Da su pripadnici službe obezbeđenja JKP “Šumadija” legalno obezbeđivali ulaze u zgradu Gradske uprave Kragujevca, pre i tokom skupštinske sednice 17. marta, javnost bi trebalo da veruje gradonačelniku na reč. Sem njegove izjave, za sada, drugih potvrda nema. Gradska uprava, nakon višednevnih uveravanja, Res Publici ipak nije dostavila odgovore na pitanja po kom je osnovu i po čijem nalogu tog dana angažovano obezbeđenje. No i bez toga jasno je da takva odluka nije u skladu sa zakonom.
Ničeg redovnog, a ni uobičajenog za demokratsku praksu, nije bilo ni pre, ni tokom, a ni nakon šeste redovne sednice Skupštine grada Kragujevca. Na dan zasedanja veliki broj pripadnika obezbeđenja, kordon pored glavnog ulaza i brojni policajaci u zgradi Grada, dočekali su opozicione odbornike, novinare i nekoliko desetina građana, od kojih su pojedini želeli da uživo prate zasedanje. Atmosfera je na momente bila burna i napeta, uz guranje i galamu, ali je uglavnom sve proteklo bez incidenata. Međutim, na sporednom ulazu problem je najpre nastao jer obezbeđenje nije želelo da propusti odbornicu u kolicima iako se tu nalazi rampa za prilaz osoba sa invaliditetom. Nakon toga dogodio se incident kada je pripadnik obezbeđenja, u pokušaju da spreči nekoliko građanki da uđu u zgradu, jednu od njih držao laktom oko vrata. Događaj je zabeležen kamerom, pa su snimci i fotografije ubzo preplavili medije i društvene mreže. Među pripadnicima obezbeđenja prisutni su odmah prepoznali zaposlene u JKP “Šumadija”, a u tome su pomogle i oznake na njihovim uniformama. U senci ovih događaja ostala je sednica tokom koje je opozicija bukom ometala rad, dok je vlast, za oko dva sata, bez ikakve diskusije usvojila brojne tačke dnevnog reda.
Res Publika se sledećeg jutra obratila Gradskoj upravi sa pitanjima po čijem je nalogu i po kom osnovu angažovano obezbeđenje, iz koje su firme radnici koji su obezbeđivali ulaze u zgradu Grada, koliko ih je tačno bilo, da li poseduju odgovorajuće licence i koliko je novca izdvojeno za uslugu koju su pružili. Zanimalo nas je i da li će biti pokrenut pravni postupak ili preduzete bilo kakve mere zbog reakcije jednog od pripadnika obezbeđenja koja deluje preterano i neprimereno i šteti ugledu Skupštine grada Kragujevca. Danima smo dobijali uveravanja da će nam stići pisani odgovori, ali se ispostavilo da je to bio samo pokušaj da se kupi vreme i izbegnu pitanja za koja postoji opravdan ineteres javnosti da o njima sazna više. U međuvremenu, gradonačelnik Nikola Dašić je tokom gostovanja u emisiji Radio- televizije Kragujevac izneo svoje viđenje događaja kojima smo par dana ranije svedočili. On je tada potvrdio da je zbog održavanja skupštinske sednice angažovano obezbeđenje JKP “Šumadija”.
Da bismo sprečili bilo kakvo divljanje, to moram prvo da objasniim, da bude vrlo jasno, grad Kragujevac se obratio, s obzirom da raspolaže samo sa određenim brojem ljudi zaposlenih u obezbeđenju, uredno, pismeno Šumadiji (JKP Šumadija prim.aut.) da Šumadija deo svog obezbeđenja pošalje u ispomoć, što je i uradila, naveo je gradonačelnik.
Dodatno je naglasio da je “obezbeđenje potpuno legitimno i legalno bilo na toj poziciji”. Ukoliko je, kao što tvrdi gradonačelnik, odluka o angažovanju obezbeđenje zakonski utemeljena, postavlja se pitanje zbog čega onda Gradska uprava ne želi da dostavi odgovore koji bi takve tvrdnje potkrepili. Nije teško pretpostaviti, a tumačenja stručnjaka koje je Res Publika kontaktirala, opravdane sumnje dodatno i potvrđuju- nije postojao zakonski osnov da pripadnici obezbeđenja JKP “Šumadija” obezbeđuju ulaze u Gradsku upravu. Naime, u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku pojašnjavaju da je rad službi obezbeđenja regulisan Zakonom o privatnom obezbeđenju. Članom 2 tog Zakona predviđena je mogućnost da “pravna lica i preduzetnici obrazuju unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe”, takozvanu samozaštitnu delatnost. U Članu 45, međutim, izričito je navedeno da “unutrašnje službe obezbeđenja ne mogu pružati usluge obezbeđenja drugima”.
Uz to, na osnovu snimka kojim je zabeleženo postupanje jednog od pripadnika obezbeđenja prema građanki koja pokušava da uđe u zgradu, u BCBP-u ocenjuju da je reč o prekomernoj upotrebi fizičke sile. Na pitanje ko je dužan da sankcioniše tog pripadnika obezbeđenja odgovaraju da to može uraditi poslodavac, kao i nadležni organi.
Ukoliko radnik obezbeđenja ne postupa u skladu sa zakonima i pravilnicima, poslodavac može doneti disciplinske mere, kao što su opomene, suspenzija ili otkaz, u zavisnosti od težine prekršaja. Ako radnik obezbeđenja prekomerno koristi silu, može biti podložan krivičnom gonjenju. Prema Krivičnom zakoniku Srbije, ako radnik obezbeđenja nanese povrede ili koristi silu na nezakonit način, može biti kažnjen novčanom ili zatvorskom kaznom. Oštećena osoba može podneti tužbu za nadoknadu štete zbog fizičkog nasilja, povreda ili drugih posledica koje su nastale usled neprimerene primene sile”, navode u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
To se očigledno i dogodilo, pošto je Osnovno javno tužilaštvo u Кragujevcu saopštenjem obavestilo javnost da je doktorka Ana Santrač podnela krivičnu prijavu u vezi događaja koji se odigrao na ulazu u zgradu Gradske uprave i da je “naložilo policiji da hitno identifikuje prijavljeno lice, pribavi video zapis sa postojećeg video nadzora, preduzme radnje u cilju utvrđivanja eventualnih telesnih povreda kod oštećene, kao i sve drugo što je potrebno da se utvrde relevantne okolnosti predmetnog događaja”.
Zvanične reakcije Gradske uprave, Skupštine grada ili JKP “Šumadija” o ovom incidentu nije bilo, sem što je gradonačelnik Nikola Dašić, tokom već spomenutog gostovanja na RTK, izjavio da “pripadnik obezbeđenja jeste, u neku ruku, nesrećno odreagovao” i da se njemu “to ni najmanje nije dopalo”, ali je čitav događaj relativizovao nazivajući ga jako ružnim detaljem.
“Sve vreme se traži način da se izazove incident, nažalost, jedan pripadnik obezbeđenja nezgodnim ponašanjem, koje se ni meni ne sviđa, jeste dao priliku da se čitav fokus, bar sa te druge opozicione strane, skrene upravo na taj jako ružan detalj, rekao je Dašić.
Pored toga što nije postojao zakonski osnov da služba obezbeđenja JKP “Šumadija” pruža obezbeđenje drugima, sporan je i način na koji su radnici ovog javnog preduzeća tog dana bili angažovani u Gradskoj upravi. Gradonačelnik je u izjavi za RTK naglasio da se Grad obratio uredno, pismeno tom javnom preduzeću, ali je indikativno to što Gradska uprava Res Publici nije dostavila odgovore na pitanja o tome. Uz ogradu da bez detaljnijih informacija situaciju tumačimo samo na osnovu pretpostavki i izjave gradonačelnika, Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da “ne postoji varijanta da JKP šalje svoje obezbeđenje Gradu direktno i da ga potom JKP plaća, već da bi jedino ispravno bilo da to obezbeđenje plati Grad, ali bi tome morao da prethodni neki pravni osnov i neki postupak.” On pojašnjava na koji način je Gradska uprava na pravno valjan način mogla da angažuje dodatno obezbeđenje.
Najlogičnije bi bilo da je Gradska uprava po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, na taj jedan dan (zbog povećanog obima posla), angažovala još pet, deset ili dvadeset pojedinaca, kao dodatno obezbeđenje. Za takvo angažovanje se ne primenjuje Zakon o javnom nabavkama, samo bi morali sa svakim od njih da naprave ugovor, kaže Nenadić.
Moguće da su zbog burnih reakcija i pritiska javnosti nadležni tako i postupili pred sednicu koja je održana sedam dana kasnije. Tada su na glavnom ulazu u zgradu Grada stajali pripadnici službe obezbeđenja Gradske uprave Kragujevac, dok su unutar zgrade primetni bili pojedinci u uniformama sa obeležjem privatne firme za obezbeđenje “Protecta”.
Neuobičajeno je bilo i to što su u danima kada su održavane poslednje dve sednice Skupštine grada Kragujevca, odnosno 18. i 24. marta, šalterske službe u Gradskoj upravi bile zatvorene, o čemu je javnost obaveštena šturim saopštenjem na zvaničnom gradskom sajtu. Res Publika je postavila pitanja nadležnima po čijem je nalogu i na osnovu koje tačno odluke, procene ili obrazloženja odlučeno (doneto rešenje) da šalteri ne rade, to jest da građanima bude onemogućeno da dobiju bilo koju od usluga koje su im inače dostupne na tom mestu. Ni na ta pitanja odgovore nadležnih nismo dobili.
Kad je reč o ovom obaveštenju, u njemu se ne vrši pozivanje ni na jedan akt, tako da verovatno pravni osnov nije ni postojao. Naravno da se u nekim situacijama može obustaviti rad šalter sale, ali to sigurno nije održavanje sednice skupštine, jer se to inače ne čini. Nije mi poznato da li postoji neki akt koji reguliše u kojim slučajevima se može ograničiti rad sa strankama, verovatno ne, ali bi morao da bude neko nadležan da donosi odluku o tome, na primer, načelnik uprave. Znači, treba videti ko je doneo odluku i sa kakvim obrazloženjem, objašnjava Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Res Publika će nastaviti da insistira da nadležni dostave odgovore na mnogobrojna pitanja koja su ostala otvorena, uključujući i dokumentaciju, tj ugovore i rešenja koja bi po zakonu trebalo da budu osnov za svaku od donetih odluka. Dodatno, skrećemo pažnju da uskraćivanjem informacija javnosti u čijem bi interesu trebalo da radi, kragujevačka gradska uprava ne samo da pojačava sumnju u zakonitost svog postupanja, već doprinosi jačanju nepoverenja građana u svoj rad i podizanju tenzija u ionako uzavreloj političkoj atmosferi.
autorka Bojana Vlajović Savić
