Kragujevačke novine

Zadruga socijalne kooperative „Vivere” posle 19 godina dobre prakse našla se na udaru zakona zbog navodne diskriminacije, što je presedan, s obzirom da iza ove tužbe stoji nevladina organizacija – Uruženje za pomoć osobama sa autizmom iz Kragujevca i njegova predsednica Danijela Nešović koja ima autističnog sina čija su prava povređena.

Danijela Nešović obatila se povereniku za zaštitu ravnopravnosti, a nakon dobijenog odgovora iz Beograda presavila je tabak i tužila Višem sudu licenciranu ustanovu socijalne zaštite za starija lica bez smeštaja od 26 godina i lica sa posebnim potrebama – „Vivere” i njenog direktora Dejana Petrovića.

Poverenik je doneo rešenje da se Petrović izvini, da se dete primi u ustanovu i da direktor mora ide na neke njihove kurseve.

Poverenik je dostavio i dopis o tome šta je diskriminacija, što je, smatra Petrović, suvišno, jer posle dugog staža sa osetljivom grupom ljudi dobro zna šta taj pojam znači.

Gospođa Nešović je u svojim optužbama navela da je direktor počinio diskriminaciju tako što je primio na prilagođavanje, pa izbacio osobu sa autizmom i rekao da autizmu nema mesta u Socijalnoj kooperativi.

Ona navodi i da direktor prevaspitava korisnike batinama, sam sebe bira za direktora, zastrašuje roditelje korisnika, preti otkazima.

Zastupnik „Vivere” demantuje sve ove navode.

Predmet je još u početnoj fazi, a pripremno ročište zakazao je za 18. jul. U slučaju da se dokaže krivica direktora i on i ustanova bili bi novčano kažnjeni.

Po svemu dudeći, u pozadini „sukoba” je borba oko već napravljenog objekta za smeštaj osoba sa invaliditetom koju je napravio „Agromarket” i poklonio gradu za potrebe osoba sa invaliditetom. Inače, zgrada zvrji prazna više od godinu dana, jer nema upotrebnu dozvolu, jer grad nije završio svoj deo posla. Važno je da je presečena svečana vrpca.

I Socijalna kooperativa i Udruženje za pomoć osobama sa autizmom vape za tim prostorom. Prvi imaju kakav-takav u Mesnoj zajednici „21. oktobar”, u Kopaoničkoj 44, dok drugi nemaju svoj kutak, već čekaju na trosoban stan od grada za potrebe dnevnog boravka osoba sa autizmom, koji je obećan nakon što je krenulo optuživanje direktora „Vivere”. U novom objektu imalo bi mesta i za jedne i za druge. Petrović sumnja da je slučaj protiv njega isfabrikovan upravo zbog tog – novog zdanja.

Prijem preko veze

Poverenik za ravnopravnost je prihvatio navode iz optužbe, a da nije tražio dokaze. Nije bio upućen u osnovne pravne stvari, a da ne pričam da je prihvatio sve što ja nisam rekao. Da kažem da dete laje kao pas i da riče kao životinja, to nije moj način izražavanja, objašnjava Dejan Petrović.

On kaže da ga je majka napala pred svim korisnicima i zaposlenima, zbog čega su se svi uznemirili.

Tada sam joj rekao da više neće imati pomoći od mene i da vodi svoje dete kući, napisao joj zašto nije primljeno i da nemamo uslove. Majka svojim ponašanjem i ne zaslužuje našu pomoć, kaže Petrović.

Pita se kako sada da se odbrani od ovako teških optužbi da nije hteo da primi dete koje je u tom trenutku imalo 25, a primaju se sa navršenih 26 godina.

To što je dete bilo kod nas to je bila naša dobra volja. Ponudio sam majci pomoć da osnuje firmu, dao joj dokumentaciju koju imam, kako bi mogla da licencira uslugu i da bi se rešilo pitanje dnevnog boravka dece sa autizmom u gradu, a ona mi se tako zahvalila, kaže Dejan Petrović.

Kada je Danijelin sin izbačen iz škole „Vukašin Marković” ona je insistirala da pređe kod njih i donela je uput iz Centra za socijalni rad. Petrović tvrdi da je vozač Centra doneo papir i bacio ga na sto, a da on nije potpisao prijem, niti ga zaveo. Nikako, međutim, iz Centra nije stizao socijalni uput za decu koja su već šest meseci boravila u „Vivere”, iako su reagovali zbog toga. Baš na taj uput se pozivaju i poverenik i druga strana, bez dokaza da ga je Petrović primio. On dodaje da su i ranije imali loših iskustava sa Centrom.

Pretnje oduzimanja licence

Za osobe sa autizmom potreban je poseban prostor, kako se ne bi mešali sa ostalima iz grupe, jer su nepredvidivog ponašanja, što može da uznemiri ostale. Jedan je sklon bežanju, pa su sve prostorije zaključane, drugi se skida čim dođe, a tu su i devojke, jada se naš sagovornik. Na pitanje ko im je naredio da prime osobe sa autizmom, Petrović odgovara:

Pomoćnica gradonačelnika za socijalnu politiku, koja je došla preteći da će nam oduzeti sredstva koja smo dobili kroz javnu nabavku, sa pretnjama defektologu da će da urgira da joj se oduzme licenca. Nama je profesor sa Defektološkog fakulteta u Breogradu Nenad Turumbić, koji vrlo usko sarađuje sa Društvom za autizam Beograda, potvrdio da oni moraju da budu u odvojenom prostoru, pod stručnim nadzorom. To je prvi stepen podrške, gde morate da imate lice koje za to pripremljeno i zna šta u kom trenutku treba da uradi. Ne možete svakog defektologa i negovateljicu da stavite u tu priču, objašnjava Dejan Petrović.

Sledeći koraci direktora „Vivere” su da odbrani čast na sudu, a braniće se sam, bez advokata. Nada se uspehu, jer ako profesori sa fakulteta i praksa u Srbiji kažu da osobe sa autizmom moraju da budu odvojene od onih sa mentalnom retardacijom, onda je sve jasno.

Važno je, kaže Petrović, da je na njegovoj strani ceo kolektiv, nadzorni i upravi odbor, kao i roditelji korisnika, koji su to i overili svojim potpisima.

autorka Elizabeta Jovanović

Tekst je nastao u okviru projekta „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.