Iako nemaju mnogo poverenja u medije mladi u Kragujevcu nisu neinformisani. Kako pokazuje istraživanje Res Publike, oni o aktuelnostima i dešavanjima saznaju putem društvenih mreža, a manji broj njih i putem specifičnih profila i lokalnih portala. Imaju svoje autentične načine provere informacija, a posebno se interesuju za teme u oblasti kulture, zdravlja, prava građana i zapošljavanja.
Iako deo mladih ponekad oseća zasićenje društvenim mrežama, digitalni mediji su i dalje njihov primarni informativni kanal. Analiza Res Publike, odnosno razgovori sa mladima u fokus grupama, ukazuju na to da je dominantna platforma Instagram, dok su nešto mlađi učesnici (srednjoškolci) navodili i TikTok, a stariji (27-30) Facebook, X, Viber i Telegram grupe. Ipak, oni nemaju bezrezervno poverenje u ovaj način dolaska do informacija. Baš naprotiv, više puta kroz diskusiju ističu da algoritmi određuju koje će informacije postati vidljive, što dovodi do toga da veliki broj događaja, naročito na lokalnom nivou, ostane neprimećen, a posledično i neposećen.
Pojedini učesnici kao izvor lokalnih informacija navodili specifične profile i lokalne portale koji izveštavaju o dešavanjima u Кragujevcu, dok se nekolicina učesnika izdvojila po tome što uopšte ne koristi društvene mreže. U svojim odgovorima ističu da informacije najčešće dobijaju od prijatelja, nakon čega samostalno proveravaju različite portale. Zanimljiv je podatak da pojedini učesnici naglašavaju da svesno izbegavaju praćenje vesti o dešavanjima u državi jer kod njih najčešće izazivaju negativne emocije i narušavaju raspoloženje. Ovakavi odgovori ukazuju nam na to da informisanje nije isključivo pitanje dostupnosti informacija, već i načina na koji one utiču na sveukupno psihološko blagostanje pojedinaca.
Poverenje u informacije
Najznačajniji nalaz je taj da učesnici generalno iskazuju nizak nivo poverenja prema medijima. Ipak, to ne znači da informacije odbacuju u potpunosti. Naprotiv, većina opisuje sopstveni autentučni proces provere informacija koji se kod većine sastoji od identičnih faza, kroz poređenje više različitih izvora, traženja fotografija, video-snimaka, originalnih dokumenata ili svedočenja ljudi koji su neposredno prisustvovali događaju.
Ispostavlja se da je za učesnike najvažniji kriterijum pouzdanost i neposrednost izvora i prethodna medijska reputacija. Najveće poverenje ukazuju informacijama sa reporterima koji izveštavaju sa lica mesta, svedocima događaja i osobama koje svoje tvrdnje mogu potkrepiti vizuelnim dokazima. Nasuprot tome, prepričane informacije, senzacionalistički naslovi i medijske interpretacije doživljavaju se kao nepouzdane.
Posebno je uočljiva izražena medijska pismenost učesnika. Učesnici prepoznaju postojanje političke pristrasnosti medija i svesni su mogućnosti manipulacije informacijama. Ono što ističu je da istu vest čitaju na više različitih portala kako bi stekli što objektivniju sliku. Ovakav način informisanja pokazuje postojanje razvijenog kritičkg odnosa prema medijskom sadržaju, ali istovremeno ukazuje i na duboko nepoverenje u institucionalne izvore informacija.
Dodatni faktor koji se može izdvojiti a koji utiče na poverenje kod učesnika je i rapidni razvoj i sveopšta prisutnost veštačke inteligencije. Učesnici su istakli da sve češće proveravaju da li su prilozi, fotografije ili video-zapisi generisani upotrebom AI alata, što pokazuje da nove tehnologije unose dodatnu dozu neizvesnosti prilikom procene verodostojnosti informacija.
Istovremeno, poverenje se više ukazuje manjim lokalnim medijima nego velikim nacionalnim medijskim kućama. Кao razlog se navodi činjenica da lokalni mediji izveštavaju o događajima koje učesnici mogu neposredno da provere, pa samim tim njihovu verodostojnost lakše procenjuju. Učesnici su kao primere medija kojima veruju pominjali lokalne portale, kao i pojedine televizije koje su, prema njihovom mišljenju, verodostojno izveštavale o aktuelnim društvenim dešavanjima.
Važan je sadržaj, ali i forma
Među mladima koji su učestvovali u diskusiji o informisanju kultura je bila ubedljivo najčešće pominjana tema. Oni su više puta istakli da se u Кragujevcu organizuje veliki broj kulturnih dešavanja, ali da informacije o njima ne dolaze do šire pa ni ciljne publike. Značajno mesto u razgovorima zauzela je i tema zdravlja. Učesnici su naglasili da u medijskom prostoru postoji veliki broj informacija o zdravlju, ali da su one vrlo često površne, senzacionalistički predstavljene ili potiču od osoba koje nemaju adekvatnu stručnu kompetenciju. Posebno su istakli potrebu da o fizičkom i mentalnom zdravlju govore lekari, psiholozi i drugi kvalifikovani stručnjaci, nasuprot influenserima ili javnim ličnostima koje svoja lična iskustva predstavljaju kao opšte preporuke. Ovaj stav ukazuje na visok nivo svesti o značaju naučno i činjenično zasnovanih informacija i kritički odnos prema popularizaciji zdravstvenih tema na društvenim mrežama.
Кao značajan nedostatak prepoznata je i nedovoljna informisanost mladih o njihovim pravima, institucijama i procedurama koje se tiču zapošljavanja. Više učesnika opisalo je lično iskustvo završetka školovanja kao period velike nesigurnosti, u kome nisu znali kome da se obrate, koje institucije mogu da im pomognu i koja prava imaju prilikom zapošljavanja. Кao primeri informacija koje bi trebalo učiniti dostupnijim navedeni su priprema za razgovor za posao, izrada radne biografije, besplatna pravna pomoć, radna prava i mehanizmi zaštite građana.
Pored sadržaja informacija, učesnici su govorili i o formatu u kom im je najprijemčivije da ih dobijaju. Najveći broj ispitanika preferira kratke video-snimke, carousel objave na društvenim mrežama i vizuelno privlačne forme koje se mogu brzo pregledati.
* U fokus grupama koje je organizovalo udruženje Res Publika učestvovalo je 32 mladih između 18 i 30 godina koji žive, školuju se ili rade u Kragujevcu. Trećina ispitanika i ispitanica ima srednjoškolsko obrazovanje, dok ostali imaju ili su na putu da steknu fakultetsku diolomu. U istraživanju je učestvovao podjenak broj maldih koji žive u centru grada, prigradskim i seoskim naseljima.
