjeno praktičnom radu, te iako mladi mnogo svog vremena ulažu u školovanje, ne dobijaju praktična znanja. Obrazovanje, ukoliko i dalje želi da bude aktuelno, mora da se okrene tržištu. Smatram da mladi gube mnogo vremena učeći, jer tek kroz rad i oprobavanje u više poslova spoznaju čime zapravo žele da se bave,” pojašnjava ova specijalistkinja za selekciju i regrutaciju kadrova.
Ona kaže da se polako približavamo evropskom tržištu, gde visoko obrazovanje nije nužno ili presudno za pozicije već je okrenuto učenju iz prakse. Ističe da je podrška kroz praksu i rad ujedno i najbolja vrsta učenja.
Za kraj, Teodora je podelila nekoliko korisnih saveta za mlade koji su u potrazi za poslom.
Zastanite i saznajte nešto o sebi. Intervju ne služi za ispitivanje tehničkih sposobnosti, već na razgovoru želimo da upoznamo osobu koja će biti naš radnik – šta ga/je motiviše, kakvo okruženje želi za sebe, koje vrednosti gaji, šta mu/joj je bitno – jako je važno da i posao koji dobijete bude za vas. Okruženje varira od firme do firme i zato ne treba po svaku cenu ići ka nekom poslu jer se ponekad osoba prosto ne uklapa s kulturom neke kompanije.
Drugi savet je da se mladi ne ograničavaju na jednu poziciju ili jednu profesiju, pogotovu jer većina mladih nije iskusila kako zapravo izgleda neki posao. Budite otvoreni za tržište! Dosta mladih se orjentiše isključivo ka jednom sektoru i to u period života kada je veoma važno, ali i mnogo lakše da se na više mesta oprobaju i pronađu.
autorka Anđela Sorak
Tekst je nastao kao deo aktivnosti koje Res Publika sprovodi u okviru inicijative Media Hub Kragujevac, koju podržava Ambasada Kraljevine Holandije kroz program Matra.
