Da li se lažne vesti šire samo negde daleko u svetu ili se Kragujevac može pohvaliti i ovakvom nezavidnom statistikom? Kako možemo odbraniti istinu i ko su ljudi koji se za to bore?
U eri digitalne komunikacije i ubrzanog protoka informacija, lažne vesti, dezinformacije i netransparentni mediji postali su jedan od ključnih izazova za savremena društva. U Srbiji, istraživanje koje je sproveo CeSID pokazuje da čak polovina građana nikada ne proverava izvor vesti koje konzumira, dok 75% građana svakodnevno informacije prima putem društvenih mreža – među mladima taj broj ide i do 88%. U takvom okruženju, algoritmi favorizuju senzacionalistički sadržaj, a netačne informacije se šire brže od tačnih. Ovo stvara ozbiljne posledice po poverenje u medije, javne institucije i donošenje odluka zasnovanih na činjenicama. Evropska unija već godinama ulaže u projekte izgradnje otpornosti zajednica na dezinformacije kroz obrazovanje, razvoj lokalnih medija i jačanje digitalne pismenosti, dok se i domaće organizacije sve aktivnije uključuju u ovu borbu.
Situacija u Kragujevcu dobar je primer lokalnog konteksta u kom se reflektuju svi pomenuti problemi. Zbog toga su se okupili građani u „Grupu za uzbunjivanje i obaveštavanje građana“, kako su nazvali svoj mali tim koji se latio da ukaže na ovaj lokalni problem. Oni su početkom ove godine predložili svoju društveno korisnu ideju na konkursu Eu resurs centra za civilno društvo, i – među više desetina ideja – njihova je bila nagrađena sredstvima za realizaciju aktivnosti u periodu od februara do juna 2025. godine.
Okupljeni oko zajedničkih vrednosti i dugogodišnjeg prijateljstva, članovi ove neformalne grupe – uglavnom medijski profesionalci – već godinama sarađuju u različitim inicijativama od značaja za lokalnu zajednicu. Posebno se izdvaja njihov rad tokom pandemije kovida 19, kada su, prepoznajući potrebu za pravovremenim i pouzdanim informacijama, pokrenuli Fejsbuk stranicu „Kragujevac u borbi protiv kovida 19“, koja je za kratko vreme stekla veliki broj pratilaca. U trenutku opšte zbunjenosti i širenja dezinformacija, svojim profesionalnim pristupom pružali su građanima ne samo proverene podatke, već i prostor za kritičko razmišljanje i otpor teorijama zavere. Njihova misija – zalaganje za medijsku pismenost i aktivno građanstvo – vremenom je dobila nove oblike. Iza njih su brojne akcije u zajednici: od uređenja prostora oko zgrada, sadnje zelenila i obnove mobilijara, do nedavno realizovanog projekta uz podršku EU Resurs centra za civilno društvo. Iako neformalni, njihov uticaj je formativan – kroz ličnu inicijativu, saradnju i odgovornost, pokazuju kako udruženi pojedinci mogu činiti razliku u životu celog naselja.
Prema njihovim tvrdnjama, višegodišnja devastacija lokalne medijske scene oslabila je kapacitete profesionalnih redakcija, dok je istovremeno stvorila plodno tlo za širenje tzv. „fantomskih medija“ – neregistrovanih portala bez jasnog vlasništva, uredničke politike ili odgovornosti. Takvi portali, često sa velikim brojem pratilaca na društvenim mrežama, plasiraju nepouzdane, neproverene, pa i lažne informacije koje se brzo šire. Pored njih, značajan broj zatvorenih Fejsbuk grupa i profila okuplja hiljade lokalnih korisnika, čime dodatno pojačava uticaj netačnih sadržaja. Ilustrativan je primer iz prethodnih godina kada je vest o „belom kombiju“ izazvala paniku među roditeljima, iako je brzo demantovana od strane policije. U takvom ambijentu, jačanje medijske pismenosti građana, uključujući sposobnost kritičkog čitanja i provere informacija, postaje neophodno. Projekti koji građanima pružaju znanja i alate za prepoznavanje dezinformacija ne doprinose samo boljem informisanju, već i jačanju lokalne demokratije i društvene otpornosti.
Članovi neformalne grupe su kroz ovaj projekat želeli da doprinesu podizanju svesti o štetnom uticaju lažnih vesti, spinova i teorija zavere, ali i da osnaže građane da im se aktivno suprotstave. Kroz kampanju na društvenim mrežama i završni događaj u formi javnog razgovora, ukazivali su na značaj medijske pismenosti i podsticali sugrađane da prepoznaju i dele samo proverene informacije. Cilj je bio da građani ne ostanu pasivni primaoci dezinformacija, već da postanu deo rešenja – aktivni učesnici u borbi za tačno, odgovorno i pouzdano informisanje.
Tokom trajanja projekta, sproveli su obimnu kampanju usmerenu na prepoznavanje i razotkrivanje lažnih vesti i dezinformacija. Analizirali su brojne primere manipulacije sadržajem, pri čemu je na kraju projekta ostalo i nekoliko neobjavljenih slučajeva zbog prevelikog broja identifikovanih primera. Najvažnije poruke i razotkrivene dezinformacije plasirane su kroz vizuelno prepoznatljive i sadržajno jasne objave na društvenim mrežama, koje su imale za cilj edukaciju građana o oblicima i mehanizmima obmane. Kampanja je dodatno proširena kroz dve javne tribine pod nazivom Istinite laži, koje su predstavljale ključne događaje ovog projekta – ne samo kao mesto susreta i razmene mišljenja, već i kao svojevrsni završni pregled postignutih rezultata. Snimci sa tribina nastavili su da žive i nakon formalnog završetka projekta, šireći poruke o važnosti medijske pismenosti i dalje putem YouTube kanala jednog od autora projekta – Miroslava Miletića. Aktivnosti su, prema tvrdnjama članova grupe, u potpunosti realizovane, a interesovanje publike i broj zabeleženih primera pokazali su koliko je tema lažnih vesti i dalje duboko prisutna u svakodnevici lokalne zajednice.
Video u prilogu
https://www.youtube.com/shorts/uaOkZo8O_O0
Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije
