Radio-televizija Kragujevac je samo tokom 2025. dobila blizu 90 miliona dinara javnog novca, dok su svi ostali mediji i produkcije sa sedištem u Kragujevcu uspeli da prihoduju tek nešto više od 7 miliona. Analiza Res Publike je pokazala da gotovo celokupan prihod koji je RTK prošle godine ostvarila potiče iz javnih izvora. Iako je po Zakonu o javnom informisanju 2025. trebalo da bude završena privatizacija medija, RTK ne samo da je i dalje u vlasništvu lokalne samouprave, već je zabeležila i najveće budžetske dotacije do sada. No i pored toga, sudeći po javno dostupnom finansijskom izveštaju, poslovnu godinu završila je sa neto gubitkom od oko 6 miliona. Istovremeno, na ostale medije, uglavnom one podobne, raspodeljena su minorna sredstva na medijskom konkursu, a pojedini su iz javnih izvora uspeli da ostvare i zanemarljiv prihod od reklama i oglašavanja.
Analiza Res Publike pokazala je da u ukupnom iznosu od napunih 90 miliona, koje je RTK prihodovala iz javnih izvora u 2025, najveći deo čine subvencije – čak 79,25 miliona dinara. Iako su početkom godine planirane u iznosu od 50 miliona i verovatno zbog zakonskog roka za završetak privatizacije oročene na tri kvartala (zaključno sa 30. septembrom), do kraja godine uvećavane su čak tri puta do krajnje sume od blizu 80 miliona.
Radio-televizija Kragujevac, inače, još od 2017, kada je nakon neuspešne privatizacije vraćena u vlasništvo lokalne samouprave, ima jedinstvenu privilegiju da novcem iz gradske kase finansira redovno poslovanje. Sem zarada, poreza i drugih naknada za zaposlene, to uključuje i troškove zakupa poslovnog prostora, komunalija, produkciju i kupovinu tv programa, kao i ostala plaćanja za pružanje medijskih usluga, prenos signala, emisionu tehniku i slično.
Od 2017. godine, samo kroz subvencije iz gradskog budžeta RTK je dobila više od 450 miliona dinara. Tome treba dodati još oko 109 miliona, koliko su iz gradske kase plaćeni svi dugovi i potraživanja zaostala nakon raskida ugovora o privatizaciji.
Svi ostali mediji, kako to Zakon o javnom informisanju i predviđa, za budžetski novac mogu da konkurišu jednom godišnje na javnom pozivu, isključivo za realizaciju medijskih projekata od javnog interesa. U tu svrhu Grad Kragujevac je prošle godine izdvojio 12,6 miliona dinara, ali je na medijskom konkursu raspodeljeno ukupno 8,8 miliona i naknadno još 500 000 dinara za jedno pojedinačno davanje.
O tome koliko je naravnopravan i nefer odnos Gradske uprave prema medijima u Kragujevcu možda najbolje svedoči podatak da je od 2021, kada je sa zakašnjenjem od 6 godina medijski konkurs prvi put raspisan, do 2025. za tu namenu iz budžeta potrošen ukupno 51 milion dinara. Dakle, značajno manje nego što se za samo godinu dana izdvoji za subvencije za RTK. Ili još slikovitije, prošle godine kada je Radio-televizija Kragujevac subvencionisana sa 80 miliona dinara, na medijskom konkursu raspodeljeno je gotovo deset puta manje, tačnije 8,8 miliona i to na 14 korisnika.
Uz to, treba napomenuti da je najviše sredstava na konkursu-1,2 miliona dinara odoboreno produkciji MJ Video, preduzetnice Jelene Milovanović, za priloge u autorskoj emisiji „Zdravi bili“, koja je deo redovne programske šeme RTK.
U vrhu liste dobitnika našao se i Medijski centar, izdavač portala ucentar.rs, koji je imao privilegiju da pored 950 hiljada na medijskom konkursu, kroz pojedinačna davanja dobije još 500 000 dinara. To znači da je u godini koja je bila predmet analize, ne računajući RTK, ukupno najviše inkasirao od svih medija – 1,45 miliona dinara.
Na mediji i produkcije sa sedištem u Kragujevcu na konkursu je raspodeljeno ukupno 5,5 miliona dinara. Ostala sredstava namenjena informisanju građana u javnom interesu odobrena su učesnicima iz Beograda, Vranja, Kraljeva i Velike Plane. Među visoko ocenjenima našli su se Telegraf i Večernje novosti, koji prema izveštaju Saveta za štampu imaju najviše prekršaja etičkih i profesionalnih standarda u oblasti poštovanja Kodeksa novinara i novinarki Srbije. Iako bi to trebalo da bude eliminišući faktor, njima je ipak dodeljen novac iz budžeta koji pune građanke i građani Kragujevca.
Od razmatranih 38 projekata, odlukom komisije podržano je 14, na koje je raspodeljeno 8,8 miliona dinara. Važno je naglasiti da su se „ispod crte“ po prvi put našli neki od najuticajnjih lokalnih medija, poput Kragujevačkih novina, portala Glas Šumadije i Pressek. Za njihove projekte nije odobren ni jedan jedini dinar, iako su ranijih godina bili među najbolje ocenjivanim, a sredstva u iznosu od 3,72 miliona dinara ostala su neraspoređena.
Sa druge strane, Radio-televizija Kragujevac je pored rekordnih subvencija od 79,25 miliona dinara, iz gradskog budžeta dobila još 8,79 miliona dinara za prenose sednica Skupštine grada, odnosno tačno dinar i 60 para manje nego što je 2025. potrošeno na ceo medijski konkurs. Sudeći po dokumentaciji dobijenoj po osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, paradoksalno, najskuplje je plaćena sednica na kojoj je razmatran gradski budžet. Koštala je tačno 1.728.000 dinara.
Ali, ni tu se ne završava spisak prihoda iz javnih izvora koji se slivaju na račune Radio- televizije Kragujevac. Iako značajno skromnija u poređenju sa subenvcijama i prenosima sednica, naplata reklama i oglasa, odnosno emitovanja obaveštenja i plaćenih gostovanja u emisijama, donela je dodatnih 2,37 miliona. RTK je u 2025. godini imala ugovor sa većinom pravnih subjekata iz Kragujevca koji se takođe finansiraju javnim novcem. Šumadija sajam, Dunav osiguranje, Ustanova Koraci, JKP Vodovod i kanalizacija, Ekonomski fakultet, GTO Kragujevac, JKP Šumadija, neka su od preduzeća i ustanova koji su plaćali za oglašavanje.
Najizdašnija je bila Energetika, koja je za te usluge izdvojila ukupno 682.000 dinara. „Radi brže i neposrednije komunikacije sa korisnicima usluga“, kako stoji u ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji, gostovanje u emisiji ,,Komunalni servis‘‘ plaćano je 30.000, bez PDV-a, dok je 15 minuta u emisiji ,,Mozaik‘‘ Energetiku koštalo 5.000 dinara. Produkcija i emitovanje emisije „10 minuta“ svakog meseca iznosila je 15.000, koliko je koštala i izrada i emotivanje 4 priloga mesečno u trajanju do pet minuta. Najjeftina su bila obaveštenja koja RTK plasira u program po zahtevu Energetike, a čija izrada košta 2.500 na televiziji, dok je dodatnih 700 dinara njihovo emitovanje. Svi navedeni iznosi su bez uračunatog PDV-a.
Zahvaljujući oglašavanju Šumadija sajma novac iz javnih izvora tokom 2025. otišao je na račune tri kragujevačke radio stanice (Radio 9, Stari grad i Bravo) – 240.000, za PR tekstove na portalu Info KG plaćeno je 90.000, dok je za praćenje sajamskih aktivnosti 60.000 dinara dobio Medija centar. Produkcija Duo Digital Media dobila je 230.000 za video produkciju Sajma hortikulture i live stream Sajma automobila, dok je B&S Production naplatio 300.000 za produkciju i emitovanje priloga sa Sajma automobila. Zbog zakonske obaveze Gradske uprave da određene oglase objavljuje u medijima Kragujevačke novine (izdavač: Javnost doo) u 2025. uspele su da prihoduju 228.000 dinara, što ih je svrstalo na dno liste onih kojima je Grad plaćao za usluge oglašavanja.
Kada se sve sabere, na mediji i produkcije sa sedištem u Kragujevcu tokom prošle godine, po različitim osnovama, potrošeno je oko 97 miliona dinara javnog novca. Pitanje da li su građani za svoj novac dobili informisanje u javnom interesu ili režimsku propagandu i promociju vlasti, nije bilo predmet ovog istraživanja, mada za odgovor nikakve podrobnije analize i nisu potrebne, dovoljan je čak i letimičan pregled sadržaja koji spomenuti mediji svakodnevno plasiraju.
