Priča o ljudima koji su od jedne ulice napravili zajednicu ili o putu od novogodišnjih lampica do srca jednog grada
Iza scene koja je obeležila sam kraj maja u Kragujevcu- desetina hiljada ljudi okupljenih oko jedne ideje, stoji cilj koji nije lični. Velike priče vrlo retko počinju velikim planovima, a velike ideje često se rode slučajno. Tako je i ova priča krenula od jednostavne namere da se jedna ulica u gradu malo ulepša. Počela je ukrašavanjem drveća ispred lokala u Karađorđevoj ulici novogodišnjim lampicama, a prerasla je u organizaciju koja ulepšava i olakšava svakodnevni život. Tako je nastalo Srce Kragujevca.
Svake godine festival koji organizuju ima novi cilj, ali suština ostaje ista- pokazati da jedan grad može da se menja kada njegovi stanovnici prepoznaju da promene dolaze iz njihove sopstvene inicijative. Ovoga puta cilj je bila kupovina autobusa za transfuziju krvi, ali iza njega stoji priča o građenju zajednice, veri u sugrađane, dobrotu i zaljubljenosti u Kragujevac.
Kako se gradi zajednica koja veruje da zajedno može da promeni svoj grad?
Kada Filip Gojković, jedan od osnivača festivala, govori o njegovom nastanku, prvo što ističe su ljudi. Nekoliko njih, koji se nisu poznavali od ranije, za kraj godine želeli su da se zahvale svojim poslovnim partnerima na uspešnoj godini, ali su kroz razgovor shvatili da zapravo žele mnogo više od toga. Bili su različitih zanimanja, interesovanja, iskustava i životnih puteva i, naizgled, spajala ih je samo Karađorđeva ulica. Gojković upravo u tim razlikama vidi najveću prednost na samom početku, jer je svako doneo nešto svoje- različite kontakte, iskustva i znanja.
Kao da nas je neko pažljivo odabrao i rekao: Evo, vas nekoliko ćete sada napraviti nešto zajedno. Svako od nas pokriva neku svoju oblast i svako je u tome veoma dobar. Mislim da je upravo to razlog zbog kog je sve uspelo, opisuje nastanak prvog tima Filip Gojković, jedan od osnivača festivala „Srce Kragujevca“.
Kroz razgovore pojavila se ideja da se prostor zatvori za saobraćaj, da dođu bendovi, da postoji bazar i da se napravi događaj koji će pripadati celom gradu. Tako je za svega petnaest dana organizovano prvo Srce Kragujevca. Ali pravi trenutak kada su shvatili da se događa nešto veće nije bio vezan za brojke i donacije, bio je to trenutak kada su ljudi počeli sami da šire priču.
Kada danas pogledam naš Instagram profil, vidim ljude koje tada nisam ni poznavao. Oni su sami snimali video snimke, objavljivali ih i pozivali druge da dođu. To je bio trenutak kada sam shvatio da će ova priča postati velika. Kada ljudi koje nikada nisi ni pozvao, sami požele da budu deo svega toga, tada znaš da je ideja stigla mnogo dalje od tvog najbližeg kruga, kaže Filip.
Pitanje koje se nameće je zašto su već ostvareni ljudi sa uspešnim biznisima, porodicama i decom odlučili da izađu iz zone komfora i upuste se u veliku organizaciju koja prikuplja sredstva u humanitarne svrhe. Naš sagovornik odgovor pronalazi u potrebi da nešto vrati zajednici i gradu u kojem je odrastao, ali i u snažnom osećaju društvene odgovornosti koji ga pokreće.
Ja sam dugo živeo u inostranstvu. Sve vreme sam osećao želju da se vratim i da dam nešto svom gradu. Postoji ono što zovemo srpski inat. Gledaš kako neke stvari mogu da funkcionišu negde drugde i pitaš se zašto ne bi mogle i ovde. Često slušaš glasove koji govore da kod nas nešto ne može, da smo mi drugačiji, da je ovde nemoguće napraviti ozbiljne stvari. Meni je bila želja da pokažem da može.
Osnivači festivala kontinuirano pronalaze motivaciju u prevazilaženju izazova da nešto nije moguće uraditi, kao i u velikom odazivu ljudi koji žele da svojim vremenom, znanjem, veštinama, novcem, pa čak i donacijom krvi, budu deo Srca Kragujevca.
Postavljamo ciljeve koji na početku deluju ogromno i potpuno je neizvesno da li su uopšte ostvarivi. Najlepši trenutak nije kada se prikupi određena sumu novca, iako je to važno, već kada vidiš da ljudi žele da budu deo priče. Kada neko zalepi nalepnicu da je podržao Srce Kragujevca, kada vidiš porodice, komšije i prijatelje koji zajedno dolaze na festival, to je emocija koju do tada nikada nisam doživeo, ni u poslovnom ni u privatnom životu, ističe Filip Gojković.
U tom trenutku nastaje razlika između događaja i zajednice. Događaj ljudi posećuju. Zajednici žele da pripadaju. Da bi ljudi poverovali jednoj lokalnoj inicijativi potrebno je izgraditi poverenje. U slučaju Srca Kragujevca odgovor na pitanje kako se to postiže nalazi se samo u jednoj reči- transparentnost.
Vrlo jasno komuniciramo ciljeve, planove i ono što želimo da postignemo. Ljudi u svakom trenutku znaju gde smo, šta radimo i zašto nešto radimo, objašnjava naš sagovornik.
Od prvog dana javno su objavljivali kako napreduje organizacija, kako se donose odluke i kako se troši svaki dinar. Posle drugog festivala prestali su da primaju gotovinske donacije. Svaka uplata ide direktno na račun i može da se prati. Takva odluka promenila je odnos između organizatora i građana. Ali finansijska transparentnost samo je jedan deo priče. Možda je čak i važnija ona unutar samog tima. Namera nije bila da festival ima prepoznatljivog organizatora, već da svaki član tima stekne utisak da je jednako odgovoran za njegov uspeh.
Ključ uspeha je da svako preuzme odgovornost za svoj deo posla i da ima osećaj da je festival podjednako njegov. Ne želimo da postoji neko ko će biti iznad svih i prisvajati zasluge. Jer istina je da ovaj festival ne bi mogao da iznese jedan čovek. Ne bi mogla ni dvojica ni trojica. Ovo je nešto što je izneo ceo grad, ističe Filip.
Osećaj zajednice- jedna od najvećih promena koju ova inicijativa donosi
Srce Kragujevca nije stvorilo dobrotu kod ljudi, niti je jedna organizacija mogla da promeni karakter čitavog grada. Njegova najveća vrednost je u tome što je uspelo da prepozna ono što je već postojalo i da to usmeri ka zajedničkom cilju.
Možda je nezgodno reći ovo, ali ja istinski mislim da je dobro većinsko. Mi, bez obzira na sve probleme na koje kao društvo nailazimo, mislimo da su ljudi dobri. Zlo je samo glasnije. Tako da smo se mi organizovali u jednu celinu. Prosto smo samo omogućili dobrim ljudima, koji su već bili dobri, da kroz organizovan rad daju svoj doprinos i da taj njihov rad ne bude uzaludan, nego usmeren, napominje naš sagovornik.
Društveni angažman ne nastaje samo iz želje ljudi da učine nešto dobro, već iz poverenja da će njihov doprinos biti deo nečeg konkretnog i istinski korisnog. Zadatak jedne uspešne građanske inicijative nije samo da pozove ljude da se uključe, već da stvori sistem u kojem će oni osetiti da njihovo učešće ima vrednost. Festival je samo najvidljiviji deo mnogo šire priče. Iza toga stoji čitav sistem ljudi, firmi i pojedinaca koji su svoje vreme, znanje i resurse stavili u službu nečega što nije njihov lični interes. Prema Filipovim rečima, posebno mesto u tome imaju mladi volonteri.
Mi imamo 70 volontera. To su mladi ljudi koji su odlučili da svoje najlepše vreme, najlepše godine, posvete našoj inicijativi, kaže on.
Značaj takvog iskustva možda će se najbolje videti tek u budućnosti. Jer mladi ljudi koji su jednom bili deo priče u kojoj su uvideli da je moguće napraviti veliki i važan događaj u gradu, više ne posmatraju svoju sredinu na isti način. Njihova očekivanja se menjaju.
Imamo celu jednu generaciju male dece koja su odmalena videla kako se organizuje kulturno dešavanje, porodično dešavanje, humanitarno dešavanje. Bili su učesnici. Možemo li da zamislimo šta će ta generacija da iznedri?, pita se Filip.
Srce Kragujevca, zapravo, vaspitava niz generacija i usmerava ih na put, na razmišljanje koje je pre svega humano i odgovorno. U tome se nalazi najdublji uticaj jedne ovakve inicijative. Ako generacije odrastaju sa iskustvom da može da se učestvuje, da se pomogne i bude deo pozitivne promene, onda se menja i način na koji će sutra posmatrati svoju ulogu u gradu.
autorka Anđela Antić
