Кragujevac, četvrti grad po površini u Srbiji, sem po istorijskom i kulturnom nasleđu, mogao bi da postane prepoznatljiv i po brojnim rupama i nedovršenim infrastrukturnim radovima, kao i slaboj rasveti pored puta.
Za ovakve probleme građani se pismom obraćaju gradonačelniku u nadi da će njihovi zahtevi biti ispunjeni, ne znajući da bi prva stanica za takva pitanja trebalo da bude njihova mesna zajednica.
Mesne zajednice su ponovo dospele u žižu javnosti kada su studenti pozvali građane da se okrenu lokalnim samoupravama i samostalno se organizuju po modelu neposredne demokratije. U prethodnom periodu često su se mogle videti poruke na društvenim mrežama kojima se ohrabruju učešće u radu Saveta građana mesnih zajednica, najnižeg, ali suštinski važnog nivoa lokalne samouprave. Interesovanje mladih za ovaj vid angažovanja je i dalje skromno, ali ima primera koji ukazuju da postoji rastuća svest o značaju uključivanja u donošenje odluka koje direktno utiču na svakodnevni život građana.
Pitali smo mlade iz prigradskih i seoskih naselja u Кragujevcu da li bi bili spremni da se angažuju kao predstavnici svoje mesne zajednice i tako doprinesu nekom boljitku u svom komšiluku. Većina onih sa kojima smo razgovarali u Mesnoj zajednici Кorićani kao ključni problem izdvaja infrastrukturu, posebno neasfaltirane puteve.
Veliki deo puteva u naselju nije asfaltiran. Na primer, moj put je delimično asfaltiran i to do prodavnice do koje je asfaltiranje finansirao vlasnik. Sa druge strane ulice živi čovek u invalidskim kolicima koji veoma teško izlazi iz kuće, jer ne može da se kreće po šljunku. Obraćao se gradonačelniku Кragujevca, ali je dobio samo obećanja,
objasnio je jedan od stanovnika naselja Кorićani i dodao da se prostor predškolske ustanove koristi kao kancelarija za mesnu zajednicu jer posebna zgrada za obavljanje tih poslova ne postoji. Ističe da se ta prostorija retko čisti i da mala deca nakon sastanka Saveta, gde članovi ulaze obuveni, borave u neočišćenoj prostoriji.
Pošto su u Savetima mesnih zajednica najbrojniji stariji građani, pitali smo mlađe od trideset godina kako oni vide funkcionisanje mesne zajednice i da li bi poslušali studente i izašli na izbore za članove Saveta ili se i sami angažovali u njegovom radu.
Što se tiče aktivnosti mesne zajednice, do sada nisam učestvovao, jer i sama mesna zajednica deluje neaktivno i bez stvarnog uticaja. Jedino bih se aktivirao iz praktičnih razloga, ako je potrebno da se čuvaju glasačke kutije. Van toga, kod nas aktivizma gotovo da nema. Sve se svodi na formalnosti i na pojavljivanja samo kad se mora, rekao je jedan od ispitanika.
Od inicijativa koje je mesna zajednica pokrenula, ispitanici su naveli postavljanje bilborda pokraj glavnog puta na kojem je prikazano kako bi mesna zajednica trebalo da izgleda za pet godina. To vreme je prošlo, a promenila se samo jedna stvar – bilbord je nestao. Takođe, još jedan primer građanske inicijative jeste blokada glavnog puta „Кraljevački bataljon“, početkom prošle godine. Građani su tek na taj način izdejstvovali postavljanje pešačkog prelaza, pošto su svi prethodni apeli ostali bez odgovora.
Slične situacije se mogu videti i u okolnim prigradskim naseljima, nadomak Кorićana. Sekretar kancelarije Mesne zajednice Dragobraća, pored tog, zadužen je za još dva sela- Goločelo i Đuriselo. Objašnjava da je nekada savet brojao mnogo više članova, ali poslednjih deset godina taj broj je smanjen na po jednog člana iz svakog sela.
Svaki punoletni građanin ima pravo da se bavi lokalnim pitanjima i ostvaruje pravo da se kandiduje za člana Saveta, kada za to dođe vreme. Naravno da bismo voleli da se u rad Saveta uključe i mlade snage, ali nažalost funkcije u Savetu nisu plaćene i upravo taj nedostatak odbija mlade da se aktivnije ukljuće, ističe Nenad Varjačić, sekretar mesne zajednice Dragobraća.
Vodeći problem u Goločelu jeste satnica gradskog prevoza. Dok do Dragobraće autobus sa linije 1 polazi na svakih 15 do 20 minuta, do Goločela isti autobus dolazi sa razmakom od po nekoliko sati. Vikendom je poslednji polazak u četiri popodne, nakon čega ne postoji ni jedan prevoz, osim prigradskog autobusa koji prevozi putnike do Čačka i prolazi pored Goločela u kasnim večernjim satima. Ovaj problem je dat na uvid Gradskoj agenciji za saobraćaj, ali je predlog za produženje linije do Goločela odbijen. Međutim, tu se lista odbijenih predloga ne završava. Mladi su pored problema sa prevozom naveli i nedostatak kanti za smeće. Dok se u drugim prigradskim naseljima pored puta mogu videti kontejneri, u Goločelu je odbijen zahtev za postavljanje običnih kanti za smeće koje bi stajale ispred svake kuće i olakšavale odlaganje smeća. Takođe, nedostatak rasvete pravi problem pešacima.
Usled nedostatka informacija o tome da je predstavnik Goločela izabran, građani su samoinicijativno, bez podrške mesne zajednice, kontaktirali preduzeće koje se bavi postavljaljem rasvete u nadi da će izaći na teren i rešiti problem. Pošto je zahtev bio samo za jednu sijalicu koja duži vremenski period nije radila, a pokrivala je veći deo puta, terenski radnici su odbili da se pojave, uz obrazloženje da oni mogu da izađu na teren samo ako je reć o zameni više sijalica.
Zbog brojnih problema, a istovremeno nedovljnog interesovanja za angažovanje u radu mesnih zajednica, ostaje nada da će studentski poziv nešto promeniti i podstaći građane da se uključe. To bi bio način i da se izbori za članove Saveta građana mesnih zajednica učine više demokratskim nego stranačkim. A poruka za privlačenje glasača bi mogla da bude jednostavna- Ne moramo više da preskačemo rupe, vreme je da ih popunjavamo jednu po jednu- glasom, idejom, odgovornošću.
autorka Kristina Srevanović
