To što su Rusi, Bošnjaci i Crnogoraci imali izborne liste u Aranđelovcu moglo bi da zvuči čudno samo neupućenima u izborni inženjering koji je poslednjih godina u Srbiji ustanovljen kao redovna praksa. Iako izborna komisija može da odbije da neku listu proglasi manjinskom ako proceni da njen stvarni cilj nije zastupanje interesa nacionalne manjine već zaobilaženje izbornih pravila, u realnosti, to se ne dešava. Zato je i bilo moguće da na poslednjim lokalnim izborima u Aranđelovcu bude više “fantomskih” lista nego regularnih kandidata, što je prema rečima stručnjaka, znak dramatično narušenog integriteta izbornog procesa.
Od raspisivanja lokalnih izbora, a naročito nakon odluke opozicionih stranaka da podrže studentsku listu, u Aranđelovcu je stvorena referendumska izborna atmosfera. Od starta je bilo jasno da će se glavna bitka za glasove voditi između koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke i liste koju kandiduju studenti.
Da će na glasačkom listiću, ipak, biti više kandidata prva je nagovestila Ruska stranka. Iako prema rezultatima poslednjeg popisa u Aranđelovcu živi 7 Rusa, opštinska izborna komisija potvrdila je ovoj listi status manjinske i rešenjem utvrdila da je “osnovni cilj podnošenja izborne liste predstavljanje i zastupanje interesa, kao i poboljšanje prava pripadnika ruske nacionalne manjine”. Kao manjinska, prihvaćena je i lista Koalicije 381- Ujedinjeni podržavamo mlade, nastala na osnovu koalicionog sporazuma Bošnjačke građanske stranke i Stranke Crnogoraca. Bez obzira na to što je popisom utvrđeno da u Aranđelovcu ima 4 Bošnjaka i 95 Crnogoraca, opštinska izborna komisija je procenila da “ne postoje osnovi sumnje da je izborna lista sačinjena u cilju izigravanja zakonom definisanog prava nacionalnih manjina na kandidovanje i učestvovanje u izborima”.
Pred sam istek roka predata je i lista Grupe građana Srpski liberali za zeleni Aranđelovac, koju je potpisima podržalo 500 građana, za razliku od manjinskih lista za koje je bilo dovoljno duplo manje potpisa, odnosno 250.
Činjenica da je na glasačkom listiću bilo pet kandidata za mnoge Aranđelovčane bila je iznenađenje, ali sudeći po njihovim odgovorima u uličnoj anketi, uglavnom nisu imali sumnju da je reč o izbornoj manipulaciji.
Niko živi ne zna ko su te stranke i ti ljudi. Mislim da je to neka naprednjačka podmetačina i da to samo njima služi. Ali, ne mogu oni ovde nikog tako da prevare. Ko izlazi na izbore zna za koga će da glasa i nikakva zabuna tu ne može da se napravi.
Čuo sam za Rusku stranku ranije, a video sam nedavno njihov štand u centru Aranđelovca, ali samo iz kola, pa ne znam kakva je akcija bila. Poznat mi je jedan od kandidata sa te liste, siguran sam da podržava Vučića i da to i ne krije.
Sem naprednjaka i studenata ne znam ko još učestvuje u izborima. Nisam ni čuo, ni video nikog drugog, ni ranije, a ni tokom predizborne kampanje.
Učesnici u izborima koje ni mediji ne prepoznaju
To što građani Aranđelovca ne prepoznaju kandidate, niti liste prijavljene za lokalne izbore i ne mora da bude preterano iznenađujuće, ali to što ni novinari koji prate kampanju ne mogu da im “uđu u trag” jeste neobično. Iako bi bilo očekivano da se učesnici u izbornoj utakmici bore za medijsku pažnju i koriste svaku priliku da građanima predstave svoje programe, na poslednjim lokalnim izborima u Aranđelovcu to nije bio slučaj. Prema rečima Dragana Todorovića, urednika portala E Stvarnost, taj mediji nije zvanično dobio poziv ni od jednog učesnika u izborima, pa je o aktivnostima u kampanji izveštavao samoinicijativno odlazeći na događaje koji su bili unapred najavljeni na društvenim mrežama.
Našoj publici predstavili smo, u formi intervjua, jedino Nenada Živkovića, nosioca Izborne liste Studenti za Aranđelovac – mladost pobeđuje, koji je u predviđenom roku dostavio odgovore na naša pitanja. Vukašin Bakić, nosilac liste Ruska stranka – Za bolji Aranđelovac poslao nam je elektronsku adresu, ali na upućena pitanja nismo dobili odgovore. Za razgovore uživo obavestio nas je da će prvo dati intervju za RTS, a posle toga će razgovarati i sa nama, što se nije desilo. Od Gorana Orlića, prvog na listi Koalicije Aleksandar Vučić – Aranđelovac, naša porodica, nismo dobili ni mejl-adresu, niti je učestvovao u razgovorima uživo, kaže Todorović.
Ovaj iskusni novinar i dobar poznavalac lokalnih prilika navodi da do predstavnika ostalih opcija nije mogao ni da dođe, jer mu je od kandidata na listama Ruske stranke, Koalicije 381 i Liberala poznat jedino penzioner Zdravko Pantelić, koji je bio drugi na listi Ruske stranke.
Njega sam jedino i video na štandu Ruske stranke, na Trgu slobode u Aranđelovcu, ali, kako mi je rekao, nije imao ovlašćenja da daje izjave za javnost, priča Todorović.
Kandidate sa ove tri liste nije bila u prilici da bolje upozna ni publika dve lokalne televizije – Sunce i Šumadija, koje su značajan deo programa posvetile izveštavanju o izbornoj kampanji. Klasično predstavljanje kandidata, koje je nekada bilo uobičajena praksa na lokalnim televizija, ovog puta je izostalo, dok su u programu ovih medija dominirali izveštaji o aktivnostima Srpske napredne stranke, kao i o brojnim posetama ministara i drugih državnih funkcionera Aranđelovcu i njihova gostovanja. Nikakvih informacija o ove tri liste nema ni na nedavno pokrenutom portalu Glas Aranđelovca, koji je posvećen promociji SNS-a i diskreditaciji studentske liste.
Ni društvene mreže, političkim opcijama inače omiljen kanal za komunikaciju sa biračima, ne otkrivaju puno o aktivnostima “fantoma”. Najprisutnija je Ruska stranka, na čijem je Fejsbuk profilu 2. marta objavljeno da je počelo prikupljanje potpisa za lokalne izbore u Aranđelovcu, uz prateće fotografije. U martu je plasirano još par objava na kojima se vide štandovi i aktivisti tokom ulične akcije u centru grada. Na Instagramu postoji nalog Ruska stranka Aranđelovac, kreiran u februaru 2026. sa 12 objava, od kojih je na šest Vladimir Putin. Preko stranice na Instagramu oglašavaju se i Srpski liberali, koji su izborima u Aranđelovcu posvetili jednu objavu sa fotografijama ulične akcije i podele flajera. Na Instagramu postoji profil Koalicija 381, ali bez tragova bilo kakvih političkih aktivnosti, dok na Fejsbuku samo jedna objava iz marta ukazuje da je reč o političkoj grupaciji, međutim, nikakvih informacija o lokalnim izborima u Aranđelovcu nema.
Duplo manje glasova na izborima, nego potpisa podrške
Reklo bi se zato da ničeg iznenađujućeg nema u tome što ni jedna od ove tri liste na kraju nije uspela da pređe cenzus. Ruska stranka, za koju je glasao 281 birač, jedina je uspela da skupi više glasova na izborima nego potpisa podrške. Koaliciji 381 poverenje na izborima ukazala su 102 glasača, dok je njihovu kandidaturu potpisom podržalo 250 građana, a Izborna lista Srpski liberali za zeleni Aranđelovac, koja je morala da prikupi 500 potpisa, uspela je da osvoji 151 glas.
To što je neka lista imala manje glasova na izborima nego potpisa podrške za kandidaturu je dosta jasan znak da je reč o “fantomskoj” listi ili političkoj opciji koja se kao reka ponornica pojavljuje na površini samo za izbore, a u međuvremenu joj se ne vidi nikakva aktivnost, objašnjava Pavle Dimitrijević, direktor pravnih poslova u organizaciji Crta, koja se od 2016. bavi posmatranjem izbora u Srbiji.
On ocenjuje da je više „fantomskih lista“ na glasačkom listiću nego regularnih učesnika u izborima, što je bio slučaj u Aranđelovcu, znak dramatično narušenog integriteta izbora i ističe da takve liste svakako doprinose tome da vlast ima, za nju toliko važan, utisak kontrole nad kompletnim izbornim procesom.
Najkonkretniji željeni efekat koje takve liste imaju za vlast je obezbeđivanje većine za odlučivanje u biračkim odborima i izbornim komisijama. Takođe, stvara se privid pluralizma ponude dok se, zapravo, stvarna politička konkurencija ometa već u procesu kandidovanja. Tu je i mogući efekat zabune, jer ponekad takve liste uspevaju da otmu neki glas autentičnim listama samom činjenicom da imaju sličan naziv, napominje Dimitrijević.
On podseća da je u Nišu o formiranju gradske vlasti svojevremeno odlučio jedan odbornik Ruske stranke, koji je sam rekao da nije Rus, ali je proruski orijentisan i dodaje da se lista Ruske stranke, inače, pojavljuje na izborima u sredinama u kojima nema birača ruske nacionalnosti.
Da li zbog niškog slučaja ili ne, tek u Aranđelovcu se glasno se spekulisalo da naprednjaci imaju nameru da u lokalnu skupštinu “uguraju” odbornika Ruske stranke i da je to razlog što je Opštinska izborna komisija poništila rezultate glasanja na jednom biračkom mestu, na kom je studentska lista ubedljivo pobedila. Međutim, Viši sud u Kragujevcu je usvojio žalbu studentske liste, poništio rešenje Opštinske izborne komisije Aranđelovac i tako stavio tačku na ovu izbornu sagu. Nakon toga objavljen je ukupni izveštaj o rezultatima glasanja, a zatim i rešenje o dodeli mandata kojim je koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke dobila 21, a studentska lista 20 odbornika, što je najbolja potvrda referendumskog raspoloženja među biračima, na koje ovog puta nikakav izborni inženjering nije mogao da utiče.
Nema političke volje da se obezbede uslovi za slobodne i poštene izbore
Na pitanje može li se stati na put pojavi koja je poslednjih godina postala redovna izborna praksa, a kojom se zloupotrebljava pravo nacionalnih manjina da se kandidaju i budu birane, Pavle Dimitrijević iz organizacije Crta objašnjava da izborna komisija može da odbije da neku listu proglasi manjiskom. To se može dogoditi ukoliko se proceni da stvarni cilj nije predstavljanje manjine, već zaobilaženje izbornih pravila, ili na primer, ako listu nisu podnele stranke nacionalnih manjina, odnosno ako su na njoj kandidati koji su poznati kao članovi drugih političkih stranaka ili ukoliko postoje druge okolnosti koje jasno ukazuju na pokušaj zloupotrebe tog statusa.
Zakonski, postoji čak i poseban član koji se odnosi na zabranu da se izigra zakon. Medjutim, u praksi taj mehanizam ne funkcioniše, jer se, čak i kada izborne komisije odbiju proglašenje takih lista, kroz žalbeni postupak pred upravnim ili višim sudovima, liste bivaju proglašene.
Dimitrijević zaključuje da se sve može regulisati, ali da u Srbiji ne postoji politička volja, pre svega, na strani dominantne političke opcije, da se obezbede uslovi za slobodne i poštene izbore.
autorka Bojana Vlajović Savić
