Ritam grada

Lakše je kad nisi sam. Katkad je dovoljno sa nekim porazgovarati, posavetovati se, podeliti želje, strahove, nade ili razočaranja. Vođeni tim idejama roditelji dece sa poteškoćama u razvoju osnovali su udruženje “Sidro”. Priča je počela pre četiri godine u Kragujevcu, sa misijom da olakša i unapredi život dece, ali i roditelja. Kroz svoje aktivnosti “Sidro” je do sada uspelo da okupi oko 70 porodica, a želja je da umrežavanjem i daljim širenjem priča dopre do daleko više roditelja.

Jedna od aktivnosti koje udružnje sprovodi su časovi engleskog jezika koje mališani sa poteškoćama u razvoju jednom nedeljno pohađaju u “Bamboo centru za razvoj” u Mokranjčevoj ulici. Neveliko dvorište vrvi od dečije graje, kad uđu u prostorije školice nastupa vreme za roditelje. Dok su deca u učionici, prilika je da se roditelji sretnu, razmene iskustva, podele nova saznanja. A za nas da saznamo kako se nose sa svakodnevnim izazovima, čemu streme, od čega strahuju, a šta su im glavni ciljevi i stremljenja. I lična i kroz “Sidro”.

Andrea, Jasmina, Tanja i Katerina, kao i njihovi muževi slažu se da je umrežavanje, okupljanje oko zajedničkog cilja, jedan od primarnih zadataka.

Svakako je bolje da postoji mesto odakle kreću roditelji dece sa smetnjama u razvoju, posebno na početku tog nekog puta. Naše porodično iskustvo je pokazalo da su ti početni koraci najteži, nedostaju informacije. Iz moje perpektive, sada je bolje nego što je bilo. Potrebeno je doći do većeg broja roditelja, jer, prema informacijama kragujevačkog Razvojnog savetovališta u gradu ima oko 3.000 dece do 7 godina starosti sa poteškoćama u razvoju. Mi okupljamo tek 70 porodica, tako da je svakako potrebno dopreti do što većeg broja roditelja, smatra Andrea Dimitrijević, osnivačica “Sidra”.

Njen stav deli Tanja Petrović, takođe majka deteta sa poteškoćama u razvoju.

Kao majci mi izuzetno znači povezivanje sa drugim roditeljima. Da ovo društvo sazna da mi imamo jednu grupu ljudi sa decom, koja nisu različita od druge. Imaju potrebe kao i sva druga deca, I da se osvesti javnost da ta deca postoje, Da su isto slatki, simpatični, raspoloženi ili neraspoloženi, da se prosto razbije taj stereotip, ta pogrešna slika o deci sa poteškoćama u razvoju. Ono što znam iz priče sa drugim roditeljima, u početku su kada govorimo o umrežavanju, poput “Sidra”, uglavnom skeptični. A zapravo samo dobijaš, stekneš ljude sa kojima možeš da podeliš i dobro i loše, razmeniš iskustva, kaže Tanja.

Slično razmišlja Katerina Vasiljević. Ističe da joj zajedničke aktivnosti dosta znače.

Nekoj deci odgovara više, nekoj manje. Nama roditeljima svakako znači, ako ništa drugo na pola sata, sat možeš da se malo opustiš. Dugo sam tapkala u mraku, u svađi sam bila sa pola Kragujevca, dok nisam upoznala Andreu i ljude iz “Sidra”. Do tada nisam imala poverenja u udruženja, jer se ponašaju kao sekte, a ne kao grupa ljudi sa zajedničkim ciljevima. Andrea je napravila više nešto nalik na porodicu.Kad ti treba neko da se isplačeš, neko da porazgovaraš, imaš ga, ako ti je potrebna konkretna informacija – imaš je. Retko ko te razume ko je van toga. Srbija nije inkluzivna zemlja. Obrazovanje, koje kreće još od vrtića, uopšte nije inkluzivno već se, po meni, više kreće ka segregaciji. Pokušavaju da decu ukalupe, ako to ne uspe, onda ih treba ćušnuti negde u ćošak, gurnuti pod tepih.

Ako već nema sluha društvo u celini, onda udruženje, poput “Sidra”, preduzimaju inicijativu. Jedan od način da se deci pomogne, a roditeljima olakša svakodnevica je i saradnja sa Bamboo centrom za razvoj. Uz pomoć defektološkinje Svetlane Božović, uz ostalo, organizuje se i radionica engleskog jezika.

Uz klasične tretmane, logopedske i defektološke, pokrenuli smo i školu engleskog jezika. Gledamo potrebe dece, šta je njima zanimljivo, interesanto, pa na osnovu toga uvodimo nove sadržaje. Za radionicu engleskog gleda se da to budu deca strarijeg uzrasta, da su savladala maternji, pa onda ubacujemo i engleski, jer ga vole i primenjuju. To su neke osnovne reči, osnovne fraze, njima svakako zanimljive, pa onda mogu da ih koriste i za učenje novih pojmova. Fokus jeste srpski jezik, ali je engleski takođe svuda oko nas. Uče se pojmovi, boji se, pričaju se pričice, oni pamte, zatim se organizuje igra u kojoj ponavljaju ono što su naučili. Bitno je da su deca shvatila priču i da se prihvatila taj način učenja kroz igru, kaže Svetlana Božović.

Čas engelskog se završio. Deca i roditelji su bogatiji za novo iskustvo. Polako se pakuju i kreću u susret novim obavezama i izazovima kojih je mnogo. Kako navode u “Sidru”, brojne su prepreke koje valja prebroditi, nekih smo se dotakli u ovom tekstu, a o narednim čitaćete uskoro takođe na ovom mestu.

autor Nenad Živadinović

Tekst je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.