Ritam grada
Nedavno je počelo uređivanje i opremanje novih prostorija koje je Udruženje za pomoć osobama sa autizmom u Kragujevcu dobilo na korišćenje od gradske uprave. Taj prostor, budući Klub za osobe sa autizmom, nalazi se u ulici Prvoslava Stojanovića, u Staroj radničkoj koloniji. To je trosoban stan od sedamdesetak kvadrata.
Predsednica udruženja Danijela Nešović smatra da je otvaranje ovakvog kluba ogroman korak napred u rešavanju i zbrinjavanju odraslih osoba sa autizmom u Kragujevcu.
Klub je socijalna usluga, koju ćemo razvijati kroz projektnu aktivnost do kraja 2024. godine. Okupljaće mlade i starije osobe sa autizom, kako bi bili uključeni u društveni život zajednice.
U klubu će raditi stručnjaci koji imaju iskustvo u radu sa osobama sa autizmom. Radiće se radno okupacione aktivnosti, kombinovane sa rekreativnim i inkluzivnim sadržajima. Klub će raditi po šest sati svakog radnog dana.
Ipak, ne ide sve tako glatko. Iako je, kako navodi Nešović, grad Kragujevac ove godine odlučio da se dok se ne steknu uslovi za dodbijanje licence, oformi klub za osobe sa autizmom, još postoje prepreke da klub počne sa radom.
Odlučeno je još pre šest meseci da nam se stan dodeli po hitnom postupku. Taj hitan postupak još uvek je u toku, zato što stan nije još uvek priveden nameni, da bi mogao da se koristi. Trenutna poteškoća koju imamo je priključak električne energije koja je uvedena u zgradu, ali nije u stan, zato što ne može da se utvrdi koje mu brojilo pripada. Na to smo do sada izgubili deset dana i još uvek nismo priključeni, a prema planu aktivnosti trebalo bi 2. septembra da krenemo sa radom.
Na javnom konkusu za ljudska I manjinska prava koji je raspisao grad Kragujevac u 2024. godini, opredeljeno nam je milion dinara za realizaciju kluba. Rad kluba treba da bude održiv, nadamo se da će grad rebalansom budžeta za iduću godinu da predvidi dodatna finasijska sredstva, kako bismo opstali. Što se tiče državnog nivoa, nismo dobili nikakvu podršku za rad kluba. Aplicirali smo kod Ministarrstva rada zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja na stalno otvorenom konkursu, ali nismo bili podržani, ističe Nešović.
Ona dodaje da u Kragujevcu postoji velika potreba da se kroz ovakve projekte olakša svakodnevica osobama sa autizmom, ali i iskoreni diskriminacija osoba sa invaliditetom.
Potrebe su ogromne i veoma realne. Zato što osobe sa autizmom kada odrastu postaju nevidljivi za sistem. Ostaju samo briga svojih roditelja, što nikako ne može da bude dobro. Našim dugogodišnjim aktivizmom i upornošću, pokazali smo da autizam ima svoje specifičnosti i da treba da bude prepoznat u zajednici, ali nažalost dugo je bio diskriminisam. Diskriminacija se dogodila i u našem gradu što smo ove godine i dokazali pred poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Planiramo da se klub razvija i postane primer dobre prakse u našem gradu. Udruženje je ušlo u proses licenciranja socijalne usluge “Dnevni boravak za osobe sa invaliditetom”. To je veoma komplikovan i kompleksan proces. Postoje određeni kriterijumi koji treba da se zadovolje za dobijanje licence, a to su adekvatan prostor i stručni radnik koji ima položen ispit pred Komorom socijalne zaštite Srbije. U celom ovom procesu pomaže nam kancelarija UNOPS-a u Srbiji. Ako uspemo da se licenciramo u toku sledeće godine onda bi odrasli sa autizom boravili u dnevnom boravku, a mladi u klubu. Zainteresovani smo za objekat “Vera” koji se nalazi u naselju Vašarište, koji je gradu sagradio i donirao “Agromarket” prošle godine. Taj objekat je urađen po svim standardima za dobijanje licence. Objekat još uvek, nažalost, nije stavljen u fukciju. Očekujemo da će se to desiti u skorije vreme.
Nešović navodi i da udruženje na čijem je čelu odlično sarađuje sa srodnim ogranizacijama te da će nastojati da zajedničkim aktivnostima nastave da unapređuju položaj osoba sa invaliditetom.
Imamo dobru i korektnu saradnju sa udruženjima na nivou grada koji se bave osobama sa ivaliditetom i ranjivim kategorijama stanovništva. Naše udruženje je deo Saveza Udruženja za pomoć osobama sa autizmom u Beogradu i održavamo redovne sastanke. Šta bi trebalo da se popravi – Na nivou grada postoji Savet za unapređenje položaja osoba sa ivaliditetom,. Trebalo bi bolje da funkcioniše. Sastanke održavamo tri puta godišnje što je nedovoljno, i čini mi se da Savet postoji tek reda radi, zaključuje Nešović.
autor Nenad Živadinović
Tekst je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
