Rupe na ulicama, nedovoljan broj parking mesta, nedostatak noćnih lnija u gradskom prevozu, ali i skupe stanarine, manjak kulturnih sadržaja i izostanak inicijative institucija da zadrže školovan kadar, neki su od problema na koje ukazuju mladi Kragujevčani i Kragujevčanke. Međunarodni dan mladih, koji se obeležava 12. avgusta, bio je prava prilika da aktivisti udruženja Res Publika razgovaraju sa mlađim sugrađanima i potraže odgovor na pitanje: Šta Kragujevcu nedostaje da bi bio bolji grad za život mladih?
Da aktuelna društveno-politička situacija itekako utiče na stavove mladih ljudi dokaz su i neki od prvih komentara da će ,,Kragujevac postati bolji i lepši, kada dođe do smene vlasti‘‘, odnosno da ,,prvo treba promeniti vlast, kako bi sve došlo na svoje‘‘.
Kako je leto u punom jeku, a toplotni talas danima traje, ne čudi što mnogi odgovori ukazuju da Kragujevčanima nedostaje više kupališta. Izgradnja akva-parka ili uređeniji gradski bazeni, odnosno čistoća na višem nivou i senzori koji će reagovati na druge tečnosti u vodi, neki su od predloga za unapređenje.
Redovni šetači u Velikom parku zameraju i što fontana u centralnom delu nije osvetljena, pa se kada padne mrak, deca igraju u mraku. Uz to, ističu i manjak zelenila i kažu da ,,u centru grada vlada beton.“
Komunalno uređenje Kragujevca upravo je jedan od problema o kojima mladi, kao i oni nešto stariji najčešće govore. „Najveći problem su rupe na putevima“, ponavljavaju mladi Kragujevčani, dok oni sa vozačkom dozvolom ukazuju i na nedostatak parking mesta. Rešenje vide u izgradnji velike javne garaže, a predlažu i da se u centar grada vrati zelenilo, jer tada, kažu, više ne bi bilo problema.
Više puta sam morao da menjam delove na autu zbog oštećenja prilikom prelaska preko nekih rupa. Kao aktivnom vozaču smeta mi što nemam dovoljno izbora gde da parkiram auto, sem ispred moje zgrade gde imam ostavljeno parking mesto. Dalje od toga teško mi je da pronađem gde da se parkiram, kaže Lazar Stojanović, student Fakulteta inženjerskih nauka.
Za njega je problem i manjak prodavnica koje rade duže od deset sati uveče, jer bi, kako kaže, građanima značilo da nakon šetnje ili posla, mogu da odu u prodavnicu. Bez obzira na trenutni toplotni talas, Stojanović se prisetio zimskih čarolija i uz konstataciju da sporta nikad nije dosta, ukazao da klizanje ne može da se razvije na malom klizalištu ispred Vege gde nema dovoljno mesta za sve posetioce.
Ipak, kao poseban problem koji pogađa mlade istakao je poskupljenje stanarina.
Kragujevac se smatra studentskim gradom, pa mislim da su kirije u poslednje vreme dosta skočile, napominje Stojanović.
Da infrastruktura ne podrazumeva samo loše puteve i rupe koje su svakog dana brojnije, već i loše stanje i dotrajalost mostova i nadvožnjaka ukazuje Antonina Vlašković, master filolog.
Mostovi ka Bresnici i Sušici su u veoma lošem stanju. Renoviranje istih traje veoma dugo. Ja ne pamtim kada sam poslednji put prošla ispod nadvožnjaka, jer mi ne uliva nadu da je tuda bezbedno proći.
Ona kao veliki problem ističe i to što ne postoje noćne autobuske linije u gradskom prevozu.
Mladi koji rade do kasno nemaju drugi izbor sem da pozovu taksi ili kupe auto kako bi se iz noćne smene vratili kući. Veliki broj mladih izlazi vikendom, pa je i tada problem što ne postoji noćni red vožnje.
Kao master filolog Antonina ima želju da ostane u Kragujevcu i radi u struci, ali misli da se institucije ne angažuju dovoljno na tome da zadrže mlade u svom gradu.
Institucije daju mladima priliku da se ovde školuju, a nakon toga ih puštaju da odu. Trebalo bi da organizuju umrežavanje mladih iz iste branše kako bi se bolje povezali i našli posao.
Ova mlada Kragujevčanka ističe i pozitivne inicijative, poput ormarića sa knjigama postavljnih na ulici. Smatra da je ta zamisao veoma lepa, ali i konstatuje da u poslednje vreme nije videla da bilo ko koristi te knjige ili da ostavlja nove.
To je nešto lepo što ovaj grad ima i nije vezano za uzrast. Volela bih da je ta inicijativa opstala i da na više mesta postoje ti ormarići. Takva inicijativa bi podigla opšte obrazovanje i kulturu, a i uticala na socijalizaciju, navodi Antonina i dodaje da je i sama spremna da učestvuje u promenama, jer smatram da takvim postupcima ispunjava svoju građansku dužnost.
Da treba više raditi na rzvoju kulture ponašanja, smatra sugrađanka Tamara Alempijević, koja ima utisak da smo kao narod postali dosta individualni i egocentrični.
Radimo samo ono što nama ide u korist, a i ako želimo nešto da promenimo ili na nešto da se požalimo, svi će navesti ono što njima ide u prilog, ne gledajući da li je to nešto od opšteg značaja. Ljudima je postalo teško da pomognu jedni drugima i da se osvrnu oko sebe i ukažu na problem, smatra Tamara.
Ona je ukazala i na problem nedostatka sadržaja za mlade.
Smatram da nema dovoljno sadržaja za mlade, nešto što će da ih animira u pauzama od učenja ili nakon posla. Uglavnom su svuda isti ljudi na uobičajnim istim mestima, pričaju iste priče i ispijaju ista pića, jer su dešavanja svakog dana monotona, rekla je Tamara Alempijević.
Ona se osvrnula i na čistoću grada i ocenila da bi radnici komunalnog preduzeća trebalo češće da izlaze na teren i odnose smeće, kao i da zalaze u predele gde to obično ne čine, a gde je takođe neophodno da smeće bude odneto. Kao i većina građana ukazala je na veliki broj rupa na gradskim ulicama i manji broj parking mesta, koja se uz to i ne održavaju na adekvatan način.
U toku razgovora sa sugrađanima neki od odgovora su se učestalo ponavljali, poput infrastrukture kao neizostavnog problema i čistoće grada koja je prednjačila u predlozima za promene. U razgovor su se uključili i oni nešto stariji kako bi izneli predloge koji bi deci omogućili bezbrižno detinjstvo – uređena i čista igrališta, osvetljene ulice, bezbedne parkove.
Dan mladih dodatno je upotpunjen glasom najmlađih sugrađana, koji uprkos godinama imaju jasno formulisane stavove. Grupa osnovaca je navela da se broj zelenih površina u gradu smanjio što utiče na kvalitet vazduha, kao i na to da u toku toplih letnjih dana nema hlada. Pošto dečaci vole da igraju fudbal, osnovci smatraju da nemaju adekvatne fudbalske terene, pa apeluju da se to promeni. I njima smeta što su ulice i trotoari po kojima voze bicikle i trotinete nisu adekvatno urađeni, pa bi voleli da postoji poseban prostor samo za tu namenu, kako ne bi smetali prolaznicima i imali mesto samo za svoje akrobacije.
Na kraju, uprkos problemima koji se ponavljaju i nedostacima na koje građani ukazuju, važno je da postoji svest o potrebi da se govori o manama i pokreću inicijative koje će doprineti da problemi budu rešeni. Jer, važno je setiti se narodne izreke da na mladima svet ostaje.
autorka Kristina Stevanović
