Prošlo je skoro šest meseci od kada je simpatizerka Srpske napredne stranke napala novinarku Glasa Šumadije Nikoletu Jošović, dok je obavljala svoj posao i izveštavala o akciji te partije. Na stranačkom štandu, ispred kafane Balkan, gospođa koja se javno izjasnila kao pristalica vladajuće partije nasrnula je na novinarku, udarila je po stativu, nakon čega joj je telefon ispao iz ruku i pao na beton. Ceo događaj zabeležen je kamerama iz više uglova.
Iako je odmah posle ovog incidenta policija uzela izjave, kako od napadačice, tako i od novinarke, do danas javnosti nije upoznata sa epilogom ovog slučaja.
Res Publika je od Osnovnog javnog tužilaštva zatražila odgovore u kojoj fazi se proces nalazi, a tužiteljka Nataša Grebović je istakla da je tužilaštvo povodom ovog slučaja formiralo predmet. Izvršene su provere i prikupljena potrebna obaveštenja, nakon čega je doneta odluka da nema mesta pokretanju krivičnog postupka protiv K.P. iz Kragujevca, jer ne postoje osnove sumnje da je učinjeno bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Ona je dodala da su se u radnjama navedenog lica stekla obeležja prekršaja iz člana 8, stav 1 Zakona o javnom redu i miru. Kako je objasnila, tužilaštvo je obavešteno od stane Policijske uprave u Kragujevcu da je protiv K.P. još 18. jula prošle godine podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Uvidom u Zakon o javnom redu i miru može se videti da član 8 ne podrazumeva napad, već “nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje”. Za ovaj prekršaj predviđena je novčana kazna u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara ili rad u javnom interesu od 80 do 360 časova.
Novinarka Nikoleta Jošović nije želela da komentariše činjenicu da incident nije okarekterisan kao napad na nju. Ona ne želi javno da govori o svom viđenju tog događaja, ističući da je to za nju završena priča, na koju ne želi da se vraća.
Ovo ne treba da čudi budući da je mladoj koleginici to bio jedan od prvih terena u novinarskom poslu i da se odmah susrela sa negativnim efektima koje ova profesija sa sobom nosi. Da je njena reakcija potpuno razumljiva i donekle očekivana slaže se i psihološkinja Međunarodne mreže pomoći (International Aid Network) Biljana Petrović, koja u okviru NUNS-a pruža psihološku podršku novinarima i novinarkama.
Reakcije na traumatski događaj predstavljaju individualni i lični odgovor svake osobe. Napad na fizički integritet nekad može da ima dugotrajne i višeslojne posledice. Izbegavanje da se o tome govori pokazuje da se u odnosu na sporni događaj osoba još uvek oseća ranjivom ili to može biti manevar samozaštite od preplavljivanja neprijatnim sećanjima i sadržajem, ističe Petrović.
Ona objašnjava da je novinarima u takvim situacija potrebno obezbediti zaštitu “iz spoljnog sveta” koja će im pomoći da prevaziđu ono sa čime se nose i podržati ih kako bi ušli u proces vraćanja poverenja i povratka u zajednicu.
Novinarska profesija po prirodi posla zahteva hrabrost, integritet i radoznalost i zato, nažalost, spada u zanimanja sa povećanim nivoom stresa. U Srbiji je, po rečima naše sagovornice, novinarstvo već godinama na posebnom ispitu. To je naročito primetno kada govorimo o novinarima koji rade u nezavisnim medijima, jer su kontinuirano izloženi pretnjama, napadima i različitim oblicima nasilja, kako direktno, tako i u onlajn sferi.
Zahvaljujući fondu koji obezbeđuje NUNS, psihološka podrška je već godinama dostupna novinarima i medijskim radnicima. Međutim, Petrović kaže da je primetno da, iako se o napadima na novinare danas javno govori, broj onih koji potraže pomoć i dalje je znatno manji od broja onih kojima je ona potrebna, a često i neophodna. Čini se da se novinari za pomoć i podršku javljaju tek kada iscrpe sve sopstvene i resurse svoje okoline, a pre svega porodice.
Opšti uslovi rada i okolnosti u kojima novinari obavljaju svoj posao čine ovu profesiju posebno ranjivom. Novinari se suočavaju sa nesigurnim poslovima, nestabilnim honorarima i povremenim angažmanima, svakodnevnim zahtevima i tesnim rokovima, a često su izloženi i posebno traumatičnim događajima, kao i pričama ljudi o takvim iskustvima. Kako sami kažu: „Stres je sastavni deo našeg posla“. Pored svega ovoga, što je već dovoljno i često dovodi do profesionalnog pregorevanja, neki od njih dodatno doživljajaju najdirektnije nasilje i napade, ističe psihološkinja Biljana Petrović.
To za posledicu može da ima brojne tegobe, od poremećaja spavanja, pojačanog i dugotrajog umora, pa sve do razdražljivosti, stalne anksioznosti i povećanog straha u nekim okolnostima. Javljaju se i simptomi depresije, teškoće u koncentraciji, osećaj iscrpljenosti, česte glavobolje i druge somatske tegobe i učestala razboljevanja.
Kroz rad sa novinarima svedočimo kontinuiranom nasilju kojem su izloženi, ali i hrabrosti koju pokazuju, neretko na svoju štetu. Istovremeno, kod njih često uviđamo nedostatak uvida u sopstvena postignuća, u kvalitet rada koji pružaju i sopstvene vrednosti. Dugotrajno bivanje u takvom stanju može dovesti do urušavanja fizičkog i psihičkog zdravlja, a često postaje i izvor novih problema u funkcionisanju, kako u odnosima sa kolegama, tako i unutar porodice, zaključuje sagovornica Res Publike.
Kao deo rešenja vidi očuvanje granica između profesionalnog i privatnog života, postavljanje realnijih očekivanja od sebe, kao i stvaranje prostora za odmor, uz emocionalnu podršku u privatnom životu.
U 2025. godini 130 napada na novinara više nego prošle godine
Prema podacima iz NUNS-ove baze, tokom 2025. godine zabeleženo je čak 293 napada na novinare. U ovaj broj su uključene pretnje, pritisci, napadi preko društvenih mreža i režimskih medija, ali i direktni fizički napadi na novinare i novinarke. Tokom cele 2024. godine NUNS-u je prijavljeno 168 napada, tako da do kraja ove, možemo očekivati da se razlika u broju prijavljenih napada još više poveća.
U Kragujevcu su tokom prošle godine zabeležana dva napada, oba na novinarke Glasa Šumadije. Sem slučaja Nikolete Jošović, NUNS-ovoj bazi prijavljeno je i da je urednica ovog portala Jovanka Nikolić targetirana u saopštenjima za medije gradonačelnika Nikole Dašića.
autorka Violeta Glišić
