Sve više mladih studenata opredeljuje se za boravak u studentskom domu, pre svega, zbog balansa između pristupačnih cena, blizine fakulteta i osećaja zajedništva koji takav način života pruža. Studentski dom nije samo mesto za stanovanje, već i središte druženja i sklapanja novih prijateljstva.
U okviru Studentskog centra Kragujevac funkcionišu četiri paviljona, rezervisana za više od 700 studenata iz različitih krajeva Srbije i inostranstva. Domovi su raspoređeni u blizini fakulteta, što ih čini idealnim mestom za studente zbog lakšeg obavljanja svakodnevnih obaveza.
Termin prijavljivanja za smeštaj razlikuje se za brucoše i studente starijih godina, a rangiranje se vrši na osnovu srednjoškolskog proseka, odnosno prosečne ocene i ESPB bodova. Posle prijave sledi objavljivanje preliminarne rang liste, gde su studenti rangirani u okviru svojih fakulteta. Ostavljen je i rok za žalbe, a zatim se formira konačna rang lista. Nakon toga, studenti koji pripadaju osetljivim društvenim grupama, a ostali su „ispod crte“, mogu ponovo podneti zahtev za smeštaj u okviru posebno izdvojenih mesta, od kojih je 10 odsto namenjeno za njih.
Iako se postavlja pitanje povećanja kapaciteta, nadležni ističu da još uvek ne postoji potreba za tim, jer su postojeća mesta dovoljna da pokriju potrebe studenata.
Po pitanju povećanja smeštajnih kapaciteta, procena je da su trenutni kapaciteti u Studentskom centru u Kragujevcu optimalni i zadovoljavajući, shodno broju kandidata koji konkurišu za prijem na smeštaj poslednjih godina, navode u ovoj ustanovi.
Troškovi studentskog života zavise od mesta studiranja, potreba i stilova života studenata. Iznajmljivanje stanova i soba u Kragujevcu varira od 150 do 300 evra, u zavisnosti od lokacije i opremljenosti, ali i od toga šta je sve uključeno u cenu. Sa druge strane, smeštaj u domu je znatno povoljniji. Visina troškova zavisi od kategorije smeštaja koju utvrđuje Ministarstvo prosvete, a cene se na mesečnom nivou kreću od 1600 dinara za treću, odnosno 2790 dinara za prvu kategoriju.
Pored povoljne cene, život u domu nudi još uslova koji omogućavaju studentima bezbedno i funkcionalno okruženje. Na ulasku u dom dežura služba obezbeđenja sa posebnom licencom i video nadzorom 24 časa. To potvrđuje i Daša Nikolić, jedna od stanarki studentskog doma.
Kada je u pitanju bezbednost, osećam se potpuno sigurno u domu. Pored toga što je zgrada puna drugih studenata, tu su i čuvari.
U domovima su najčešće dvokrevetne i trokrevetne sobe. Za razliku od soba, domovi u Kragujevcu nisu podeljeni na muške i ženske, kao pojedini u Beogradu, poput Studentskog doma Karaburma, gde su momci i devojke odvojeni u dve različite zgrade.
Odluka o studiranju dalje od kuće zahteva određena odricanja i prilagođavanje novoj sredini. Jedan od glavnih razloga zašto se mladi opredelju za tu opciju, pored izbora željenog fakulteta, jeste i društveni život i upoznavanje ljudi iz različitih mesta.
Imam jednu cimerku i slažemo se poprilično dobro. Kao osoba koja voli da provodi više vremena u društvu nego sama, znači mi što je neko sa mnom u sobi. U pojedinim trenucima ne moramo ni da pričamo, dovoljno je što znam da je tu, u sobi, kaže Daša.
Ipak, manjak privatnosti je istovremeno i jedan od nedostataka koji studenti najčešće navode kao zamerku na život u domu. Prilagođavanje je svakako ključna stvar zbog zajedničkog života koji zahteva kompromis i dogovor.
Cimerka i ja smo voljne da popričamo jedna sa drugom, da se našalimo, ili da pomognemo jedna drugoj. Doduše, postoje i situacije kada se nisam slagala sa cimerkama, ali to je sasvim normalno s obzirom da je svaka osoba drugačija i da sa tom osobom provodiš po ceo dan, priča o svom iskustvu Daša.
Nije retko čuti od studenata da su baš domovi mesto gde se nalaze prijatelji, te pored akademskih obaveza ne trpi ni društveni život, kaže studentkinja završne godine.
Mogu da kažem da su druženja, kafe, žurke sa ljudima iz doma nešto što je mene i nateralo da idem dalje. Ja sam od prve godine u domu, nekako kada si tu sve vreme navikneš se na ljude oko sebe.
S obzirom na to da život u domu zahteva manje privatnosti, u okviru doma studenti na raspolaganju imaju i prostorije poput čitaonica za pogodnije i prijatnije učenje. Nadomak domova se takođe nalaze i studentske menze, dostupne i za stanare i za ostale studente, koje omogućavaju ishranu po povoljnijim cenama, što dodatno olakšava svakodnevni život.
Ipak, pored problema sa privatnošću, studenti ukazuju i na manjkavosti u inventaru, gde se najčešće spominje nedostatak frižidera kao primarni problem. Sa druge strane, iz Studentskog centra naglašavaju da se redovno sprovode ankete u cilju poboljšanja zadovoljstva studenata, kao i zamena dotrajalih stvari.
U toku školske godine sprovode se ankete o zadovoljstvu korisnika – studenata uslugama smeštaja i ishrane, organizuju se sastanci menadžmenta sa predstavnicima studenata, gde se svaka korisna inicijativa razmatra i u zavisnosti od mogućnosti realizuje u partnerskom odnosu. Renoviranje smeštajnih kapaciteta, zamena dotrajalog inventara (dušeka, jastuka, kreveta i td.) vrši se svake godine, zavisno od postavljenih prioriteta i raspoloživih sredstava, a sve u skladu sa donetim planskim aktima ustanove, navode iz Studentskog centra.
Studentski dom, uz prednosti i nedostatke, i dalje ostaje jedno od ključnih mesta studentskog života, pružajući mogućnost smeštaja po pristupačnim cenama, ali i stavljajući mlade pred razne izazove tokom njihovih akademskih godina.
autorka Lena Ćirić, polaznica novinarske radionice Medija Haba Kragujevac
