Šumadijski centar za građanski aktivizam Res Publika je organizacija koja pokreće građane Kragujevca da ostvare pravo na informisanje i uključivanje u donošenje odluka u lokalnoj zajednici.
Res Publika želi da Kragujevac bude grad aktivnih građana, medijskog pluralizma i demokratskih sloboda.
Verujemo da svako od nas ima pravo i odgovornost da u skladu sa svojim znanjem, mogućnostima i interesovanjima doprinese pozitivnim promenama u zajednici.
Kako lokalni aktivisti iz male zajednice svojim delima pokazuju snagu građanskog angažmana i podižu svest o važnosti zaštite pčela i prirode.
U srcu lokalne zajednice, grupa aktivista vodi važnu borbu za očuvanje pčela, koje su neizostavan deo ekosistema i poljoprivrede. Kroz edukativne i konkretne akcije, oni podižu svest o štetnosti nesavesnog prskanja voća i drugih poljoprivrednih proizvoda i inspirišu zajednicu da se angažuje u zaštiti prirode.
U radu sa pčelama susrećemo se sa velikim izazovima, jedan od njih su i pomori pčela. Osim što pčelama na našem području ne prijaju klimatske promene, veliki problem je nesavesno prskanje voća, zbog čega pčele jako stradaju. Nadamo se da će ova akcija probuditi svest u našoj zajednici o štetnosti takvog ponašanja. Bilo bi lepo da ova inicijativa preraste u veći projekat koji bi se bavio edukacijom ljudi o značaju pčela i uticaju prskanja na njih,objašnjava Mirjana Ilić.
Mirjana Ilić, Pčelari KG
Ja volim društvo za zaštitu pčela i zalažem se da voćari prskaju voće samo ujutru i uveče, kako bismo zaštitili pčele, dodaje Danica Savić.
Danica Savić, Pčelari KG
Aktivizam za Mirjanu predstavlja konkretno delovanje iz baze.
Aktivizam je ono što mi sami možemo da uradimo. To je konkretna akcija koja dolazi odozdo, a ne pokušaj da se promeni sistem odozgo. Aktivizam znači preuzimanje inicijative u sopstvenom okruženju – pokretanje promena iz baze.
Kada govori o izazovima u uključivanju ljudi, Mirjana kaže da je najveći problem nezainteresovanost.
Generalno ih ništa ne zanima što se tiče njihove okoline. Ali
vizuelni identitet projekta nam je mnogo pomogao. Ljude je privukao izgled, pa su zastajali i želeli da čuju o čemu se radi. Još jedna „caka“ je bila uključivanje dece. Moja ćerkica je bila oduševljena projektom i želela je da učestvuje. Ljudi gotovo nikada ne odbijaju decu, pa je osvešćivanje dece veoma važno jer menja društvo.
O odnosu građana prema civilnom društvu, Mirjana primećuje da je svest o tome danas porasla.
Ranije je bila na niskom nivou, ali sada pojedinac više shvata da može da uradi nešto sam. Studentski pokret je doprineo tome da se osnaži ideja da ne moramo čekati nekog drugog da deluje umesto nas.
Kada je reč o vrstama aktivizma koji su potrebni Srbiji, ona ističe da je civilni aktivizam najvažniji. Smatra da je čak i ono što nazivaju političkim aktivizmom, kao što je izlazak na izbore, zapravo civilni aktivizam i odgovornost prema sebi i društvu. Naglašava da je posebno važan lokalni aktivizam jer on pokreće promene.
Na kraju, ekologija je za Mirjanu lična misija.
Ekologija mi je najbliža i godinama sam usmerena na nju kroz porodicu i rad. Najvažnije je da stvaramo društvo u kojem će osvešćena deca želeti da žive. To se gradi kroz civilni aktivizam – izlazak na izbore i aktivno učešće. To je naša obaveza i dužnost.
Ovi aktivisti svojim primerom pokazuju da se posvećenošću i malim, ali konkretnim koracima može menjati zajednica i čuvati priroda za buduće generacije.
Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije
