Kroz edukaciju, akcije i peticije, grupa „Dešavanja u našem gradu“ podiže svest i traži promene za zdraviji i uredniji grad.
U Kragujevcu, problem neodgovornog vlasništva pasa i ostavljanja psećeg izmeta na javnim površinama predstavlja ozbiljan izazov za higijenu i bezbednost građana. Grupa aktivista „Dešavanja u našem gradu“ prepoznala je ovaj problem i kroz inicijativu „Čist Kragujevac – bez iznenađenja“ odlučila da ga reši delovanjem na terenu. Uz podršku EU Resurs centra za civilno društvo, ova grupa nije samo informisala sugrađane, već je organizovala niz akcija – od deljenja edukativnih flajera i anketiranja do snimanja video kampanja, s ciljem podizanja svesti o odgovornom vlasništvu pasa i značaju čistoće u gradu.
Jelena Pavlović, jedna od aktivistkinja, objašnjava da je reč o važnoj temi.
Pokrenuli smo ovu akciju jer želimo da promenimo nešto u vezi zdravlja naših sugrađana, posebno dece. Javne zelene površine su zatrovane psećim parazitima, a mi želimo da ljudi shvate koliko je važno da sakupljaju iza svojih ljubimaca.
Nataša Mihailović, lekarka iz Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu, potvrđuje ozbiljnost problema.
Radili smo analizu gde smo utvrdili da je preko 90 odsto uzoraka psećeg izmeta zagađeno parazitima, što može da ugrozi zdravlje ljudi.
Pored edukacije, aktivisti se suočavaju i sa teškoćama na terenu, pre svega sa slabom reakcijom institucija.
Komunalna policija retko izlazi na teren i piše kazne. Problem je što se kod nas nekulturni ljudi ne kažnjavaju, a kada bi se počelo sa kažnjavanjem, imali bismo uredniji grad i manje divljih deponija, ističe Jelena Pavlović.
Slična iskustva pokazuju koliko je potrebna promena u pristupu i ozbiljnije sankcije, što ova grupa pokušava da pokrene i kroz peticiju za povećanje kazni u Kragujevcu.
Na pitanje šta za nju znači aktivizam, Jelena odgovara da je aktivizam kada uradimo nešto da naše okruženje postane bolje mesto za život svih nas. Napominje da je to trud da pokrenemo promene tamo gde živimo. Svaka inicijativa, iako često nailazi na prepreke, za nju je vredna jer donosi rezultate.
Iskreno, kada postoji dobra ideja i volja, sve prepreke mogu da se reše. Najteži su ponekad negativni komentari na društvenim mrežama, ali to ne menja suštinu – važan je rezultat koji iza sebe ostavljamo.
O tome koja vrsta aktivizma je najpotrebnija u Srbiji, Jelena kaže:
Ekološki aktivizam je ključan. Imamo ozbiljne probleme sa zagađenjem vazduha, zemljišta i voda, kao i prekomernom upotrebom pesticida, što direktno utiče na zdravlje ljudi. Vreme je da se vratimo svojim korenima i slušamo jedni druge, jer samo tako možemo napraviti društvo bolje za sve nas.
Za Jelenu, kao i za njene kolege iz grupe „Dešavanja u našem gradu“, aktivisti su ljudi koji iskreno žele promenu i spremni su na veliki trud i energiju.
Nisam srela nijednog pravog aktivistu koji radi iz ličnog interesa. Pravi aktivisti rade iz srca. Potreban je mnogo rada, ideja i požrtvovanja, često u tišini noći, da bi se stvari pomerile napred.
Upravo takva posvećenost i istrajnost čine ih herojima naše zajednice, jer se njihova dela vide u svakom čistom parku i ulici, ali i u podignutoj svesti ljudi koji žive u Kragujevcu.
Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.
