To više nikoga ni ne iznenađuje. Iz budžeta se finasiraju samo oni „mediji” koji nemaju veze sa novinarstvom i najviše su puta prekršili kodeks ali su direktno u funkciji SNS-a i lika i dela Aleksandra Vučića a ne javnog interesa i infrmisanja građana, komentari su na činjenicu da su na prvih 100 medijskih konkursa Alo, Informer i ćerke firme dobile skoro 100 miliona dinara.
Polovinom juna Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da su na prvih 100 medijskih konkursa Alo, Informer i ćerke firme dobile skoro 100 miliona dinara. Na osnovu dosad završenih 100 konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji za 2026. godinu podeljena su sredstva u ukupnoj vrednosti od više od milijardu dinara, objavio je ANEM.
A, na prvih 100 završenih medijskih konkursa, analiza ANEM pokazuje da je najviše sredstava dobila Radiotelevizija Pančevo – ukupno skoro 31,5 miliona dinara, te Kopernikus Cable Network iz Niša 30,5 miliona, Zona plus iz Niša – 29,6 miliona, pa INI media iz Niša 26 miliona.
Stepanović (Nova ekonomija): Ni dinar više ne sme da ode u ruke „neprijatelju”
Za Biljanu Stepanović, direktorku i glavnu urednicu Nove ekonomije raspodela novca na medijskim konkursima problematična je od samog dolaska „naprednjaka” na vlast.
Pposlednjih godina je sasvim eskalirala otvorena zloupotreba javnog, državnog novca za pomoć onim medijima, a najčešće „medijima” koji tu funkciju u javnom interesu i ne vrše, već su ili partijsko glasilo vladajuće stranke, ili su direktno u službi samog Aleksandra Vučića i nemaju nikakvih dodirnih tačaka ni sa informisanjem, ni sa istinom, ni sa Kodeksom novinara. Takvi su recimo Informer i Alo. I eto, baš te dve pojave u medijskom prostoru, bez i jedne odlike medija, koje su najviše kršile Kodeks novinara, dobile su najviše javnog novca, kaže ona.
Prema njenim rečima ovo nikako nije slučajno, to sigurno niko i ne misli.
Ovo je flagrantna zloupotreba javnog novca u stranačkom interesu i u interesu prvog čoveka vladajuće klike, a nikako u javnom interesu. To je i očekivano, jer to je njihova politika – ko nije sa nama, taj je protiv nas i ne samo da mu ništa nećemo „dati” nego ćemo učiniti sve što možemo da taj i nestane. Tako se ova klika odnosi prema svim državnim resursima, državnoj kasi, javnom novcu i javnim dobrima u svim segmentima, a naročito u medijima, ističe ova naša sagovornica.
I poslove, podseća ona, dobijaju preduzeća koja su u njihovom vlasništvu, tendere, kredite, povlašćene cene, sve. Isto je i u medijima.
Do pre par godina su profesionalni mediji, da se zadovolji forma, ponekad dobijali na medijskim konkursima bar propisani minimum sredstava, po par hiljada evra, a sad ni to. Ni dinar više ne sme da ode u ruke „neprijatelju”, surovo je realna ali tačna Biljana Stepanović, u svojoj izjavi.
Švarm (Vreme): Temelj Vučićevog režima je udar na profesionalne i nezavisne medije
Da ovakva „raspodela” javnog novca u partijske i lične svrhe više nikog i ne iznenađuje slaže se i Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme.
Nažalost, jedan od temelja na kojima stoji Vučićev režim jeste propaganda i udar na profesionalne, slobodne i nezavisne medije. To je i razlog zbog čega ovaj režim te medije, poput Informera i drugih koji krše apsolutno sve što postoji u novinarstvu, održava kako bi mogli i dalje da raspamećuju narod i seju najpoganiju režimsku propagandu, smatra on.
Dakle, to nije iznenađenje.
To znamo odavno, a sada i vidimo koliko je zapravo režimu stalo do tih medija, zaklučuje Filip Švarm kratko i jasno.
Milošević Tanasijević (Res Publika): Raspodela novca putem konkursa već godinama je obesmišljena
Raspodela novca medijima putem konkursa za projekte odavno je nefer i obesmišljena, kaže Marija Milošević Tanasijević, aktivistkinja udruženja Res Publika, koje se već godinama bavi ovim problemom na lokalnom nivou.
Konkursne komisije, lokalne samouprave, ali i resorno ministarstvo, potpuno zanemaruju smisao ovog procesa – da se građanima obezbede kvalitetni i raznoliki sadržaji o temama važnim za svakodnevni život. Ovakva praksa štetna je za budžet, za lokalne medije koji se trude da u veoma teškim uslovima rade svoj posao profesionalno, ali i za celo društvo kojem se umesto objektivnog informisanja podmeću propaganda i manipulacija, podseća ona.
Nalazi istraživanja kolega iz ANEM-a u skladu su sa trendom koji je Res Publika, kao organizacija koja godinama analizira i dokumentuje trošenje novca iz kragujevačkog budžeta na medije, primetila na mikro nivou.
Naime, poslednje dve godine gotovo sav novac, kako za projekte, tako i za reklamiranje i subvencije (u slučaju Radio televizije Kragujevac koja se još uvek izdržava javnim novcem) sliva se u propagandna glasila, fantomska udruženja i firme čije je vlasništvo nedovoljno transparentno. To od 2021. do 2024, bar u Kragujevcu nije bio slučaj. Mediji poput Srpskog telegrafa bili su omiljeno mesto za oglašavanje gradske uprave, ali su lokalne redakcije koje nastoje da izveštavaju profesionalno i u javnom interesu dobijale novac za manje projekte. Iako je i tada raspodela bila nepravedna, a proces imao mnogo manjkavosti, iz današnje perspektive to je bilo iole korektno. Poslednjih godina, čini mi se, što više medijska zajednica negoduje i ukazuje na neregularnosti u javnom finansiranju medija, nadležni ne obraćaju pažnju ni na kritike ni na zakone, zaključuje Marija Milošević Tanasijević.
I kragujevački objektivni mediji „ispod budžetske crte” zbog „osveta i odmazda vlasti”
I ove godine, kako je Res Publika već pisala, kragujevački mediji koji profesionalno izveštavaju i objektivno informišu građane ostali su „ispod crte” za dodelu sredstava namenjenih medijskim projektima iz budžeta grada. Obzirom u kakvoj medijskoj (i, ne samo njoj) torturi živimo i kakvo je „naprednjačko” shvatanje i viđenje „novinarstva” ovaj čin (n)raspodele sredstava za medije i na lokalu nije nikog iznenadio. Svi naši sagovornici svesni su da je to „osveta i odmazda vlasti”.
Na konkursu Grada Kragujevca za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2026. godini odlučeno je da sredstva u iznosu od 10,6 miliona dinara budu odobrena za 14 medija, dok je 20 projekata ostalo ispod crte.
Dodeljeno je ukupno 10 miliona 650 hiljada dinara, dok je neraspoređeno ostalo 3,6 miliona dinara. Kao i prošle godine, uočljivo je da su bez dinara ostali vrlo posećeni sajtovi i produkcije, među kojima su „Glas Šumadije”, „Presek”, „Iz glave”, kao i jedino štampano glasilo „Kragujevačke novine”, koji redovno izveštavaju o protestima ili prenose kritike na račun vlasti. Sredstva nisu odobrena ni za projekat glasila Šumadijske eparhije „Radio Zlatousti”.
Najviše novca, odnosno 1,2 miliona dinara dodeljeno je Medijskom centru doo iz Kragujevca, koji je poznat po sajtu „Ucentar” za projekat „Industrija i zaposlenost u Kragujevcu”. Produkciji „Iris KAM” je odobreno 1,1 milion dinara za 10 emisija do 15 minuta „Od tradicije do inovacije u poljoprivredi” koje će biti emitovane na Televiziji Kragujevac i njenom portalu, koja se kao privredno društvo godinama finansira iz gradskog budžeta i čija privatizacija još uvek nije okončana. Isti iznos sredstava dobilo je i Udruženje „Naši” koje stoji iza portala „Infozija“ za projekat „Zeleno sad za naš grad – korak dalje” koji čine informativni sadržaji o uklanjanju deponija.
O projektima je odlučivala tročlana komisija u sastavu Slađana Ostojić (PROUNS), Miodrag Miljković (Centar za medijsku kulturu i obrazovanje) i Nenad Perić (medijski stručnjak).
Na ovu (ne)raspodelu sredstava reagovao je NUNS po kojem „ovakva raspodela ne odražava potrebe građana, već nastavlja praksu finansijskog iscrpljivanja nezavisnih redakcija”.
Jovanović „Kragujevačke”: U ovoj medijskoj torturi ni jedan naš projekat ne bi prošao
Na gradski medijski konkurs „Kragujevačke” novine prijavile su temu „Prvih 50 godina – Univerzitet u Kragujevcu”, jer upravo ova institucija 21. maja obeležava svoje poluivekovno postojanje. Tema je razrađena kroz 16 analitičkih tekstova od osnivanja, preko razvoja i rasta, dostignuća i problema sa kojima se suočavao do perspektive u narednim godinama.
Međutim, izgleda da smo „promašili temu” jer javni interes kragujevačke naprednjačke vlasti, kao i one državne, nisu državni univerziteti – jer njih kao nepodobne treba uništiti. Ne znamo da li bismo prošli sa Vučićevim visokodometnim dualnim obrazovanjem, pošto očigledno ni jedan projekat ovih novina u uslovima medijske torture ne bi prošao, kratak je Miroslav Jovanović glavni urednik „Kragujevačkih” nedeljnih novina.
Nikolić „Glas Šumadije”: Funkcioneri SNS iskreno veruju „da je to novinarstvo”
Portal „Glas Šumadije” na gradskom medijskom konkursu nije prošao ni ove godine.
Nismo očekivali ni da ćemo sada da prođemo, ali nameravamo da konkurišemo i naredne godine, jer smatramo da mora da postoji trag o tome kakav je odnos naprednjačka vlast imala prema nezavisnim, odgovornim i uticajnim medijima, ističe Jovanka Nikolić glavna urednica ovog portala.
Prema njenim rečima potpuno je očigledno da komisija nije ocenjivala kvalitet projkata, a kriterijum je, izgleda, bio ko je od tih medija više puta pomenuo reč „blokader”.
autor: Zoran Mišić
