U društvu u kome su izražene duboke polarizacije i krize, kao što je slučaj u Srbiji poslednjih nekoliko godina, često se u javnosti postavljaju pitanja da li novinari treba da iznose svoje stavove o aktuelnoj društvenoj i političkoj situaciji i drugim temama, koji mogu uticati na integritet uređivačke politike medija za koji rade.
Postavljaju se pitanja da li novinari treba da učestvuju u protestima, da li je u redu nositi obeležja određenih društvenih pokreta i da li sve to objavljivati na privatnim nalozima na društvenim mrežama. Teorije i principi novinarstva su tu prilično jasni – novinari moraju biti nepristrasni i ne smeju iznositi svoje stavove već se u javnosti ponašati kao objektivni posmatrači kako se njihov i rad medija za koji rade sutra ne bi doveli u pitanje u smislu nepristrasnosti, koja je jedan od osnovnih postulata novinarstva.
Neki će danas u Srbiji reći da po svim tim pitanjima treba praviti razliku između građanskih i političkih protesta, odnosno da li su demonstracije spontane i da li se njima skreće pažnja na neke ozbiljne društvene probleme ili ih organizuju političke partije i pokreti u okviru predizbornih kampanja. Međutim, da li je u Srbiji u trenucima krize koja nas pogađa i u kojoj svaki segment u društvu ima političku konotaciju moguće napraviti razliku između takvih primera? Da li novinari koji se osećaju ugroženi kao građani i kojima su uskraćena određena ljudska prava ili kao profesionalci čiji je rad pod stalnim pritiscima, pretnjama i represijom od vlasti mogu i treba da ostanu nemi i pasivni?
Ni u jednom udžbeniku ni etičkom kodeksu ne dovodi se u pitanje da novinari, kao i svi drugi građani, imaju pravo na slobodu govora i kretanja, ali se postavljaju pitanja kako to može da utiče na njihov posao i medij koji treba da su u službi javnog interesa kroz balansirano i objektivno izveštavanje.
Na primeru iz prakse, s pravom se svako može zapitati da li reportera publika može shvatati nepristrasnim ukoliko tokom uključenja u program na sebi ima okačene natpise i bedževe sa parolama društvenog pokreta koji organizuje protest sa kojeg izveštava.
Pobornici tvrdih novinarskih principa rekli bi da postoje drugi načini da se novinari i mediji bore protiv štetnih anomalija u društvu i državi tako što će kroz svoj rad, tekstove i priloge, ukazivati na njih sa argumentacijom, dokazima i proverenim informacijama, informisati javnost i davati kontekst događajima, bez da se vidi stav koji novinar kao građanin ima privatno. I po tome novinarstvo i ima veliku i značajnu ulogu i smatra se ključnim stubom demokratije u svakom društvu.
Svi se slažu u tome da novinari ne smeju javno otkrivati koga podržavaju na izborima, niti da se to sme zaključiti iz njihovih tekstova, da ne smeju učestvovati ali ni biti angažovani kao moderatori na stranačkim skupovima. Ne smeju zastupati ni stavove određene interesne grupacije, pa sve to u praksi u Srbiji možemo videti.
Gde su onda granice i ko ih postavlja? Bili odgovori očigledni ili možda ne, kako ko shvati, svaka redakcija bi ova pitanja trebalo da reši u internim etičkim kodeksima ili uređivačkim smernicama koje će zaposleni biti dužni da poštuju. Nažalost, veliki broj medija u Srbiji ne poseduje takva interna pravila, a i ako ih imaju ne drže ih transparentnim.
A kako sve to rešavaju pojedini veliki svetski mediji?
U internom kodeksu Radija Slobodna Evropa (RSE) ističe se da njihovi zaposleni ne smeju da koriste svoje društvene mreže za promovisanje političkih ciljeva, podršku političkim partijama ili slanje poruka koje će narušiti poverenje njihove publike u njihovu nepristrasnost. „Ako nešto ne možete da kažete u programu (u etru), nemojte to govoriti ni na društvenim mrežama“, napominje se u dokumentu RSE.
Glas Amerike (VOA) u svojim uredničkim smernicama izričito kaže: Možete biti novinar ili možete biti aktivista – ali nikada oboje“.
Tehnologija se radikalno promenila u poslednjih 20 godina, ali osnovni principi novinarstva nisu. Ako ste novinar, nikada ne bi trebalo da objavljujete bilo šta na mreži što bi navelo ljude da veruju da podržavate bilo koju politiku, političku partiju ili ideologiju. VOA sledi najviše standarde profesionalnog novinarstva, tako da je od ključne važnosti da u svakom trenutku budete pravični, nepristrasni i neutralni na društvenim mrežama i u drugim javnim prostorima. Podrazumevajte da sve što objavite na mreži može ili hoće postati javno u nekom trenutku, istaknuto je u smernicama.
Pored toga, dodaje se da su sledeće političke aktivnosti zabranjene tokom radnog vremena -nošenje predizbornih bedževa i/ili majica, isticanje predizbornih postera na radnom mestu, korišćenje službenih imejl naloga, naloga na društvenim mrežama ili blogova za podršku ili kritiku nekog kandidata ili političkog stava, korišćenje agencijskih računara za onlajn donacije u političkim kampanjama, korišćenje screensavera na računaru koji podržavaju ili kritikuju nekog kandidata ili politički stav.
Britanski javni servis BBC takođe je izričit: „Nemojte izražavati stav o bilo kojoj politici koja je predmet trenutne političke debate ili o pitanjima javne politike, političkih ili sindikalnih/industrijskih kontroverzi, ili o bilo kojoj drugoj ’kontroverznoj temi’“.
Prema njihovim pravilima, nije dozvoljeno ni podržavati kampanje, bez obzira na to koliko se cilj činio plemenitim ili koliko god njihova poruka delovala opšteprihvaćeno ili nekontroverzno.
Ljudi koji rade u vestima, aktuelnim programima i dokumentarnom/faktografskom novinarstvu (u svim sektorima), kao i oni na višim rukovodećim pozicijama, ne bi trebalo da učestvuju u javnim demonstracijama ili okupljanjima o pitanjima koja su kontroverzna, partijsko-politička ili se odnose na javnu politiku. Kao i kod aktivnosti na društvenim mrežama, potrebna je procena o tome koja su pitanja „kontroverzna“ kada su u pitanju marševi ili demonstracije, iako treba pretpostaviti da je većina marševa u određenoj meri sporna. Ako ste u nedoumici, pre prisustvovanja treba potražiti savet od neposrednih rukovodilaca. Članovi osoblja van vesti, aktuelnih programa i dokumentarnog novinarstva (osim viših rukovodilaca) mogu prisustvovati marševima, demonstracijama i protestima kao privatna lica, napominje se u kodeksu BBC.
Washington Post propisuje da treba izbegavati aktivno uključivanje u bilo koje partijske ciljeve – politiku, društvena pitanja, socijalne akcije, demonstracije – koje bi mogle da ugroze ili da ostave utisak da ugrožavaju njihovu sposobnost da pravično izveštavaju i uređuju vesti.
Novinari Post-a treba da osiguraju da njihova aktivnost na platformama društvenih mreža ne navede razumne ljude da preispituju njihovu uredničku nezavisnost, niti da preispituju sposobnost Post-a da pravično pokriva teme. Raznolikost naše redakcije jača naše novinarstvo, i novinari Post-a mogu preneti svoje poreklo, identitet i iskustva na svoje privatne naloge. Nije prikladno koristiti svoj nalog na društvenim mrežama za zagovaranje ciljeva, društvenih pitanja, vladinih politika ili političkih i pravosudnih ishoda, dodaje se u pravilima ovog američkog lista.
Agencija Associated Press (AP) ističe da oni koji rade za AP moraju imati na umu da stavovi koje izražavaju mogu oštetiti reputaciju AP-a kao nepristrasnog izvora vesti.
Oni se moraju uzdržati od deklarisanja svojih stavova o spornim javnim pitanjima na bilo kom javnom forumu, bilo putem blogova, društvenih mreža, stranica sa komentarima, peticija, nalepnica na branicima automobila ili bedževa na reveru. Ne smeju učestvovati u demonstracijama podrške ciljevima ili pokretima – niti doprinositi istima na bilo koji način, naglašava se u smernicama agencije.
Kako dodaju, zaposleni se mogu izjašnjavati na društvenim mrežama, ali bi pre toga trebalo da razmotre niz pitanja, među kojima su – da li biste istu stvar rekli i u izveštaju za AP, može li vaša objava da ugrozi nekog od vaših kolega ili da ugrozi njihovu sposobnost da rade, da li izražavate stavove koji bi mogli navesti prosečnu osobu na zaključak da vi ili AP ne možete biti nepristrasni i ako je vaša objava na privatnom nalogu, da li bi se i dalje mogla protumačiti kao da govorite u ime zaposlenog u AP-u?
New York Times isto napominje da članovi redakcije ne smeju marširati niti učestvovati na skupovima podrške javnim ciljevima ili pokretima, potpisivati oglase, pisma ili peticije kojima se zauzima stav o javnim pitanjima, niti ustupati svoje ime kampanjama, dobrotvornim večerama ili sličnim događajima ako bi to moglo razumno izazvati sumnju u njihovu sposobnost ili sposobnost Times-a da funkcionišu kao nezavisni posmatrači u izveštavanju o vestima.
Članovi redakcije moraju imati na umu da ih komšije i drugi posmatrači obično vide kao predstavnike Times-a. U objavama na društvenim mrežama, naši novinari ne smeju izražavati stranačka mišljenja, promovisati političke stavove, podržavati kandidate, iznositi uvredljive komentare ili činiti bilo šta drugo što narušava novinarsku reputaciju Times-a, naglašava se u dokumentu ovog medija.
autor Bojan Cvejić
