Iako je tek sedmoro od 100 ljudi u Srbiji spremno da plati pretplatu za medijske sadržaje, iskustvo nekoliko lokalnih redakcija pokazuje da znatno više građana želi da podrži rad lokalnih redakcija, posebno kada se nađu u kriznoj situaciji. Solidarnost, podrška i poverenje postali su ključni u odnosu medija i građana.
Na novac iz budžeta ili prihod od oglasa lokalna glasila poput Kragujevačkih novina ne mogu da računaju, ali na podršku građana i to mlađih generacija mogu. Njihovu doslednost i posvećenost novinarskoj profesiji, spremnost da se bave temama od javnog interesa i otvore prostor za različita mišljenja, prepoznali su studenti Fakluteta medicinskih nauka i pokrenuli akciju prikupljanja sredstava pod parolom “Podržimo Kragujevačke – da se glas lokalne zajednice i dalje čuje”.
Važno je da građani pokažu da nezavisno novinarstvo ima podršku zajednice i da nije prepušteno samo sebi, kaže Uroš Mitrović,
student FMN-a koji je učestvovao u pokretanju donatorske kampanje za podršku Kragujevačkim novinama.
U društvu u kojem su medijske slobode sve češće dovedene u pitanje, podrška nezavisnim lokalnim medijima predstavlja i borbu za pravo građana da znaju, pitaju i zahtevaju odgovornost od onih koji donose odluke u njihovo ime, zato njihova uloga nije samo informativna, već i demokratska,
ističe on i dodaje da posebno ceni spremnost Kragujevačkih da postavljaju pitanja nosiocima vlasti i da se bave temama koje su važne za građane, čak i onda kada to nije najlakši put.
Ljudi prepoznaju da se ovde ne radi samo o jednom mediju, već o odbrani prava javnosti da bude informisana, kaže Mitrović.
On ocenjuje da je odziv građana za sada dobar, ali i da bi mogao biti i veći. Ova akcija specifična je po tome što su je pokrenuli sami građani, odnosno studenti.
Mislim da čitaoci najpre prepoznaju profesionalni novinarski rad, što podrazumeva objektivno i istinito informisanje, kao i to što ove novine nemaju samo klasičan informativni sadržaj, već se bave i istraživanjem važnih i aktuelnih tema kroz članke, komentare i autorske tekstove, kaže direktorka Kragujevačkih Gordana Božić.
Ona dodaje da je podrška višestruko važna, kao potvrda da im građani veruju i prate njihov rad, ali i finansijski, jer se jedini štampani list u gradu našao u izuzetno teškoji situaciji pošto nema prihoda od medijskih projekata ni iz gradskog ni iz državnog budžeta. Kako objašnjava, Kragujevačke nisu u grupi “prorežimskih medija”, odgovorne su samo publici, kojoj će se za podršku odužiti.
Nastavićemo profesionalno da radimo, bez uticaja centara političke i finansijske moći. Trudićemo se da zadržimo nezavisnu novinarsku poziciju, uprkos svim teškoćama sa kojima se svakodnevno suočavamo, obećava direktroka Kragujevačkih.
Da građani vrednuju kvalitetan novinarski rad i rado pomažu kada im se objasni za šta je novac potreban, potvrđuje i Verica Marinčić, urednica IN Medije iz Inđije. Ovaj lokalni portal uspeo je da uz pomoć čitalaca, ali i kolega iz drugih medija, fondacija i organizacija, nekoliko puta u kratom roku prikupi novac za plaćanje kazni u izgubljenim SPLAP postupcima. U Srbiji se poslednjih godina takci postupci sve češće pokreću protiv novinara i aktivista, kako bi se zastrašili i odvratili od izveštavanja o temama od javnog interesa. Bezizlazna situacija u kojoj se portal našao primorala je redakciju da se za pomoć obrati publici.
Preokret se dogodio kada smo završili na sudu i izgubili spor. Kaznu smo dobili samo zato što nismo želeli da otkrijemo novinarski izvor. Zaštitili smo ljude po cenu ogromnih kazni, a sve u cilju odbrane javnog interesa. Tada su građani uvideli da naša profesionalna etika nije upitna, objašnjava Marinčić.
Ona ocenjuje da je za uspostavljanje odnosa poverenja ključna bila transparentnost, odnosno redovno izveštavanje donatora i napominje da nakon što upute poziv, uplate krenu najkasnije u roku od sat vremena. Nije postavljan nikakav finansijski limit, već su ljudi pozvani da pomognu koliko mogu, a oni su upravo tako i reagovali. Građani su imali nekoliko načina da se uključe – uplatom na dinarski ili devizni račun, preko Pejpala, skeniranjem QR koda, direktno na akcijama prikupljanja ili kupovinom proizvoda putem internet prodavnice.
Podrška je stigla iz celog sveta, iako većina donacija, naravno, dolazi iz Srbije. Dominirali su iznosi do 5.000 dinara, ali bilo je i pojedinaca koji su donirali između 20.000 i 100.000. Takođe, bilo je i onih koji su uplatili po 300 dinara. To pokazuje da se neko odrekao tog iznosa na uštrb kupovine voća, izlaska na kafu ili dečjeg džeparca, kaže urednica In Medije.
Prema njenim rečima, redakcija je i ranije razmatrala da uvede pretplatu za određene sadržaje ili da se obrati publici kako bi prikupili novac za odrđena istraživanja ili kupovinu opreme, ali su takav poduhvat odlagali verujući da je najpre potrebno edukovati zajednicu o tome koliko su nezavisni mediji značajni.
Upravo u jednu takvu akciju upustio se TV Forum još 2019. godine. Zahvaljući ovom, tada jedinstvenom poduhvatu, prva informativna televizija u Prijepolju, prva televizija civilnog društva u Srbiji i prva ženska televizija na Balkanu uspela je da prikupi više od pola miliona dinara za kupovinu opreme, ali i da istovremeno dobije potvrdu poverenja publike u svoj rad.
Jedna dimenzija podrške je kad vas sugrađani sretnu na ulici i kažu “dobri ste, gledamo vas”, a druga je kad izraze spremnost i da vas finansijski podrže. Ova prva vas ponese i nastavite dalje po starom, a ova druga vas obaveže da budete još bolji, da primenite inovacije i stalno držite komunikaciju sa publikom, kaže Mileva Malešić osnivačica TV Forum i organizacije Forum žena Prijepolja.
Kako ističe, za uspešnu donatorsku akciju potreban je dobro definisan cilj, razrađeni svi koraci i ljudi koji će raditi na kampanji. Ona veruje da bi se građani ponovo odazvali na njihov poziv, jer tokom godina, Forum je uspostavio odnos prijateljstva i poverenja sa publikom koji vrlo posvećeno neguje. Jedan od načina je i održavanje direktnog kontakta sa građanima.
Prošle godine smo imali javnu tribinu sa sugrađanima na temu „Šta smo mi vama, a šta ste vi nama“. Novinari i novinarke govorili su o svom radu, a učesnici tribine ukazivali na teme od javnog interesa i pohvalno se izražavali ili kritikovali rad naših medija. Bilo je inspirativno i jako korisno, kaže Mileva Malešić.
Velike ili male sve donacije, prema rečima sagovornica Res Publike, imaju izuzetan značaj ne samo materijalno, već i kao ohrabrenje i potvrda poverenja čitalaca i gledalaca. Upravo to je i njihov najveći resurs i potencijal, posebno ako se imaju u vidu nalazi Rojtersovog instituta koji u izveštaju za 2026 konstatuje generalni pad poverenja građana Srbije u medije, ali i činjenicu da više kredibiliteta uživaju kritički nastrojena glasila, čije izveštavanje o temama od javnog inetersa publika zna da ceni.
autorka Marija Milošević Tanasijević
