Ritam grada

Suočeni sa egzistencijalnim problemima građani, posebno ako se radi o marginalizovanim i osetljivim društvenim grupama, često ne vide izlaz. Posao se teško pronalazi, a za započinjanje sopstevnog biznisa uvek nedostaje puno toga.

Ogranizacija „Putokaz Kragujevac“ odlučila je da pokrene stvari sa mrtve tačke. Projektom u čijoj je žiži razoj socijalnog preduzetništva, aktivistkinje te organizacije nastojaće da približe sve mogućnosti stvaranja povoljnijeg ambijenta za život i rad osobama sa invalidtetom, ali i svim drugima koji se suočavaju sa problemom pronalaženja posla.

Socijalno preduzetništvo utiče na rešavanje problema u lokalnim zajednicama, podstiče zapošljavanje teško zapošljivih lica, inkluziju i udruživanje građana kroz socijalne inovacije, inovativne proizvode u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije. Osnivanje socijalnih preduzeća omogućilo bi upošljavanje dugoročno nezaposlenih, teže zapošljivih lica, i njihovu integraciju. Ima pozitivne efekte na društveno osetljive, marginalizovane grupe, na njihovo osnaživanje i uključivanje u život lokalne zajednice. Oni treba da budu punopravni članovi našeg društva, a ne korisnici socijalne pomoći, da rade i zarađuju pružajući tržištu kvalitetne proizvode i usluge. Socijalno preduzetništvo podstiče i udruživanje građana, navodi Snežana Milisavljević iz Udruženja “Putokaz Kragujevac”.

Ona podseća da je poslovanje na principima cirkularne ekonomije izvesna budućnost imajući u vidu narušene prirudne resurse. To praktično znači ponovnu upotrebu, reparaciju, reciklažu, ponovno korišćenje već upotrbljenih materijala.

Socijalna preduzeća imaju obavezu da najmanje polovinu dobiti reinvestiraju u programe podrške društveno osetljivim grupama, za radno angažovanje radno sposobnih pripadnika društveno osetljivih grupa, u programe usmerene ka rešavanju problema u zajednici ili da doniraju drugim pravnim licima ili preduzetnicima koja imaju status socijalnog preduzeća.

Socijalno preduzetništvo podrazumeva poslovanje na principima zaštite životne sredine, borbe protiv klimatskih promena, sprečavanja prekomernog korišćenja prirodnih resursa, povećanja energetske efikasnosti i iskorišćavanja obnovljivih izvora energije i smanjenja emisija gasova sa efektom „staklene bašte“.

Naša misija je da podržimo osnivanje socijalnih preduzeća jer se, između ostalog, fokusiraju na ispunjenje društvene misije, postizanje društvenih, ekoloških i razvojnih ciljeva u lokalnoj zajednici. Ta preduzeća angažuju socijalno isključene osobe, čime doprinose zapošljavanju, inkluziji i smanjenju nejednakosti, uz primenu inovativnih metoda i strategija, navodi Milisavljević.

Ideja je da se zarađena sredstva reinvestiraju u zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i zdravstvene usluge, obrazovanje, ruralni razvoj, zaštitu životne sredine, kulturne aktivnosti u zajednici… Takođe, neophodno je da se socijalnim preduzećem upravlja otvoreno, odgovorno i participativno, a naročito uključuje zaposlene, potrošače i zainteresovane strane, na koje utiču njegove aktivnosti.

Želimo da doprinesemo razvoju socijalnog preduzetništva u Kragujevcu kroz mobilizaciju zajednice za podršku razvoju socijalnog preduzetništva i aktivnu promociju lokalnog razvoja zasnovanog na principima solidarne ekonomije. Jedan od važnih koraka je i formiranje baze podataka o socijalnim preduzećima i inicijativama socijalne ekonomije na teritoriji Šumadije. Potrebno je i da se uspostavi lokalna intersektorsku saradnja ključnih aktera za razvoj socijalnih preduzeća u Kragujevcu, kako bi predstavnici lokalnih i republičkih institucija uticali na stvaranje povoljne poslovne klime za razvoj socijalnog preduzetništva, a građanima zainteresovanim za ovaj vid poslovanja pružali sve potrebne informacije, navodi naša sagovrnica.

Gledano iz ugla potrošača, kupovinom proizvoda socijalnih preduzeća pomaže se sugrađanima koji se teško zapošljavaju, doprinosi razvoju lokalnih zajednica, ali i čuva životna sredina.

Najveći problemi – nedostatak sredstava i nepovoljan pravni okvir

Zakon o socijalnom preduzetništvu je usvojen pre dve i po godine. On omogućava donosiocima javnih politika na lokalnom i republičkom nivou, ali i potencijalnim donatorima u oblasti socijalne ekonomije, da identifikuju pravne subjekte koji posluju po načelima socijalne ekonomije i da odluče u kojim će specifičnim oblastima i u kom obimu u narednom periodu podsticati socijalno preduzetništvo. Socijalna preduzeća mogu da dobiju finansijsku podršku i da ostvare poreske olakšice. Dodatno, Vlada Srbije usvojila je 8. marta ove godine Uredbu na osnovu koje će socijalnim preduzećima moći da se dodele sredstva za razvoj.

Ovim dokumentom utvrđuju se uslovi, kriterijumi i  postupak za ostvarivanje prava na dodelu sredstava za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva iz državnog budžeta i budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Za podsticaj socijalnom preduzetništvu planirano je 50 miliona dinara, ističe Milisavljević.

Ipak, Program razvoja socijalnog preduzetništva kojim se planiraju mere aktivne podrške još uvek nije usvojen.

Trenutno u Srbiji posluje oko 1.200 socijalnih preduzeća, udruženja, deoničarskih društava, zadruga, fondacija u kojima je angažovano oko 10.000 radnika, odnosno oko 0,6 odsto zaposlenih, dok ih u Evropi ima oko 2,8 miliona i u njima radi oko 14,5 miliona zaposlenih, odnosno oko 6,5 procenata radnog stanovništva. To su ciljevi kojima je potrebno težiti, navodi naša sagovornica. U Kragujevcu postoji nekoliko organizacija zainteresovanih za ovaj model poslovanja I one okupljaju uglavnom osobe sa invaliditetom. Upravo te organizacije su potencijalni osnivači  socijalnih preduzeća ali je finansijska I nefinansijska podrška I pomoć nadležnih institucija neophodna.

Upravo je to i cilj projekta “Podrška razvoju socijalnog preduzetništva u lokalnim zajednicama – Kragujevac“ koji udruženje „Putokaz Kragujevac“ realizuje u okviru programa podrške javnom zagovaranju Pokret Polet koji finansira Evropska unija, a sprovodi Trag fondacija u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE.

Zainteresovani građani se Udruženju „Putokaz Kragujevac“ mogu javiti slanjem elektronske pošte na putokazkg@gmail ili putem društvenih mreža facebook ili instagram.

autor Nenad Živadinović

Tekst je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.