Res Publika
Nedelje za nama obeležili su veliki uspesi domaćih olimpijaca. Po njihovom povratku u zemlju bilo je suza, slavlja, i velikih novčanih nagrada, a hiljade navijača, pa i sam predsednik države, napravili su za njih svečani doček. Prijem i manje nagrade ponekad dobiju i sportisti lokalnih klubova, ali postoje i oni koji ne mogu da računaju na podršku i iako se kući uvek vraćaju sa zlatom. Reč je o članovima Sportskog društva gluvih i nagluvih Kragujevac, koje broji oko 40 sportista i ove godine obeležava 70. godišnjicu rada. Oni su šampioni disciplina futsal, odbojka, odbojka na pesku, pikado, ali javnost o njihovim uspesima malo zna.
Sportisti Sportskog društva gluvih i nagluvih Kragujevac učestvuju u republičkim prvenstvima osoba sa invaliditetom koj se održavaju svake godine u raznim disciplinama, na međunarodnim, kao i turnirima prijateljstva, objašnjava Ljubica Todorovski, sekretarka društva i dodaje – U prethodnih 6 meseci, naše odruženje je, sa republičkih turnira donelo 12 pehara i medalja u disciplinama ribolov, pikado, stoni tenis. Ostvarujemo veliki uspeh. Imamo preko 360 pehara u našim prostorijama. Ali kod nas ne postoji, kao kod čujućih, sistem nagrađivanja, odnosno da uspehe neko na nivou države, ili gradske uprave nagradi.
Ljubica Todorovski, sekretarka Sportskog društva gluvih i nagluvih Kragujevac
Daleko od nagrađivanja i svečanih prijema, ovo sportsko udruženje se svake godine bori da opstane i u tome uspeva zahvaljujući podršci Udruženja gluvih i nagluvih Šumadijskog okruga, koje sportistima omogućava da koriste prostor i druge resurse. Ključni problem za funkcionisanje kluba, prema rečima sekretarke Todorovski, jeste nedostatak finansijskih sredstava. – Grad nas, podržava, ne kažem da ne, ali sa zaista oskudnim sretstvima. Naši članovi, nažalost su uskraćeni za neka takmičenja na koja ne mogu da odu zbog nedostatka novca. Sada, udruženje dobija 130 hiljada dinara od grada za celu godinu, objasnila je i dodala – Pokušali smo da dobijemo donacije od firmi, ali ni to ne nije zaživelo. Teško mi pada zbog članova koji toliko sebe tome daju. Da znate koliko je bilo povreda nogu i ruku da bi bili osvojeni svi ovi pehari, koliko truda je za to trebalo. Bezbroj puta su naši članovi iz svog džepa platili putovanje na takmičenje.
U kragujevačkoj lokalnoj samoupravi su saglasni da sportisti društava osoba sa invaliditetom po uspesima i karijerama ne zaostaju za sportistima opšte populacije. Posebno je, prema rečima člana Gradskog veća za sport Predraga Stevovića, pozitivno to da u Kragujevcu deluju klubovi u kojima, rame uz rame, sportisti sa invaliditetom treniraju sa sportistima iz opšte populacije. – Grad Kragujevac nastavlja da podržava sportska društva osoba sa invaliditetom i opredeljuje sredstva za njihov rad., naglašava i dodaje da se svi sportski klubovi osoba sa invaliditetom podržavaju podjednako. – Visinu sredstava opredeljuje posebno imenovana komisija, koja svoj posao obavlja predano i posvećeno. Grad Kragujevac će nastaviti da poržava sportska udruženja podjednako, a siguran sam da će sportska udruženja to vratiti još boljim rezultatima., zaključio je većnik Stevović u kratkom odgovoru na upit o statusu sportskih društava osoba sa invaliditetom.
Fotografije u prostorijama Udruženja gluvih i nagluvih Šumadijskog okruga
Da je novca i razumevanja za potrebe sportista nedovoljno, kao i da je tretman klubova neravnopravan i često nefer, ističu i predstavnici Udruženja gluvih i nagluvih Šumadisjkog okruga. – Smanjuje se broj sportskih društava osoba sa invaliditetom u Kragujevcu upravo zbog strahovito pooštrenih kriterijuma koje gradska uprava uvela za dobijanje novca. Oni su poistovetili kriterijume za sportska društva osoba sa invaliditetom kao za druga profesionalna sportska udruženja što je neuporedivo, ističe Suzana Maslać Matović sekretarka ove organizacije i objašnjava – Kada govorimo o uslovima za treniranje, ni to nemamo. Sportski centar “Iskra”, koji je bio namenjen osobama sa invaliditetom, preuzeo je “Radnički”. Mi više uopšte ne osećamo da je to za nas jer ukoliko želimo da ih koristimo moramo da ih iznajmimo po punoj ceni. Imamo problem i da nađemo sudije za utakmice, jer možemo da im ponudimo jako malo novca. Ona podseća da je pre nekoliko godina pokrenuta inicijativa da predstavnici grada dođu i vide koliko te je osvojenih pehara i da porazgovaraju o ozbiljnijoj pomoći i primećuje da sportska udruženja osoba sa invaliditetom iz drugih gradova imaju daleko veću finansijsku podršku.
Ljubica Todorovski, Sportsko društvo gluvih i nagluvih Kragujevac i Suzana Maslać Matović, Udruženje gluvih i nagluvih Šumadijskog okruga
Osim većih godišnjih izdvajanja iz gradskog budžeta sportistima sa invaliditetom neophodna je i istinska podrška sugrađana. – Ono što nedostaje, možda čak i više od novca, jeste suštinska podrška zajednice, sportske, ali i opšte javnosti. Značilo bi da se njihovi uspesi jednako slave, kao i da dobiju iste benefite kao što dobijaju čujući sportisti, ističe Suzana Maslać Matović i dodaje – Ni sada, ni ranije, nije bilo zajedničkih turnira sa čujućim klubovima. U prošlom veku, bilo je takvih utakmica, sada ih više nema. Klubovi čujućih takođe nisu zainteresovani. Nama je dosadilo da ih zovemo jer nikada nismo dobili pozitivan odgovor. Kada bi nam neki čujući klub uputio poziv na utakmicu osećali bi smo se motivisano, ravnopravno, no to se zaista ne događa.
Ipak, uprkos brojinim izazovima sa kojima se suočavaju članovi Sportskog društva gluvih i nagluvih Kragujevac nastavljaju da vredno treniraju, ali i da pripremaju obeležavanje 70 godina rada svog kluba. Ovaj značajni jubilej proslaviće od petog do sedmog septembra u društvu predstavnika drugih sportskih udruženja iz Kragujevca, zvaničnika lokalne samouprave, saradnika iz gradova širom Srbije, ali i inostranstva. Poslednji dan je takmičarski i rezervisan je za nadmetanje sportista u disciplinama pikado, futsal i odbojka na pesku, a u planu je i pokretanje grupe za učenje osnova znakovnog jezika.
autorka Anđela Sorak
Tekst je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.