Res Publika

Nismo dostupni za studente sa invaliditetom.

Nismo dostupni za studente koji koriste kolica, ali smo uvek tu da, ukoliko ima potrebe,
prilagodimo nastavu, vežbe i konsultacije u učionicama koje su pristupačne za takvu
kategoriju studenata i do kojih se lako dolazi.

Nažalost, dobar deo prostora nije prilagođen osobama koje koriste kolice.

Ovo su samo neki od odgovora koje je Res Publika dobila od fakulteta kragujevačkog Univerziteta na pitanje da li su i u kojoj meri dostupni i prilagođeni studentima koji koriste kolica ili se otežano kreću.
Kada je reč o Fakultetu medicinskih nauka, budući da se nisu udostojili ni da nam odgovore, može se protumači da im pitanje dostupnosti prava na obrazovanje ovoj kategoriji studenata nije baš visoko rangirano na listi prioriteta.
Jedino su Pravni i Ekonomski fakultet u Kragujevcu istakli da su dostupni za studente koji koriste kolica, pa čak i da njihove prostorije koriste profesori i studenti sa drugih fakulteta koji se otežano kreću. Pre svega se misli na one sa FILUM-a.

Ovakvi odgovori kragujevačkih fakulteta nisu iznenađenje za Sanju Stojanović, predsednicu Udruženja studenata sa hendikepom, koja kaže da se situacija, uprkos brojnim sastancima, zajedničkim projektima i zalaganjima, nije pomerila sa mrtve tačke.

Moje mišljenje, sa kojima fakulteti ne moraju da se slože, je da je urađeno samo toliko da može da se kaže da se nešto radi, a sve su te mere polovične. Ništa nije u potpunosti završeno ako pričamo sa te arhitektonske strane. Tu uopšte ne ubrajam probleme sa kojima se suočavaju slepi i slabovidi studenti, osobe sa oštećenim sluhom. Dakle nije u pitanju samo arhitektonska barijera, ali za početak hajde da napokon uđemo na taj fakultet, kaže Stojanović.

Ona objašnjava da im sa Prirodno matematičkog fakulteta konstantno govore da su oni zgrada pod zaštitom države i da ništa ne mogu bez odobrenja da menjaju. To, međutim, za sagovornicu Res Publike zaista nije opravdanje, budući da su i mnogo starije zgrade u svetu učinjene pristupačnim za osobe sa invaliditetom. Što se tiče Fakulteta medicinskih nauka, koji je u potpunostu nedostupan, Udruženju je na poslednjem sastanku sa rektorom Univerziteta rečeno da će on biti prebačen u Centre izvrsnosti i da će se problem pristupačnosti tako rešiti, ali niko nije pominjao kada će se to tačno desiti. Ona dodaje da kada god sa predstavnicima fakultetima razgovara o ovom problemu, uvek se postavlja pitanje koliko je to studenata kojima treba prilagoditi prilaze, što je potpuno nakaradno, jer je reč o javnim ustanovama koje svima treba da budu dostupne.

U 2023. godini imali smo sedam studenata koji su fakultete upisali preko afirmativnih mera, a u ovoj godini osam. Ali treba naglasiti da u toj grupi od 15 ljudi nemamo nijednog korisnika kolica. To su studenti sa nekim fiziološkim hendikepom, slepi, slabovidi ili sa motornim hendikepom, ali ne koriste kolica. Da su fakulteti pristupačni imali bismo i više studenata. Ovako oni odustaju od upisa na kragujevačke fakultete i odlaze u Beograd, gde su im svi dostupni ili u Niš, gde samo jedan fakultet nije, kaže sagovornica Res Publike.

Ranijih godina bilo je, kaže, studenata u kolicima koji su upisivali fakultete u Kragujevcu, a zatim su posle godinu dana odustajali, jer nisu želeli da ih prijatelji i članovi porodice nose uz stepenice. U Udruženju znaju za dva takva slučaja, a pitanje je koliko je onih koji se nisu njima obratili, nego su samo odustali ili otišli u druge gradove.

Međutim, Stojanović kaže da, iako se fizička pristupačnost na fakultetima nije popravila, ono što jeste je stav čelnih ljudi ovih ustanova, koji sada sami zovu Udruženje i pitaju kako mogu da pomognu, šta treba da se prilagodi. Tako su na primer ove godine prilagođene knjige za slabovidu devojku koja studira pravo.

Udruženje je čak nekoliko godina bilo partner kragujevačkom Univerzitetu i zajedno su pisali projekte ministarstvima, kako bi se novac koji firme uplaćuju na ime penala ukoliko ne žele da zaposle osobu sa invaliditetom, iskoristio za renoviranje zgrada fakulteta, ali se ništa nije desilo.

Da njene reči dobro oslikavaju situaciju svedoče i odgovori koje je Res Publika dobila od fakulteta kragujevačkog Univerziteta. Tako su nam są Fakulteta inženjerskih nauka (FIN) objasnili da je “situacija po pitanju studenata sa invaliditetom prilično komplikovana”.

Kompleks fakulteta se sastoji od više zgrada koje se koriste za potrebe nastavnih
aktivnosti. Nažalost, dobar deo prostora nije dostupan korisnicima invalidskih kolica.
Međutim, fakultet je u konsultacijama sa Studentskim parlamentom i aktivno se sprema da pripremi dokumentaciju i odgovarajući projekat kojim će se prlilagoditi prostor za osobe sa invaliditetom, kaže u odgovoru Predrag Petrović, Rukovodilac službe za studenste poslove na FIN-u.

Na ovom fakultetu su protekle godine imali samo jednog studenta koji je upisan po afirmativnim merama.

Slična je situacija i na Prirodno matematičkom fakultetu. Biljana Paunović, Rukovodilac studentske službe kaže da u školskoj 2023/24. ovaj fakultet nije imao nijednog studenta upisanog po afirmativnim merama, kao i da zgrada fakulteta nije dostupna za studente koji koriste kolica. Ukoliko bi postojala potreba, fakultet bi uvek studentu izašao u susret tako što bi predavanja, vežbe i konsultacije organizovao u učionicama koje su dostupne takvoj kategoriji studenata.
Sa druge strane, sa Ekonomskog fakulteta ističu da fakultet poseduje kosu rampu za prilaz osobama sa invaliditetom, kao i da u zgradi postoji lift koji im omogućava vertikalno kretanje po spratovima, pa im je na taj način omogućen pristup svim slušaonicama u kojima se odvija nastava.

Nemamo mogućnost pristupa osoba sa invaliditetom prostorijama biblioteke i kabinetima nastavnika i saradnika, u kojima se održavaju konsultacije. Ovaj problem je rešen tako što nastavnici i saradnici dolaze do slušaonica da bi obavili konsultacije, a službenici biblioteke izlaze iz prostorija kako bi razgovarali sa studentima sa invaliditetom i od njih preuzeli zahtev za udžbeničkom građom, koju oni zatim mogu pogledati u nekoj od slušaonica, kaže Milan Kostić prodekan za nastavu.

U toku akademske 2023/24. godine nastavu na Ekonomskom fakultetu aktivno su pohađala četiri studenta upisana po afirmativnim merama. Pored toga imali su još tri studenta koji nisu bili aktivni u ovoj školskoj godini, kao i jednog koji je u statusu mirovanja.
I na Pravnom fakultetu ističu da je studentima sa invaliditetom omogućeno prisustvo svim oblicima nastavnih aktivnosti.

Koordinisanom akcijom Pravnog fakulteta, FILUM-a i Rektorata Univerziteta u Kragujevcu obezbeđena je tzv. lift platforma za pristup licima koja koriste kolica i osposobljen je lift u zgradi fakulteta od prizemlja do drugog sprata. Ova akcija je sprovedena i finansirana sopstvenim sredstvima. Pravni fakultet, takođe, iz sopstvenih sredstava finansira i posebnog personalnog asistenta iz reda fakultetskih saradnika, koji asistira i pomaže studentima sa invaliditetom prilikom učenja i priprema za polaganje ispita, navodi Srđan Đorđević, prodekan za nastavu i studentska pitanja.

Prema afirmativnim merama u školskoj 2023/24. godini Pravni fakultet je upisalo devetoro studenata. Reč je o dva slepa, jednim slabovidim, jednim studentom sa oblikom dečijeg autizma, dvoje sa multiplesklerozom, dva studenta koji boluju od težeg oblika dijabetesa i jednog sa izuzetno otežanim kretanjem, koji ne koristi kolica.

autorka Violeta Glišić

Tekst je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.