Pressek

Dugo najavljivani i pripremani Zakon o socijalnom preduzetništvu donet je pre dve godine. Od tada do danas država je malo toga uradila da bi ovaj vid poslovanja u Srbiji zaista zaživeo.

U prilog ove tvrdnje govori i činjenica da je do sada registrovano tek desetak socijalnih preduzeća, iako istraživanja govore da trenutno u Srbiji na principima socijalnog preduzetništva posluje oko 1.200 udruženja, deoničarskih društava, zadruga i fondacija.

U Srbiji još uvek ne postoji kompletan zakonodavni okvir koji bi jasno definisao pravila i standarde za socijalna preduzeća, te nepostojanje jasnih zakonskih i pravnih regulativa često otežava registrovanje, dobijanje podrške i funkcionisanje socijalnih preduzeća, kaže Ana Vlašković, PR „Zadrugarstva“ iz Kragujevca, jednog od malobrojnih registrovanih socijalnih preduzeća u Srbiji. (vidi LINK)

Dodaje da organizacije civilnog sektora često imaju poteškoća u pronalaženju finansijskih sredstava, a investitori mogu biti nevoljni da ulažu u preduzeća čija je pažnja usmerena na rešavanje gorućih problema u zajednici, a ne na maksimizaciju profita.

Samim tim, socijalna preduzeća često imaju ograničene resurse za obuke svojih zaposlenih, razvoj i jačanje internih kapaciteta i implementaciju strategija koje su neophodne za uspeh na tržištu, navodi Vlašković.

Država mnogo najavljuje, a malo radi

Dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika Kragujevca zadužena za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava, smatra da iako Zakon postoji, nedostaju podzakonska akta.

Potrebno je doneti podzakonska akta koja će omogućiti poreske olakšice za socijalna preduzeća, kao i ona koja će regulisati radnopravni status zaposlenih u socijalnim preduzećima. Recimo, osobe sa mentalnim poteškoćama su vrlo često lišene poslovne sposobnosti, što otežava njihovo radno angažovanje, kaže dr Damnjanović.

Od donošenja zakona do danas usvojen je samo jedan podzakonski akt koji obezbeđuje primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu. U pitanju je Uredba o uslovima, kriterijumima i postupku za ostvarivanje prava na dodelu sredstava za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva.

Na osnovu ove uredbe usvojene u aprilu ove godine socijalnim preduzećima mogu da se dodele sredstva za razvoj iz državnog budžeta i budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Za razvoj socijalnog preduzetništva, unapređivanje položaja osetljivih grupa i njihovo zapošljavanje, Ministarstvo za rad budžetom je opredelilo 50 miliona dinara za ovu godinu.

Iako je konkurs za socijalna preduzeća najavljivan za proleće ove godine, on još uvek nije raspisan.

Pored toga, država još uvek nije usvojila ni više puta najavljivan Program razvoja socijalnog preduzetništva.

I Privredna komora Srbije najavila je u martu prošle godine da će formirati mrežu savetnika u regionalnim privrednim komorama „koji će pomagati svim privrednim društvima, preduzetnicima i predstavnicima civilnog sektora, ukoliko ispunjavaju kriterijume predviđene Zakonom o socijalnom preduzetništvu, da formalno steknu status socijalnog preduzetništva registracijom u Agenciji za privredne registre“. (vidi LINK).

Prema informacijama koje je portal Pressek dobio iz Privredne komore Srbije ova mreža je još uvek u fazi formiranja.

Činjenica da država još nije donela Program razvoja socijalnog preduzetništva, kao ni podzakonske akte koji se tiču forme izveštaja koje socijalna preduzeća treba da podnose svake dve godine, neki su od razloga što ova mreža još uvek nije formirana.

Udruženja aktivnija od države

Na razvoju i promociji socijalnog preduzetništva u Srbiji poslednjih godina aktivnije od države, izgleda, radi civilni sektor na nacionalnom, ali i na lokalnom nivou.

Udruženje Putokaz Kragujevac godinama radi na unapređenju uslova za ovaj vid poslovanja na lokalnom nivou.

Između ostalog, trenutno sprovodi projekat „Podrška razvoju socijalnog preduzetništva u lokalnim zajednicama – Kragujevac“ u okviru koga je nedavno organizovan Bazar socijalnih proizvoda.

U okviru ovog projekata za kragujevačka udruženja organizovaćemo i posetu jednom od socijalnih preduzeća na teritoriji Srbije, kako bi mogli da se na konkretnom primeru upoznaju sa ovim načinom rada, kaže Snežana Milisavljević.

Putokaz Kragujevac, takođe, u ovom momentu aktivno radi na formiranju lokalnog foruma, odnosno radnog tela koje bi trebalo poveže i uspostavi saradnja između donosilaca odluka, različitih lokalnih institucija i organizacija, te privatnog sektora i pojedinaca i organizacija zainteresovanih za socijalno preduzetništvo.

Šta je socijalno preduzetništvo

Socijalno preduzetništvo je Zakonom o socijalnom preduzetništvu definisano kao „obavljanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranja novih i inovativnih mogućnosti za rešavanje društvenih problema, problema pojedinaca ili društveno osetljivih grupa i sprečavanja nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti, jačanja društvene kohezije i rešavanja drugih problema u lokalnim zajednicama i društvu u celini“

To je poslovanje sa idejom da se putem ulaganja profita nastalog putem prodaje proizvoda ili usluga ispuni jasna društvena misija kao što su isključenost, siromaštvo, nezaposlenost…

Deo zarade socijalna preduzeća mogu investirati i u recimo socijalne ili zdravstvene usluge.

Ono predstavlja šansu da do posla dođu teže zapošljive kategorije stanovništa – žene starije od 65 godina, romi, osobe sa invaliditetom, osobe sa mentalnim smetnjama ili smetnjama u razvoju.

autorka Marija Obrenović

Tekst je nastao u okviru projekta udruženja Res Publika „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.