Medijski pluralizam i projektno sufinansiranja medija bile su glavne teme diskusija u kojima su tokom dvodnevne stručne konferencije u Kragujevcu učestvovali novinari, medijski eksperti i predstavnici civilnog društva iz Beograda, Niša, Pančeva, Inđije, Novog Pazara, Kruševca, Kraljeva, Čačka, Negotina, Donjeg Milanovca i Kragujevca. Događaj pod nazivom „Za veću odgovornost korisnika javnih sredstava u Centralnoj Srbiji“ Res Publika je organizovala 11. i 12. decembra u Biznis inovacionom centru u Кragujevcu, uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Da li u Srbiji zaista postoje različiti glasovi u medijima na lokalnom i nacionalnom nivou ili je reč o velikom broju formalno različitih medija koji su suštinski isti, pitanje je kojim je pokrenuta debata u okviru prvog panela. Moderatorka Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) razgovarala je sa Tanjom Maksić, medijskom ekspertkinjom iz BIRN-a i Draganom Đorđevićem aktivstom iz mreže niškog Odbora za ljudska prava, koji su se saglasili da je domaća medijska scena duboku polarizovana.
Mi imamo kao nožem presečenu medijsku stvarnost koja se deli na onu koja je provladina i na onu koja je kritička i nezavisna. Osim što te dve strane ne razgovaraju jedna sa drugom, karakteristične su i po tome što su im nejednake snage, a provladina strana lakše dolazi do sredstava preko konkursa, navela je Maksić.
Ona je posebno naglasila problem „tihe koncentracije“.
Zakonodavno koncentracija ne postoji, ali kada se pogledaju medijske mreže povezane sa vladajućim strukturama, jasno je kako se određeni mediji granaju.
Dragan Đorđević je upozorio da broj medija nije garant pluralizma. On je istakao da je medijska situacija na lokalnom nivou takva da ne postoji medijsko tržište, a lokalna glasila su u jako lošem položaju.
Кonkursno sufinansiranje je izokrenuto u svoju suprotnost i način na koji se realizuje utiče da građani nemaju široku ponudu različitih izvora informacija. To je posebno pogubno za lokalni nivo, jer lokalni mediji imaju važnu ulogu u svakoj zajednici, istakao je Đorđević.
Na panelu je naglašeno da korupcija dominira u finansiranju medija i da nije problem manjak novca, već nedostatak transparentnosti u njegovoj raspodeli. Kolika će biti izdvajanja za medije zavisi od toga da li je godina izborna ili ne, jer kada je u najavi izlazak na glasanje, obično ima više novca nego inače.
Panel je završen zaključkom Tamare Filipović Stevanović generalne sekretarke NUNS-a da je 2025. godina najteža za nezavisnu medijsku scenu.
Drugi dan konferencije započeo je predstavljanjem istraživanja i analize novinarke Res Publike Violete Glišić o konkursnom finansiranju medijskih sadržaja u pet gradova Centralne Srbije- Kragujevcu, Kraljevu, Jagodini, Užicu i Boru. Ona je istakla da mnoge lokalne samouprave nastavljaju da novcem građana finansiraju propagandu umesto javnog interesa.
Veliki problem u ovom procesu jesu članovi komisija, budući da su u mnogim gradovima to takozvani nezavisni medijski stručnjaci. Dakle, oni koji se sami prijavljuju za učešće u konkursnim komisijama, dok medijska i novinarska udruženja nisu ni kandidovala svoje kandidate.
Usledio je panel „Jedinstveni informacioni sistem – godina prva“, tokom kojeg su o preprekama u korišćenju JIS-a, u u razgovoru koji je vodila novinarka Amela Bajrović, govorili Bojan Cvejić iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Marija Obrenović iz Lokal Presa. Ona je ocenila da je platforma komplikovana za korišćenje.
Samo uputstvo za pristup platformi nalazi se tek kada se na nju ulogujete, napomenula je Obrenović.
Cvejić je ukazao na probleme sa verifikacijom i naveo da se dvadesetak dana čeka da nalog bude verifikovan na platformi.
Platforma ne povlači podatke iz APR-a, već moraju da se unose ručno. Zbog toga sve više ljudi odustaje da se prijavi, jer im je potrebno dva dana da prikupe svu dokumentaciju, a znaju da neće proći komisiju.
Iako ima i neke pozitivne strane, jedinstveni informacioni sistem nije doneo medijima olakšanje, jedan je od zaključaka konferencije, na kojoj je još jednom naglašen značaj projektnog sufinansiranja za opstanak lokalnih medija.
U okviru dvodnevnog stručnog skupa „Za veću odgovornost korisnika javnih sredstava u Centralnoj Srbiji“ za učesnike je organizovana vodička tura po Кragujevcu i upoznavanje sa znamenitostima grada. Predstavnice Res Publike istakle su da je novinarska konferencija način da se zajedno sa koleginicima i kolegama iz deset gradova obeleži 11. rođendan udruženja i podseti na značaj građanskog aktivizma u borbi za transparentnost i reforme koje bi obezbedile ravnopravnost u medijskom prostoru.
