Građani bi najpre trebalo da prepoznaju problem u svojoj zajadnici, zatim da analiziraju da li je od opšteg, društvenog značaja i onda da pokušaju da ga reše na adekvatan i zakonit način. Misija centra za razvoj Pomoravlja je da doprinese rešavanju problema tako što će donosioce odluka terati da rade po zakonu. Ovako ukratko cilj osnivanja i svoj način rada opisuju u mladoj organizaciji iz Ćuprije, koja postoji od avgusta prošle godine.
Okupili su se zbog zajedničkog problema koji je mučio građane te opštine. Pre dve godine, kako objašnjavaju iz ove organizacije, u glavnoj ulici u Ćupriji, na površini od 1950 kvadrata, postavljena je kaldrma. Ona je reljefnog oblika i nalazi se u delu grada koji je tokom leta šetalište.
Od kako je postavljena kaldrma ljudi više taj deo ne mogu da koriste kao korzo jer po njemu ne može normalno da se šeta. Vlast u Ćupriji je istakla da je kaldrma postavljena zbog blizine dve škole, kako bi se usporio saobraćaj. Međutim, saobraćajni inženjeri kažu da za to postoje mnogo moderniji načini. Jedan je kružni tok, ali i uvođenje zone škole, postavljanje semafora, ležećeg policajca. Sve bi to opštinu i koštalo mnogo jeftinije od 40 miliona dinara, koliko je plaćeno postavljanje kaldrme, kaže Zoran Stamenković, osnivač Centra za razvoj Pomoravlja.
Kako objašnjava, u međuvremenu Centar je otkrio i dodatne nepravilnosti u ovom infrastrukturnom poduhvatu. U glavnoj ulici je izvršen proces rehabilitacije koji ne dozvoljava postavljanje kaldrme, već isključivo nanošenje novog asfalta. Takođe, po sredini ulice je postavljeno razdelno ostrvo sa dve žardinjere, u dužini od 86 metara. Ono je izgrađeno nezakonito, jer je u tehničkom opisu projekta pisalo da je zabranjeno postavljati žardinjere, već samo nisko rastinje, travu i cveće, zbog preglednosti saobraćaja.
Centar za razvoj Pomoravlja je zbog toga aktivirao građane Ćuprije i pokrenuo potpisivanje peticije za uklanjanje kaldrme. Prikupili su preko 1.200 potpisa i peticuju predali opštinskoj vlasti za zahtevom da se nelegalna kaldrma ukloni.
Podigavši taj problem na viši nivo, Centar je prepoznat i od strane nacionalnih organizacija, pa je tako uz podršku i logistiku CRTE, organizovao i posmatračku misiju u Svilajncu, na lokalnim izborima koji su održani 2. juna.
Pored aktivizma, smatrali smo da je pitanje izbora nešto što se tiče svih nas i što je izuzetno važno u demokratskom društvu. Konstantno čujemo od građana kako se žale da su izbori neregularni, da uvek ima nečega što se od njih krije, pa smo rešili da vidimo kako taj proces izgleda u praksi, kaže Stamenković.
Činjenicu da jedna organizacija iz Ćuprije prati izbore u Svilajncu on objašnjava spletom okolnosti. Naime, izbori u Ćupriji održani su u prvom talasu, 17. decembra, a tada je organizacija još uvek bila nova i tek je počinjala sa radom, pa nisu mogli da se upuste u tako ozbiljan proces kao što je organizaovanje posmatračke misije. Od svih opština u Pomoravlju, izbori 2. juna su organizovani u Jagodini i Svilajncu, pa je izbor pao na drugu opštinu, kako zbog veličine, tako i zbog političke klime koja vlada u Jagodini, u kojoj je Jedinstvena Srbija neprikosnovena na vlasti duže od decenije.
Građani u Svilajncu na listićima za glasanje nisu imali mnogo izbora jer su prijavljene samo tri liste, koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke, Socijalistička partija Srbije i grupa građana koju predvodi doktorka Tatjana Toskić, za koju se, po rečima našeg sagovornika, stekao utisak da je opoziciona.
Ukupno 46 posmatrača Centra za razvoj Pomoravlja pratilo je izbore u Svilajncu na svih 30 izbornih mesta, tokom celog dana, od otvaranja, pa do brojanja glasova. Predstavnici Centra posmatrali su i kako protiče izborna kampanja, a nadgledali su i rad izborne komisije, pre i posle izbornog dana.
Sadržaj u kampanji je pretežno bio usmeren na funkcionersku kampanju, jer je predsednik opštine Predrag Milanović posećivao događaje i otvarao ustanove i time dovodio građane u zabludu da li on dolazi kao kandidat ili kao predsednik opštine. Otvarane su mesne zajednice, domovi kulture, a onda je dan pred izbornu tišinu otvoren most u selu Vojska. Tom događaju su prisustvovali i ministar Goran Vesić i premijer Miloš Vučević, ističe sagovornik Res Publike.
On dodaje da su posmatrači imali korektan odnos sa članovima izbornih komisija, da na njih niko nije vršio pritisak, a da su oko biračkih mesta zabeleženi paralelni birački spiskovi. Neke su primetili sami posmatrači, dok su informacije o drugima do Centra dolazile anonimnim putem, pa su posmatrači proveravali te navode.
Na sedam biračkih mesta, što je 23 odsto, zabeležene su paralelne evidencije, što smatramo određenim pritiskom na birače. Međutim, najveća nepravilnost koju smo zabeležili je netransparentnost, odnosno neobjavljivanje Zapisnika o radu biračkog odbora posle zatvaranja biračkih mesta. To se desilo na oko 40 posto izbornih mesta u Svilajncu. Našim posmatračima je saopšteno da zapisnici prvo moraju u opštinu na proveru, pa će javno biti istaknuti tek sutradan. To smatramo većom nepravilnošću, zaključuje Zoran Stamenković.
Organizaccija će se, kaže, sada ponovo okrenuti rešavanju pitanja kaldrme u glavnoj ulici u Ćupriji, a ideja je da Centar u narednom periodu postane regionalan. Želja osnivača je da u svim gradovima i opštinama Pomoravlja postoji po nekoliko ljudi koji će u koordinisanim akcijama sa Centrom u Ćupriji rešavati lokalne probleme građana i građanki u ovom delu Srbije.
autorka Violeta Glišić
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i podršku Vlade Švajcarske putem Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Res Publike i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD, SDC-a, ili Vlade Švajcarske.
