Evropska unija je u poslednjih pet godina Srbiji obezbedila rekordne donacije, u vidu bespovratnih sredstava i povoljnih kredita, u iznosu od nekoliko milijardi evra. Najveći infrastrukturni projekti su modernizacija železnice Beograd -Niš, uz grant EU od skoro 600 miliona evra, zatim rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad i obilaznice oko Niša, kao i izgradnja gasnog interkonektora sa Bugarskom, koji je stavljen u funkciju krajem 2023. godine.
Prema podacima Centra za evropske politike, osim ovih infrastrukturnih projekata, Evropska unija je izdvojila 165 miliona evra za zaštitu ugroženih domaćinstava i malih preduzeća tokom energetske krize, finansira širenje interneta u ruralnim područjima, kao i projekte zaštite životne sredine, uključujući izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i unapređenje energetske efikasnosti javnih objekata. Kroz razne projekte podržala je i desetine lokalnih samouprava širom zemlje u oblasti infrastrukture i privrednog razvoja.
Novi vid finansijske pomoći, kome se raduje ne samo Srbija, već i zemlje u okruženju, predviđen je Planom rasta za Zapadni Balkan. Njime bi Srbija trebalo da dobije iznos od 1,67 milijardi evra. U okviru pretfinansiranja svaka zemlja može da računa na sedam posto ukupnog budžeta i taj iznos za Srbiju iznosi nešto preko 111 miliona evra. Naša država je u junu već dobila 51,7 miliona u vidu povoljnih zajmova, dok će dodatnih 59 miliona bespovratne pomoći i kredita biće uplaćeno u narednom periodu, u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Sredstva su direktno uslovljena sprovođenjem dogovorenih reformi u oblasti unapređenja privatnog sektora, digitalizacije i zelene tranzicije, unapređenja ljudskog kapitala i vladavine prava, pa je opravdana bojazan da li će, zbog aktuelne političke krize u zemlji, Srbiji ispuniti sve ove uslove.
Kako objašnjavaju stručnjaci sa kojima je Res Publika razgovarala, isplata 111 miliona je zagarantovana, odnosno pretfinansiranje je već odobreno, jer je Srbija ispunila neophodne uslove, poput ratifikacije Sporazuma o finansijskom instrumentu. Međutim, isplata ostatka sredstava, po rečima Marka Todorovića iz Centra za evropske politike, biće strogo uslovljena napretkom svake zemlje u procesu sprovođenja Reformske agende.
Procena poštovanja demokratskih standarda i vladavine prava sprovedena je tokom 2024. godine, te trenutna politička dešavanja i protesti ne utiču na dobijanje ovih inicijalnih sredstava namenjenih infrastrukturnim projektima. Međutim, nakon ovog inicijalnog pretfinansiranja, svaka naredna tranša iz Plana rasta zavisiće isključivo od sprovođenja reformi. To znači da će se prilikom svake nove isplate ponovo procenjivati ispunjenost kriterijuma vezanih za funkcionisanje demokratskih institucija, vladavinu prava i osnovne slobode, odnosno od konkretnih reformskih poteza i političke situacije u zemlji, navodi Todorović.
On dodaje da će od ovih sredstava za infrastrukturne projekte imati korist direktno građani, jer je deo novca iz pretfinansiranja već namenjen za projekte kao što su uvođenje solarne energije u sistem daljinskog grejanja u Novom Sadu ili rekonstrukciju hidroelektrane u Priboju.
Res Publika je u Ministarstvu za evropske integracije pokušala da dobije odgovor na pitanje koji će projekti biti finansirani u Šumadijskom okrugu, ali u ovom Ministarstvu ističu da je tokom pripreme Reformske agende, koju je Srbija poslala Evropskoj uniji, predviđeno da se u ovom dokumentu nađe šira lista kapitalnih projekata. Odluku o tome koji će od njih biti predložen za finansiranje u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, zavisiće od konkretnih kriterijuma i uslova svakog pojedinačnog poziva za podnošenje projekata.
Ipak, da će korist imati i gradovi i opštine u Šumadiji, kako navode u Ministarstvu, pokazuju podaci o tome koliko novca iz Evropske unije je tokom poslednjih pet godina uloženo u ovaj region. Samo preko EU Pro Plus Programa u periodu od 2021. do 2025. godine u Šumadijskom okrugu podržan je 21 projekat, ukupne vrednosti 4,9 miliona evra. Od toga je Evropska unija uložila 3,6 miliona, dok samofinaniranje iznosi 1,2 miliona evra.
Tri ključna projekta su Šumadija Konekt, vredan 1,6 miliona, koji se odnosi na podsticanje terotorijalnog razvoja kroz inovacije i valorizaciju kulturnog nasleđa, KREST – stvaranje inovativne regionalne turističke ponude, vredan 1,3 miliona evra i izrada studije izvodljivosti za revitalizaciju Mašinske radionice u Vojnotehničkom zavodu. Prva dva projekta sprovodi Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, a treći grad Kragujevac.
Od najvažnijih infrastrukturnih projekata izdvaja se sanacija drumsko-pešačkog mosta u slobodnoj zoni FAS, vredan nešto više od 650.000 evra, kao i rekonstrukcija trga u Lapovu i izgradnja mosta na reci Krčmara, u opštini Rača.
Sektor malih, srednjih i mikro preduzeća podržan je sa skoro 347.000 evra kroz nabavku opreme i uvođenje usluga, ali i podršku sa ciljem da se podstakne digitalizacija, uvede e-trgovina i poveća otpornost ovih preduzeća.
U oblasti socijalne zaštite u ovom periodu je podržan projekat vredan 25.000 evra koji je unapredio usluge dnevnog boravka za decu sa invaliditetom, kao i usluge kućne nege i mobilnog tima za odrasle osobe sa invaliditetom.
Kroz program podrške socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji opština Topola je kupila dve kuće u koje su preseljene dve najosetljivije romske porodice. Iznos od 94.000 evra obuhvatio je, osim kupovine kuća, i njihovu rekonstrukciju, nabavku nameštaja i kućnih aparata, karijerno savetovanje i stručno usavršavanje, opremu za sticanje prihoda.
Takođe, zahvaljujući sredstvima Evropske unije Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Vukašin Marković“ postala je jedan od pet uspostavljenih resurs centara za podršku inkluzivnom obrazovanju, dok će Osnovna škola Veliko Krčmare u Rači postati pristupačna za osobe sa invaliditetom. Predviđeni su radovi na popločavanju ulaznog platoa, izgradnja pristupne rampe i rekonstrukcija kuhinje i toaleta. Trenutno su u toku i radovi u Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu, vredni milion evra, koji imaju za cilj rekonstrukciju i opremanje laboratorije za biološki bezbedno rukovanje agensima. Rekonstrukcijom će se podići bezbedonosni standardi za medicinsko osoblje, smanjiti rizik od kantaminacije, poboljšati efikasnost odrade uzoraka i minimizirati štetni uticaj na životnu sredinu.
Osim ove direktne pomoći Evropske unije, gradovi i regioni u Srbiji mogu da učestvuju i u projektima međugranične saradnje, kao i da se samostalno prijavljuju za Programe koji se finansiraju iz EU. Tako je, na primer, kroz Dunavski i IPA ADRION program Šumadijskom regionu namenjen iznos od 1,6 miliona evra, a jedan od projekata koji će biti realizovan je zamena sistema grejanja na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu.
Iz Ministarsva za evropske integracije ističu za Res Publiku da se određeni broj projekata Evropske unije ogleda u pružanju tehničke ili druge vrste ekspertske pomoći, kao što su obuke i studijske posete. U njima učestvuju i lokalne samouprave iz Šumadijskog okruga, ali njihovu vrednost nije moguće iskazati u novcu.
Iako je lista projekata koji su finansirani novcem Evropske unije preduga i svi podaci pokazuju da je upravo EU najveći donator Srbije od 2001. godine, u javnosti postoji iskrivljena slika da zemlje koje najviše doprinose razvoju ipak dolaze sa druge strane sveta, konkretno iz Kine. Infrastrukturni projekti kineskih kompanija se veličaju u medijima, a neretko otvaranje određenih deonica puteva, tunela ili fabrika posećuje čitav politički vrh Srbije.
Prema rečima Marka Todorovića, glavni razlog stvaranja ovakve percepcije u javnosti je politička volja vlasti.
Infrastrukturne projekte koje grade kineske kompanije lakše je predstaviti kao brze i vidljive rezultate, dok se evropska sredstva često usmeravaju na reforme, jačanje institucija i lokalne zajednice, što ne donosi isti marketinški efekat. Time se stvara iskrivljena percepcija, iako je realnost da Srbija najveći deo podrške dobija upravo od EU, koja je jedini akter koji Srbiji već dve i po decenije kontinuirano daje bespovratna sredstva, kaže Todorović.
On zaključuje da bi vidljiva promocija uloge Evropske unije u Srbiji značajno doprinela jačanju poverenja koje bi građani imali prema Uniji. Međutim, pažnja javnosti se uglavnom usmerava na druge aktere i to nije slučajno. Domaće vlasti aktivno vode politiku saradnje sa nekoliko velikih sila, uključujući Kinu i Rusiju, što stvara utisak da i drugi bliski politički partneri jednako ulažu u Srbiju.
To je, po rečima našeg sagovornika, netačno. Zbog toga je potrebno da građani Srbije dobiju potpunu sliku o tome ko najviše ulaže u razvoj zemlje, a ko samo povremeno donosi određene investicije u skladu sa sopstvenom spoljnopolitičkim agendama.
autorka Violeta Glišić
Ovaj sadržaj je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ i izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove Evropske unije.
