Učestvujem u blokadama jer lično smatram da je svaki vid studentskog organizovanja za poboljšanje stanja u kome svi živimo pitanje odgovornosti koju uvek treba preuzimati, ne samo za ovako krupne stvari, već i za svaki sitniji problem u budućnosti.
Ovako jedan od studenata Filološko – umetničkog fakulteta u Kragujevcu govori o razlozima zbog kojih dane i noći provodi u Rektoratu. Iako je insistirao na anonimnosti, kao i njegove kolege, bili su spremni da na naš poziv izađu ispred blokirane zgrade Rektorata i za Res Publiku ispričaju svoje utiske o tome kako blokada protiče.
Što se našeg fakulteta tiče, imali smo maksimalnu podršku profesora i dekanata, koji su nam pomogli na svaki mogući način, koji jesmo i nismo očekivali. Nije postojalo nikakvih pokušaja sabotiranja blokada i protesta od strane uprave fakulteta. Pre samih blokada nisam verovao da solidarnost i kolegijalnost još uvek postoje, ali sada, kada se sve ovo dešava, vratila mi se vera da i dalje ima empatije i razumevanja, ne samo između različitih katedri na FILUM-u, već i među razlčiitim fakultetima.
On ističe da za sada, sem nekih svakodnevnih, logističkih stvari, studenti u blokadi nisu imali većih problema. Napominje da nemaju puno iskustva što se same organizacije protesta tiče, pa sve uče usput.
Služimo se različitim onlajn platformama za komunikaciju sa kolegama koji učestvuju u blokadama. Ne bih da preciziram koje su platforme u pitanju, ali jednostvno, ovo je onlajn generacija, sve ide putem interneta. Organizujemo razne aktivnosti na fakultetu. Šta god nekome padne na pamet, mi tu ideju obradimo. Imali smo večeri poezije, veče kviza i književne večeri. Dolazile su nam i škole plesa, gledali smo i filmove, edukativne i zabavne. Razmišljamo i o uvođenju tribina i predavanja, jer nam nedostaje edukativni karakter.
Inače, od kada je pre oko dve nedelje, tačnije 17. decembra, na Instagram stranici Kragujevačkih novina objavljena vest da su svi fakulteti u Kragujevcu blokirani, odnosno od kada je desetak dana ranije saopšteno da studenti FILUM-a prvi počinju blokadu, do lokalnih redakcija uglavnom stižu informacije o akcijama koje studenti povremeno preuzimaju ili vesti o podršci koja im stiže sa raznih strana. Sudeći prema objavama, ali i iskustvima pojedinih novinara, reklo bi se da su studenti prilično nepoverljivi i zatvoreni za medije.
Mislim da mediji imaju neku svoju agendu po kojoj predstavljaju proteste široj javnosti. Oni sami biraju u kakvom svetlu ćemo mi biti prikazani. Кo god da nešto napiše i šta god da napiše, taj tekst o nama, studentima i samim protestima više govori o njima samima i medijima za koje rade. Na FILUM može svako da dođe i svojim očima se uveri da je ovo jedna zdrava priča i da nema nikakvih tragova malverzacija, ali mediji rade ono što mediji rade i to je okej.
Student FILUM-a i njegove kolege sa kojima smo razgovarali kažu da su protesti i blokade najlakša stvar na svetu koju može da odradi svaka osoba. Međutim, kako naglašavaju, poenta je samo da svi, pre svega, budu solidarni za svaki problem, da i ostali studenti shvate da su sličniji sa svojim kolegom, nego sa bilo kojom drugom osobom na planeti.
Treba da se solidarišemo i podržavamo, jer mislim da su studenti zaista stub današnjeg društva. Protesti će trajati dok se svi zahtevi ne ispune, a do tada mi odavde ne izlazimo, odlučno poručuje jedan od studenta FILUM-a.
Za razliku od studenata Filološko – umetničkog fakulteta, koji su izašli ispred Rektorata i podelila sa nama svoju priču, neformalna studentska organizacija Fakulteta inžinjerskih nauka na naš poziv za razgovor odgovorila je pisanim saopštenjem.
Pitanje učešća u blokadama jeste pitanje podrške kolegama u odbrani integriteta studenata i ljudi u državi, generalno. Svaki student koji smatra drugačije bi trebalo sebi da postavi pitanje o vrednostima za koje se zalaže, jer verujemo da se trenutni zahtevi studenata definitivno zasnivaju na poštovanju onih pravih i neiskvarenih. Protesti i blokade su uspeli da ujedine većinu studenata u borbi za ostvarivanje osnovnih prava i da pokažu postojanje sloge koja predstavlja najveću snagu jednog naroda. One su adekvatan, dostojanstven i akademski način ukazivanja na određene probleme i verujemo da je njima moguće uticati da se ispune traženi zahtevi. Upravo zato je bitno da svi ljudi koji zastupaju iste vrednosti kao mi stanu uz nas, pogotovo naši profesori koji nam daju još veći podstrek da istrajemo u našim zahtevima. Uvek postoje i profesori koji nam svojim stavovima jasno daju do znanja da im pravda nije u interesu, pa im, samim tim, pokušaji sabotiranja svih koji razmišljaju drugačije ne predstavljaju nikakav nemoralan čin. Na njih se ne treba obazirati, niti dozvoliti da njihovo sabotiranje utiče na našu borbu. Trenutne informacije koje plasiraju mediji i televizije sa nacionalnom frekvencijom o studentskim protestima i blokadama su nekorektne, jer se njima pokušava prikrivanje istine o aktuelnim dešavanjima. Takvim informacijama, koje bi pre mogle da se nazovu dezinformacijama, uskraćuje se mogućnost upoznavanja ljudi sa suštinom protesta i vrednostima za koje se zalažemo. Svi studenti koji žele da se bore za ispunjenje zahteva su uvek dobrodošli, dok je sam pristup tome nužno postao ovakav. Sada je osnovna dužnost svih nas da se u proteste i blokade uključimo, kako se slične stvari više nikada ne bi ponovile.
Kako saznajemo, svaki fakultet ima grupu za tehničku podršku, radnu grupu za donacije, grupu za formiranje dnevnog reda i grupu za medije. Komunikacija između studenata uspostavlja se putem Telegram aplikacije. Svaki student koji želi da se priključi blokadama, biće dodat u Telegram grupu putem posebnog linka izabranog fakulteta. Prirodno – matematički fakultet je dodatno osigurao pristup toj aplikaciji. Svaki njihov student ima posebne studentske naloge koje koriste na fakultetu, pa su za pristup Telegram grupi bili u obavezi da popune i dodatne ankete u kojima unose svoje ime, prezime, godinu rođenja, broj indeksa i korisničko ime. PMF, takođe, ima i zabranu ulaska u zgradu za one koji nisu studenti njihovog fakulteta. Svojim studentima su omogućili podršku psihoterapeuta, koja je ključna u ovakvim trenucima.
Važno je naglasti da smo se tokom rada na ovom tekstu, u pokušaju da kontaktiramo studente sa što više kragujevačkih fakulteta, susreli i sa onima koji misle drugačije i koji nisu zadovoljni idejom da se blokira rad fakulteta. Kako saznajemo, bilo je studenata koji su se u samom startu pobunili jer se prekida nastava, a mnogim apsolventima ukida prilika da završe akademsko školovanje u roku koji su ranije planirali. Ipak, niko od njih nije želeo, čak ni anonimno, da o svojim razlozima govori za Res Publiku.
Davanje izjava i iznošenje ličnih stavova u javnost, iz straha ili nedovoljne pripremljenosti za kontakt sa medijima, odbili su i mnogi studenti koji u blokadama učestvuju. Pojedini zbog načina na koji mediji izveštavaju o protestima, neki drugi zbog pretpostavki o povezanosti sa određenim političkim strankama, dok su nam sa Ekonomskog fakulteta poručili da će za medije biti otvoreni u nekom narednom periodu.
autorka Kristina Stevanović
