Novi Pazar je grad sa brojnim kulturnim raznolikostima i specifičnostima, što se u izvesnoj meri ogleda i u njegovoj medijskoj sceni. Ovde funkcioniše više od 10 lokalnih medija, među kojima je najveći broj portala čija se čitanost i uticaj na građane, posebno na mlade, povećava iz godine u godinu. Uprkos brojnim izazovima, novopazarski mediji predstavljaju ključni prostor za javni dijalog, informisanje i kritičko promišljanje.
Bez obzira na brojnost i preklapanja u praćenju najvažnijih dnevnih događaja, svi su uspeli da izgrade svoju specifičnost, različitu uređivačku politiku, načine rada, ali i publiku kojoj se obraćaju. Zahvaljujući tome, može se zaključiti da je Novopazarcima dostupna široka lepeza različitih medija, odnosno informacija sagledanih iz različitih pristupnih uglova. Međutim, čelnici svih ovih medija stanje u profesiji opisuju kao finansijski nesigurno, a entuzijazam kao pokretač opstanka.
Pored nekoliko nezavisnih medija i dalje je kod većine vidljiv uticaj lokalnih političkih aktera na uređivačku politiku, ali i verskih zajednica. Mediji se suočavaju sa problemom ograničenih resursa, tako da većinu redakcija čini mali tim ljudi, sa ograničenom produkcijom. Starija generacija je i dalje verna tradicionalnim medijima, dok mladi i oni srednjih godina sva lokalna dešavanja, stavove i analize prate putem portala, ali i društvenih mreža.
Ovdašnji mediji se, kao i u ostalim delovima Srbije, sufinansiraju putem sistema projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa, a vrlo malim, gotovo nikakvim procentom od marketinga.
Važno je objasniti ukratko kako ovaj sistem funkcioniše. Grad Novi Pazar, kao i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, svake godine raspisuju konkurse, a mediji konkurišu za sredstva za određene teme iz brojnih oblasti. Lokalna samouprava u ovom gradu na jugozapadu Srbije izdvojila je u poslednjih 10 godina više od pola milijarde dinara za sufinansiranje medijskih projekata, od čega je preko 80 odsto sredstava dobila Radio televizija Novi Pazar.
I pored brojnih kritika, negodovanja, organizovanja okruglih stolova i javnih akcija urednika ostalih lokalnih medija u ovom gradu, pa čak i javnog prozivanja novinarskih udruženja da je Novi Pazar najbolji primer kako ne treba da izgleda konkursno sufinansiranje medija, ovde se ništa značajno ne menja.
Čak je prošle godine šest lokalnih medija odbilo da uzme novac koji im je dodeljen na konkursu, a nakon uveravanja gradonačelnika da će u 2025. godini situacija biti bolja učestvovali su na drugom konkursu i prihvatili novac koji su tada dobili.
Međutim, situacija se nije promenila, što je dovelo do novog razočarenja, ali i sumnje u novi način bodovanja komisije. Na primer, Televizija Sandžak je na tom konkursu sa 89 bodova dobila milion i po dinara, a Radio televizija Novi Pazar 20 puta više novca, iako je imala samo šest bodova više.
Osim lokalnog nivoa, većina nije zadovoljna ni podelom novca na konkursima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, gde je takođe bodovanje vrlo sporno, dok je uvođenje Jedinstvenog informacionog sistema (JIS) kod mnogih stvorilo nove zabune i nejasnoće.
To je izazvalo određene teškoće, ali i problematičnu praksu da su neki pojedinci bili članovi velikog broja komisija.
Važno je istaći i to da se neki od novopazarskih medija sufinansiraju i putem međunarodnih projekata, odnosno preko međunarodnih organizacija, što takođe nije jednostavno, imajući u vidu već pomenuti problemi sa ograničenim brojem zaposlenih u redakcijama, ali i godišnjim prometom finansijskih sredstava.
Komercijalni prihodi kroz oglašavanje, reklame malih i srednjih preduzeća, sponzorstva i prodaju medijskog prostora su veoma mali i nedovoljni za stabilan rad većine redakcija, jer i sama privreda prolazi kroz svoje probleme.
Pokušaji nekoliko redakcija da probleme reše donacijama građana, odnosno slušalaca i čitalaca, nisu dali rezultate, te su gotovo svi odustali od ovog vida finansijskog modela.
Sve u svemu, pred nama je još mnogo izazova, a novopazarski mediji će svoju pravu snagu pokazati onoliko koliko budu uspeli da ostanu nezavisni, odgovorni i okrenuti građanima, te da obezbede uslove za slobodan i dostojanstven rad.
piše Amela Bajrović, novinarka Free media
