Res Publika

Taj kombi je moj pogled u svet. Od kada ne radi u gradu sam bila svega pet, šest puta. Osećam se izolovano i očajno, kao da manje vredim i svašta mi pada na pamet.
Pokušavala sam da razgovaram sa gradonačelnikom i ljudima iz JKP Šumadija, ali nisam dobila konkretan odgovor kada će kombi biti popravljen. Gradonačelniku sam preko sekretarice poručila da ako ne mogu da poprave kombi ili da kupe još jedan, onda treba sve nas da pokupe i odvezu na smetlište u Jovanovcu, kaže za Res Publiku Marija Maksimović, jedna od korisnica specijalizovanog kombija za prevoz osoba sa invaliditetom.

Ona je revoltirana činjenicom da jedini kombi koji grad poseduje i koristi u te svrhe ne radi već više od tri meseca, a niko od nadležnih ne govori o kakvom je kvaru reč i kada će on biti saniran. Kako navodi sagovornica Res Publike, kombi nije u funkciji od 11. juna, a od dispečarki koje rade na zakazivanju prevoza saznala je da je motor u kvaru i da se čeka novi koji treba da stigne iz Nemačke. Međutim, kaže, tu informaciju nije mogla da potvrdi od nadležnih službi jer joj niko iz Javno komunalnog preduzeća Šumadija, koje upravlja kombijem, nije dao zvanične informacije.

Marija, koja živi u selu Vinjište na skoro deset kilometara od centra grada, kaže da je bez kombija osuđena da sedi kod kuće, u naselju u kome nema mnogo ljudi, što joj veoma teško pada jer je po prirodi društvena.

Kombi sam koristila dva do tri puta nedeljno. Volim da odem do Plaze jer je prostor širok i prilagođen osobama sa invaliditetom, a petkom sam odlazile na žurke koje organizujemo u udruženju. Sada da bih otišla i do lekara moram da zamolim brata da me vozi. On radi, ima i svoju porodicu, pa ne mogu ni njega previše da opterećujem, kaže Marija.

Druga opcija je taksi, ali da bi stigla od Vinjišta do Aerodroma, gde se trenutno okupljaju članovi udruženja Daun Kragujevac, i vratila se kući, potrebno joj je oko 2.000 dinara. Čak i kada taksi ne bi bio toliko skup, kaže, uvek postoji problem ulaska u vozilo, jer neko mora da je unese i iznese. Takođe, u mnoga vozila njena električna kolica ne mogu da stanu, pa bi morala da koristi mehanička, što joj dodatno otežava kretanje, jer nema dovoljno jake ruke da bi ih sama gurala.

Zaista mi je teško. Razumela bih da kombi ne radi 15- 20 dana, to se i ranije dešavalo, pa se nekako izdrži. Brat me posle svog radnog vremena odveze kod lekara ili gde već treba da idem. Ali ovo je već preveliki vremenski period. Postajem ljuta na samu sebe i na sve one koji su odgovorni što kombi toliko nije u funkciji. Sve je to lepo što se radi i dešava u gradu, ali obratite malo pažnju i na osobe sa invaliditetom, ako već postojimo kao populacija, ističe Marija.

Grad osobama sa invaliditetom nije tokom tri meseca, koliko kombi ne radi, ponudio bilo kakav vid alternativnog prevoza, niti ga je naša sagovornica, vođenja prošlogodišnjim negativnim iskustvom,  tražila. Naime, kada prošle godine kombi nije radio dvadesetak dana iz Gradske uprave je dobila odgovor da po nju jedino mogu da pošalju Hitnu pomoć.

Zahvalila sam se na toj ponudi i odbila je jer još uvek sam zdrava, pa ne bih baš da koristim kola Hitne pomoći za odlazak u šetnju ili kupovinu. Ionako mi je HItne pomoći preko glave jer sam ceo život provela po bolnicama i kod lekara.

Da ovom situacijom nije pogođenja samo naša sagovornica, već i mnogi drugi korisnici kombija kažu u Centru za samostalan život osoba sa invaliditetom. Oko desetak članova ovog udruženja nalazi se na spisku onih koji koriste specijalizovani kombi, koji im je nedostupan već više od tri meseca.

Reč je o ljudima koji su svi korisnici invalidskih kolica. Većina nas zapravo i ne može da koristi druge vidove prevoza. Informacija koju mi imamo je da je potrebno kupiti novi motor koji košta 8.000 evra. To su nam nezvanično rekli ljudi zaposleni u JKP Šumadija. Ono što nas posebno pogađa jeste što ide loše vreme, kiše, sneg, hladan period, kada mi pojačano koristimo ovo vozilo i to nas zaista brine, kaže doktorka Milena Stojanović, predsednica Centra.

Ona dodaje da je u međuvremenu prošao i 1. septembar i da su učenici koji koriste invalidska kolica krenuli u školu, a da su ostavljeni da se sami snalaze kako će do nje i doći.

Za prevoz može da se koristi i “malo vozilo” koje poseduje JKP Šumadija, a koje može lako da se prilagodi. To je auto sa povišenim krovom kome treba ugraditi samo jednu rampu, koja košta 300.000 dinara. Smatram da za JKP Šumadiju to ne bi smelo da predstavlja problem, budući da znamo da su nabavili tri nova vozila marke Tojota za funkciju Oko sokolovo, koja i dalje stoje na parkingu i ne rade. Takođe, u ovom periodu u kome kombi ne radi kupili su i električno vozilo za sektor groblja, pa novac onda ne bi smeo da bude problem, kaže Stojanović.

Prema mišljenju članova udruženja Grad bi, budući da u njemu živi čak 600 osoba koja koriste kolica trebalo da razmisli o kupovini još jednog vozila, jer kod korišćenja postojećeg prednost imaju učenici, studenti, deca sa smatnjama u razvoju, pa je teško i zakazati termin vožnje. Da su korisnicima na raspolaganju dva vozila sada ne bi bio toliki problem što je kombi tri meseca pokvaren.

O tome šta je urađeno povodom kvara i kada će osobe sa invaliditetom ponovo moći da očekuju kombi ispred svojih domova, pokušali smo da saznamo u JKP Šumadija, koja gazduje ovim vozilom. Međutim, ni posle nekoliko dana nisu nam odgovorili na pitanja koja smo im uputili. Više sreće imali smo sa pomoćnicom gradonačelnika za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, manjinska i ljudska prava Gordanom Damnjanović, koja je potvrdila da je upoznata sa problemom, budući da su korisnici zvali i kabinet gradonačelnika, ali i nju lično.

Vozilo je potpuno novo, kupljeno pre nekoliko godina, a novac je obezbeđen iz budžeta grada. Ono je u ingerenciji JKP Šumadija, odnosno onog dela preduzeća koje je nekad bila Gradska agencija za saobraćaj. Obavestili su me da je vozilo u kvaru i da je on takav da je moralo da bude odveženo u specijalizovani, ovlašćeni servis. Takođe, rečeno mi je da će za popravku biti potrebno više od mesec, mesec i po dana. Preuzimam na sebe obavezu i odgovornost da proverim da li je kvar otklonjen, rekla je za Res Publiku Damnjanović.

Dok pomoćnica gradonačelnika ili mediji konačno ne dobiju odgovor od JKP Šumadija, korisnicima specijalizovanog kombi vozila ostaje da se nadaju da će miholjsko leto potrajati. U tom slučaju će, ako ništa drugo, bar moći da izađu iz svojih stanova i kuća i provedu neko vreme u njihovoj okolini, jer će izgleda za odlazak na neke dalje destinacije još neko vreme morati da pričekaju.

autorka Violeta Glišić

Tekst je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.