Novi budžet Kragujevca biće za četiri posto uvećan u odnosu na ovogodišnji i iznosiće 12,4 milijarde dinara. Planirani su prihodi 12 odsto veći nego u 2024, a takva projekcija bazira se na povećanju zaposlenosti i prosečnih zarada, kao i sve većem broju nekretnina u gradu, što utiče na rast prihoda od poreza na imovinu.
Na javnoj prezentaciji Nacrta odluke o budžetu grada Kragujevca za 2025. godinu, član Gradskog veća za finansije prof. dr Nenad Stanišić rekao je da će to omogućiti da i planirani izdaci na rashodnoj strani budu veći, pa su sredstva za kapitalne investicije povećana za 18 posto. Kragujevački budžet za 2025. trebalo bi da bude razvojni, socijalno odgovoran, ali i da omogući racionalizaciju poslovanja gradskih preduzeća i omogući podršku građanima, naveo je Stanišić.
Prezentacija je održana u okviru Javne rasprave koja traje od 5. do 11. novembra i tokom koje su svi građani, udruženja i ogranizacije pozvani da gradskoj upravi upute svoje primedbe, predloge i sugestije na budžet za narednu godinu. Time je nakon prošlogodišnje pauze zbog lokalnih izbora i privremenog finansiranja, nastavljenja praksa koju je gradski većnik za finansije uveo krajem 2022. godine, kada je prvi put lično predstavio i objasnio kako se planiraju različite budžetske stavke. Ovoga puta događaj jeste bio nešto posećeniji nego prvi put, ali ipak bez značajnijeg interesovanja javnosti.
Predstavljanju budžeta prisustvovali su predstavnici tri kragujevačka udruženja, dvojica odbornika u Skupštini grada i jedna zainteresovana građanka. U istraživanju koje je Res Publika sprovela tokom 2022. građani su kao najznačajnije razloge zbog kojih se ne uključuju u javne rasprave naveli nedovoljnu informisanost i nepoverenje u institucije da će njihovi predlozi biti prihvaćeni.
Jedno od rešenja ovog problema član Gradskog veća za finansije prof. dr Nenad Stanišić vidi u većoj transparentnosti rada Gradske uprave.
Ovo je samo jedna javna rasprava koju sprovodimo, jer se trudimo da budžet bude što transparentniji. Voleo bih da se i u donošenju drugih akata i odluka koje su od interesa za građane organizuju ovakve prezentacije. Siguran sam da je u svakom slučaju zakon ispoštovan, da je formalno pravno dokument bio na uvidu javnosti, na sajtu grada, da je prošao javnu raspravu, ali bi možda bilo dobro i da svi ti dokumenti imaju ovakav vidi prezentacije kako bi se građani bolje upoznali sa njima, istakao je Stanišić.
On je dodao da bi za građane bilo korisno i da na predstavljanju budžeta, pored njega i načelnice Uprave za finansije, budu i njegove kolege iz drugih oblasti, koji bi mogli da ponude i konkretnije odgovore građanima u vezi sa temama koje nisu u nadležnosti sektora finansija.
Još jedan način za veće uključivanje građana predstavljaju mesne zajednice, budući da svi problemi koji se tiču infrastrukturnih i komunalnih pitanja do Gradske uprave dolaze preko ovih organa.
Mesne zajednice nisu formalno uključene u proces javne rasprave, ali jesu posredno, kroz periodičnu saradnju sa Upravom za opšte poslove grada. Ta komunikacija postoji, ali bi mogla još da se poboljša kada bi se javne rasprave na kojima bi učestvovali građani organizovale i u okviru samih mesnih zajednica. Mi ih imamo 78 i teško je u svakom trenutku biti u potpunosti upućen šta se u svima dešava. Ali bi periodični sastanci, u nekom dužem vremenskom periodu, omogućili bolju komunikaciju između građana i nadležnih službi, kaže Stanišić.
Građani u procesu javne rasprave o budžetu učestvuju najčešće tako što Gradskoj upravi šalju svoje predloge i sugestije, ali i tada su najviše zainteresovani za određene komunalne teme. Uglavnom su to pitanja o asfaltiranju ulica, zameni vodovodnih cevi, rekonstrukciji određenih objekata…
To su pitanja na koje ne možemo da damo odgovor, jer se o njima odlučuje tek posle usvajanja budžeta. Mi sada možemo da kažemo da ćemo, na primer, uložiti 400 miliona u rekonstrukciju ulica, ali trenutno niko ne zna o kojim ulicama je reč. Tek u januaru ili februaru se donose posebni programi o sanacijama i rekonstrukcijma, kojima se definiše koje ulice su prioritetne. Mislim da bi javna rasprava u trenutku donošenja tih programa bila veoma dobrodošla i da bi poboljšala komunikaciju sa građanima, kaže Stanišić.
Slična situacija je i u odlučivanju o tome koje kapitalne investicije će biti uključene u budžet za narednu godinu. Prema rečima našeg sagovornika, veliki deo investicija je već započet u prethodnim godinama i u budžetu je neophodno planirati novac za završetak radova. Drugi deo sredstava može biti upotrebljen za nove projekte, a u gradu se trude da svake godine to bude rekonstrukcija po jedne osnovne, srednje škole i jednog vrtića. U 2025. godini to će biti Osnovna škola “Đura Jakšić”, Srednja škola “Knez Aleksandar Karađorđević” i vrtić Kolibri.
O tome koje škole se rade odlučuju nadležne službe po listi prioriteta. Ja već mogu da vam kažem da ćemo i u 2026. godini rekonstruisati dve škole i jedan vrtić, ali ne i koje tačno. Tu vidim mogućnost za uključivanje građana. Tokom 2025. mogli bismo da organizujemo javnu raspravu u koju bi se uključili građani i predložili koje su to škole koje bi trebalo rekonstruisati. Na taj način bi se otvorila mogućnost da građani učestvuju i u donošenju odluka o kapitalnim investicijama u gradu, kaže Stanišić.
On je pozvao sve zainteresovane građane da do 11. novembra Gradskoj upravi pošalju svoje predloge i komentare u vezi sa novim budžetom za 2025. godinu. Predlozi se u pisanoj formi mogu dostaviti mejlom na adresu javnaraspravabudzet@kg.org.rs ili ubacivanjem u kutiju za predloge koja se nalazi u holu prizemlja Gradske uprave, Trg slobode broj 3.
autorka Violeta Glišić
Tekst je nastao u okviru projekta Pokretači civilnog društva na Zapadnom Balkanu za reformisanu javnu upravu WeBER 3.0. WeBER 3.0 implementiraju mreža Think for Europe-ТЕN i Centar za istraživanje javne uprave- KDZ. Organizacija Res Publika je jedan od korisnika grantova WeBER 3.0 koje dodeljuje Centar za evropske politike – CEP u okviru programa grantova za lokalno angažovanje građana 2024/2025 u Srbiji.
WeBER 3.0 finansiraju Evropska unija i Austrijska razvojna agencija – ADA. Izneti stavovi i mišljenja su, međutim, samo stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove donatora i oni ne mogu biti odgovorni za njih.
