Promocija evropskih integracija u Srbiji imala je u prethodne dve i po decenije, koliko traje “evropski put Srbije”, veće oscilacije u načinu rada i prijemu kod građanki i građana. Posebno kod mladih kao strateške ciljne grupe, koja bi logično i imala najviše koristi od članstva u EU zemlje u kojoj ne/će živeti u budućnosti. A nosioci same promocije, pored režima kome je to na neki način obaveza na osnovu ugovora o pristupanju koji nije menjan uprkos političkim promenama, u lokalnim zajednicama bili su pre svega predstavnici civilnog sektora i lokalni mediji.
Iz iskustva u organizaciji NVO “MillenniuM” koja je kao jedna od prvih u centralnoj Srbiji realizovala ove programe (2002-2004: EU resurs centar; 2005 – 2006: “Kampanja za promociju evrointegracija “Moja EU” i 2008 – 2010: Regionalni servis za evropske integracije…) posebno namenjene mladima kao glavnoj ciljnoj grupi, predstaviću sledeće informacije iz prakse:
Kao prvo, klasični formati predavanja, radionica, medijskih formi (u to vreme dominantnih – TV/radio i novine), ukoliko su imali promotera koji se ekspertski držao birokratskog rečnika EU, slabije su prihvaćeni u odnosu na interaktivne debate, uključivanje kulturnih akcija u komunikaciju i multimedijalne oblike (video, džingl).
Drugi razlog se odnosi na same teme promocije evropskih integracija. Predstavljanje benefita poput putovanja i povezivanja (Erazmus), obrazovnih mogućnosti i šansi za posao, daleko je bilo prihvatljivije tada od vladavine prava ili ekonomskih tema.
Treće zapažanje je vezano za specifičnu političku situaciju u kojoj se nalazi/la Srbija – bombardovanje 1999. u kome su kao članice NATO učestvovale i evropske zemlje i ono što EU podrazumeva kao “dobrosusedske odnose”, a to je odnos sa Kosovom i BiH, ali i sa onima koji su odavno u EU poput Hrvatske. Jednostavno, mladi su reagovali politički, kao i druge ciljne grupe, polarizovano – liberalno-demokratski ili nacionalistički, doduše manje ekstremno jer te, ipak manje grupe i ne prate slične teme, ni aktivnosti civilnog sektora. Ali ni tu nema pravila, npr. poznati hip-hop muzičar, urbanog izgleda i posla, koji nam je radio džingl “Moja Evropa”, priznao je da ima pesmu “Neću u Evropu”.
Trenutna situacija, kada po zvaničnim podacima postoji rekordno niska podrška ulasku u EU, kada režim ne prima u posetu zvanične EU delegacije, a na studentsko – građanskim protestima nema EU zastave (kao obaveznog dekora antirežimskih protesta ’90-tih) zapravo odslikava tezu o kašnjenju (kako države, tako i samih promotera) aktivnog rada na procesu, metodološkim greškama u promociji i političkom faktoru koji ne pokazuje praktično da je članstvo Srbije u EU strateški prioritet.
Za razloge je osim relevantnih istraživanja, bitno čuti i trenutno mišljenje mladih:
Kao i kod drugih i kod ove teme je prisutna visoka polarizacija. Slažem se sa istraživanjima da se mladi koji su više putovali, češće zalažu za ulazak u EU zbog slobode kretanje, obrazovanja i zaposlenja. Mladi žele evropske vrednosti u oblastima ekonomije i ljudskih prava, ekologije, ali su sumnjičavi prema odlukama aktuelne vlasti, pa zbog toga kod njih i opada okrenutost ka EU. Od Unije očekuju mogućnosti i podršku, ali kada to izostane odustaju od integracija. Takođe, mladi najčešće žele da se ugledaju na Sloveniju i beže od primera Rumunije i Bugarske, jer misle da žive jednako loše, čak i gore nego pre ulaska u EU, kaže Bojana Petrović, frilenserka.
Svrstavam se među one koji jasno kažu “Da” evropskim integracijama, ali bez kompleksa “rođaka iz Beograda”. Javnost koja je u suzama dočekivala studente, vraćajući nadu u normalnost, predstavlja najbolji deo Evrope. Od stepena razvijenosti te svesti, zavisi i naša uloga unutar zajednice: subjekt ili korisnik fondova. Postoji i vera u mesijansku ulogu EU, ne manja od desničarske vere u Rusiju. Nemam iluzija da će se Unija spolja odlučnije sukobljavati sa silama koje je razdiru unutra. Možemo se sporiti o ikonografiji protesta, ali svaka šajkača koja je stala iza studentskih zahteva, uradila je više za evropsku emancipaciju od salonskih evropejaca bliskih vlasti, smatra student Janko Milošević.
Koje bi bile preporuke za aktuelno promovisanje procesa evropskih integracija među mladima u Srbiji, a na koje se može vanrežimski uticati?
Jedna od prvih je decentralizovani pristup direktnoj promociji procesa, poput “Evropskih kuća” koje se otvaraju u regionalnim centrima ili više programa lokalnog civilnog sektora i medija sa ovom temom. Tu je svakako i tematski fokus na benefite za mlade, kao i više pristupa programima putovanja, razmene, edukacije, ali i upoznavanje EU kroz kulturne sadržaje.
Međutim, sve navedeno je zapravo sekundarno, jer EU traži da vidi dela (praktično ispunjenje obaveza, danas vladavinu prava, slobodu medija i izbora, saradnju sa civilnim sektorom…) u praksi i pre svega jasnu zvaničnu poruku ključnog faktora procesa, a to je politička vlast. Jer, ako nećete na poziv, sami da ispunite pravila, npr. elitnog kluba koji vam može doneti bolji status ili u ovom slučaju – život, zašto bi se članovi tog kluba trudili da vas na silu prihvate?
autor dr Vladimir Paunović
Ovaj sadržaj je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ i izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove Evropske unije.
