„Novinarska i medijska udruženja najoštrije osuđuju i od nadležnih zahtevaju da hitno reaguju zbog…“ – stotine saopštenja je samo u proteklih godinu dana započinjalo ovom rečenicom. U njenom nastavku nalazilo se od uvreda, pretnji, polivanja vodom, preko ćuškanja, guranja, razbijanja kamere, do fizičkih napada od strane građana, ali i policijskih službenika.
Popis novinara i medijskih radnika koji su bili centralni akteri ovih saopštenja nije mali. U njemu se „rame uz rame“ nalaze i novinari N1, Nove TV, Radara, Danasa, Informera, Srpskog telegrafa, Pinka, drugih nacionalnih, ali i lokalnih medija.
Među njima su i desetine mladih novinara i snimatelja, od kojih su mnogi u profesiju ušli u proteklih godinu dana kada su, nakon obrušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, širom Srbije započeli studentski i građanski protesti.
Puni entuzijazma, a ponekad ne znajući ili zaboravljajući pravilo da je, ako postoji dilema između bezbednosti i ekskluzive, bezbednost uvek važnija, mladi novinari i snimatelji u Srbiji u proteklih godinu dana predstavljali su posebno „laku metu“.
Na meti su se nalazili u proteklih godinu dana čak i kada nisu svoj posao obavljali idući „grlom u jagode“.
Među napadima na mlade novinare i snimatelje koji su zabeleženi u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije je i slučaj fizičkog napada na novinara i snimatelja studentske redakcije Blokada INFO.
On je napadnut u Negotinu 30. novembra prošle godine, na dan kada su se u toj opštini održavali lokalni izbori, dok je zajedno sa još nekoliko kolega pokušavao da snimi „šta se dešava kod jednog automobila gde je došlo do komešanja“.
„Tom prilikom novinar studentskog medija Blokada info fizički je napadnut, otet mu je i uništen telefon, a zadobio je i udarac u nos. Novinar je nešto kasnije prijavio slučaj u policijskoj stanici u tom mestu“, navodi se u belešci objavljenoj u bazi NUNS-a.
Novinarku Pulsa generacije Jovanu Trošić policija je, tokom „Skupa protiv blokada“ održanog 29. septembra prošle godine u Beogradu, sprečila da obavlja svoj posao i nije dozvolila da prođe pored kordona policajaca i uđe u deo koji je bio predviđen za novinare.
I ovaj slučaj zabeležen je u bazi NUNS-a. Iskustva, ipak, pokazuju da mnogi slični slučajevi, čak i kada su u pitanju iskusni novinari, jednostavno ostaju nezabeleženi.
Baza na portalu Bezbedni novinari pokazuje da je tokom 2025. godine u javnim tužilaštvima, na osnovu podnetih krivičnih prijava i izveštaja, formirano 138 predmeta u kojima su oštećeni, kako to pravni jezik kaže, „lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja“.
Sudsku statistiku, u prva dva meseca ove godine, napada na novinare „pojačalo“ je još 11 predmeta.
Međutim, samo baza slučajava prijavljenih Nezavisnom udruženju novinara Srbije pokazuje da je različitih incedenata u kojima su bili meta novinari ili medijske kuće samo u januaru bilo trostruko više, dok je u februaru zabeležilo ukupno 34 incidenata koji su uključivali novinare i medijske radnike.
Razlog ove razliku u brojevima je čnjenica da nije svaki incident ujedno i osnov za krivičnu odgovornost. Nekad, recimo, sama formulacija rečenice može značiti da za pokretanje postupka nema osnova. Primere bolje da ne navodimo, jer bi tako samo potpirivali maštu onih koji se upućivanjem pretnji bave.
Da ove, ali i sve brojke koje se tiču različitih vidova napada na novinare, predstavljaju samo „vrh ledenog brega“, već i vrapci na grani znaju, jer se ta fraza ponavlja iz godine u godinu u svim izveštajima o bezbednosti novinara u Srbiji. A ponavlja se jer mnogi medijski radnici koji se nađu na meti to nikome ne prijavljuju.
Zbog čega se odlučuju da tako postupe nije teško zaključiti, ukoliko se ima u vidu da je od 138 prošlogodišniih predmeta osuđujuća presuda za počinioce doneta u svega tri-četiri slučaja, dok je za još toliko u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca.
Nasuprot tome u 12 predmeta doneto je rešenje o odbacivanju krivične prijave, u 18 predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, a u 13 predmeta ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku potencijalni učinilac nije identifikovan. Ostali su „zaglavljeni“ u nekoj od faza policijskog ili tužilačkog delovanja.
O „efikasnosti“ nadležnih rečito govori podatak o slučaju napada na novinara Vuka Cvijića, koji je iznet u ANEM-ovoj analizi slučajeva napada na novinare koji su se dogodili u periodu od 1. januara 2020. do 31. decembra 2024. godine.
MUP-u su, kaže se u ovoj analizi, bili potrebni meseci da nadležnom tužilaštvu pošalje snimke sa nadzornih kamera iako se napad dogodio u centru Beograda.
Uprkos upitnoj efikasnosti države novinarska i medijska udruženja, kao i Stalna radna grupa za bezbednost novinara, uporno pozivaju kolege da slučajeve prijave.
Novinarima su 24 sata na raspolaganju Sigurna linija ANEM 0800 100 115, kao i telefon za hitne slučajeve Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) 060 688 22 31.
Marija Obrenović, novinarka i predsednica UO Lokal presa
