Ako je suditi prema iznosima koje je konkursna komisija dodelila, medijski projekti bili su „boli glava“. Onima koji ih pročitaju, a bar malo se razumeju u novinarstvo i projektni menadžment, pojedini predlozi zaista izazivaju glavobolju – od ambicionih ciljeva da povećaju broj investicija u Kragujevcu, što nije i ne može biti svrha medijskih projekata, preko preuveličanih troškova u budžetu do toga da se navodi kako su pisani za dobrobit vlasti. Ovo poslednje verovatno najbolje svedoči o tome koliko se ideja o zaštiti javnog interesa u informisanju pretvorila u svoju suprotnost, pa se iz budžeta finansira redovno propagandno izveštavanje i promocija vlasti, a ne emisije, repotraže i članci o temama koje zaista interesuju građane i utiču na njihov život.
Za serijal priloga na sajtu i tekstova u štampi kojim predstavljaju „značajne infrastrukturne, privredne i komunalne projekte u Kragujevcu i napore lokalne samouprave da olakša i poboljša uslove života svojim građanima“ i „isticanje prednosti života u Kragujevcu“, Novosti su nagrađene sa milion dinara iz gradskog budžeta. Sa stanovišta onih koji odlučuju to možda i nije velika cena, imajući u vidu da ovaj medij obećava da će povećati broj mladih koji ne napuštaju svoj grad i onih koji žele da se u njega dosele, povećanje investicija i broja radnih mesta, kao i „pozitivan efekat na sve građane kroz efekte na sektor usluga“, navodeći da nema rizika da se ovaj projekat sprovede.
Gotovo jednako skup, preteran i suprotan pravilima i smislu projektnog sufinansiranja medija je projekat Digitalni Kragujevac, pisan za „dobrobit svih stanovnika i rukovodilaca Grada“, za koji je Medijskom centru doo odobreno 950 hiljada dinara. Za osam meseci sadržajima u formi videa, teksta, intervjua i infografika, koji će biti plasirani preko portala U centar, ova firma, između ostalog, namerava da uključi građane u diskusije, poveća „vidljivost investicionih mogućnosti“, zainteresuje investitore za lokalne projekte i „podstakne interes građana za etičke i profesionalne teme“. Interesantno je da ovaj medij planira da samostalno pokrije personalne troškove (honorare i plate za javnosti nepoznate članove redakcije), dok traži da se iz budžeta plati čak 750 hiljada dinara za “izradu vizuelnog identiteta projekta i objava“.
Za komisiju jedan od najboljih, a za građane i građanke najskuplji je projekat produkcije MJ Video Jelene Milovanović. Svaki od 12 tv priloga, koji će trajati desetak minuta, biće plaćen po 100 hiljada dinara. Serijal reportaža pod nazivom „Lečenje najtežih bolesti u UKC Kragujevac – prevencija, dijagnostika, terapija“, koji će biti prikazivan u okviru emisije Zdravi bili, koja je deo redovne programske šeme Radio televizije Kragujevac, ima puno nabrojanih produkcijskih troškova. Ipak, samo se tri plaćaju sa 1,2 miliona dinara iz gradskog budžeta – rukovođenje projektom, angažovanje montažera i naknada za novinara autora. Kreator ovog, ali i brojnih drugih projekata koje je komisija ocenila visokim ocenama i nagradila pozamašnim svotama iz budžeta, ne pravi razliku između aktivnosti, rezultata, indikatora, odnosno onoga šta se preduzima da građani budu bolje informisani o temi, šta to poboljšanje podrazumeva i kako se meri ili jednostavno na koji način ćemo ustanoviti da novac poreskih obveznika nije uzalud potrošen. Mada su medijskom, kao i svakom drugom poslu, nepredviđene okolnosti poput kvarova na opremi, tehničkih problema ili sprečenosti za rad moguće, ni komisija ni autor projekta ne sumnjaju u njegovu izvodljivost jer „rizika nema pošto postoji dobra saradnja sa UKC Kragujevac“.
Pojedinačni video prilozi kojima se promoviše Klinički centar, Kragujevčane i Kragujevčanke će ipak koštati manje nego svaki od četiri teksta kojima se promoviše „kvalitetno novinarstvo“ i to kroz primere svetskih medija poput BBC-a ili Reuters-a. To će im prirediti portal iz Vranja koji ima samo jednog zaposlenog. Odobreni budžet iznosi 580 hiljada dinara, odnosno 145 hiljada po tekstu, a zanimljivo je da komisija procenjuje da će građanima i građankama Kragujevca ovi sadržaji medija sa juga Srbije biti dostupniji nego Kragujevačke novine ili portal Glas Šumadije. Još pristupačniji, po oceni komisije koja mu je dodelila 100 hiljada dinara, je portal Naše selo iz Kraljeva, čiji je cilj zaista teško razumeti: „nova znanja podrazumevaju brži napredak i veliku uštedu, a ukoliko kvalitetan proizvod usmerimo najkraćim putem do potencijalnog kupca naša ekonomija će biti na dobiti“. Reč je o internet stranici koja je prema podacima sajta za merenje analitike Similarweb u aprilu 2025. imala 240 mesečnih poseta, dok je primera radi Glas Šumadije u istom periodu zabeležio više od 400 hiljada.
Isti izvor u aprilu 2025. za sajt Peto tri 1941 registruje manje od 700 poseta, dok se u projektnoj dokumentaciji navodi da ovaj, Kragujevčanima nepoznati portal, ima 10 hiljada poseta mesečno. Osim u statistici, autori ovog projekta preteruju i kada zadaju cilj da informišu decu školskog uzrasta o vršnjačkom nasilju, pozivajući se na autorske tekstove kao reference za bavljenje ovom temom. Iako firma Peto tri 1941 doo ima jednog zaposlenog, komisija je procenila da uprkos skromnim kapacitetima ovaj izdavač zaslužuje 800 hiljada dinara. Slično je i sa projektom udruženja Naši koji namerava da „prikazuje podatke o efektima ekoloških akcija i praktično ukazuje na značaj očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi“, a zapravo da propagandno izveštava o kragujevačkoj Energetici. Komisija je verovala „na reč“ podnosiocima projekta da svakodnevno objavljuju sadržaje, da im treba 30 hiljada dinara mesečno za troškove komunikacija, kao i da imaju 40 hiljada pratilaca (sajt Similarweb beleži manje od 900 poseta, a na Fejsbuku i Instagramu zajedno Infozija ima nešto više od 800 pratilaca).
Konkursnu komisiju činili su Miodrag Popov, imenovan na predlog Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS), Miodrag Miljković kandidat Centra za medijsku kulturu i obrazovanje i Branimir Grulović koji se samostalno prijavio kao medijski stručnjak. Prema biografiji koju je sostavio, Grulović je tv producent i politikolog u penziji. Član je PROUNS-a i Udruženja novinara Srbije, a karijeru je počeo 1974. kao snimatelj reporter u Radio televiziji Beograd. Jedna od referenci mu je i to što je tokom 2024. bio u 10 komisija koje su odlučivale o dodeli javnog novca medijima u resornom ministarstvu i gradovima i opštinama širom Srbije. Znatno manje „komisijskog“ iskustva tokom prošle godine imao je njegov kolega iz PROUNS-a i UNS-a Miodrag Popov, takođe politikolog i novinar u penziji, javnosti poznat kao autor i voditelj televizijske emisije „Ipak se okreće“, popularne tokom devedesetih godina prošlog veka. Treći član Miodrag Miljković, još uvek radno aktivan kao producent, veteran je konkursnih komisija. Prema podacima Res Publike, prošle godine 15 puta je odlučivao o konkursima širom zemlje. Ovdašnjoj medijskoj zajednici je dobro poznat s obzirom na to da je već nekoliko puta razmatrao projekte u Kragujevcu. Uprkos ranijem iskustvu, a sudeći po dokumentu u koji je Res Publika imla uvid, Miljković je izgleda promenio sistem ocenjivanja, pa su se lokalni mediji sa najviše bodova prethodnih godina, u raspodeli 2025. našli ispod crte.
Iako je u samom konkursu, kao i u još nekoliko dokumenata, navedeno da komisija procenjuje prijavljene projekte na osnovu kriterijuma – relevantnost, izvodljivost, praćenje, kapaciteti predlagača, predloženi budžet i privrženost medija profesionalnim i etičkim standardima, ove godine izostalo je čak i šturo narativno obrazloženje odluke komisije koje je objavljivano prethodnih godina. U dokumentaciji koju je Gradska uprava za društvene delatnosti stavila na raspolaganje i uvid Res Publici nalazi se samo tabela sa bodovanjem svakog člana komisije za svako od navedenih merila, kao i ukupne ocene, ali bez ikakvog objašnjenja ili komentara. Javnost tako ostaje bez odgovora kako to da je propagandno izveštavanje Novosti o infrastrukturnim i komunalnim prednostima života u Kragujevcu releventnije od serijala analitičkih tekstova o bezbednosti i zdravlju građana koje su predložile Kragujevačke novine. Ili pak to kako su za Kragujevčane važniji i pristupačniji tekstovi glasila iz Vranja o etičkom izveštavanju svetskih medija nego članci o kvalitetu javnih usluga koje bi mogli da čitaju na portalu Pressek.
Interesantno je i da javni uvid u dokumentaciju u delu platforme Jedinstveni informacioni sistem koji se odnosi na kragujevački konkurs pokazuje samo jednu belešku o kršenju profesionalnih i etičkih standarda u slučaju Novosti, dok podaci na sajtu Saveta za štampu (regulatorno telo nadelžno za štampane i internet medije) ukazuju da je u poslednjih godinu doneto 13 odluka da je ovo glasilo prekršilo Kodeks novinara Srbije.
Ovaj članak je nastao u okviru istraživanja udruženja Res Publika o sprovođenju Javnog konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Кragujevca u 2025. godini. Do informacija navedenih u tekstu organizacija je došla prikupljanjem i analizom dokumenata objavljenih na sajtu grada Kragujevca i Jedinstvenom informacionom sistemu, kao i pribavljanjem i javnim uvidom u projektnu dokumentaciju na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.
