Hoće li Srbija od Evropske unije dobiti milijardu i po evra iz Plana rasta i mogu li srpski zakoni više zaličiti na evropske, pitanja su o kojima se prethodnih dana puno polemisalo u domaćim medijima. Tema evropskih integracija vratila se u fokus javnosti, što je bio povod da sa građanima tri opštine u Šumadiji razgovaramo o njihovim stavovima po ovom pitanju, ali i da saznamo više o načinu na koji se informišu o aktuelnim temama.
Aktivisti Res Publike posetili su Knić, Lapovo i Rekovac, gde su tokom uličnih akcija u direktnom razgovoru sa građanima istraživali njihove informativne navike i stavove prema aktuelnim društveno-političkim procesima. Fokus razgovora bio je na izvorima informisanja, temama koje nedostaju u medijskom prostoru, kao i na odnosu javnog mnjenja prema procesu pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Iako se često veruje da su tradicionalni mediji neprikosnoveni u manjim sredinama, građani sve tri opštine ističu društvene mreže kao svoj primarni izvor informacija. Televizija, kao nekadašnji lider, gubi bitku sa digitalnim platformama, jer građani nemaju dovoljno poverenja u istinitost sadržaja koji im se plasira. Meštani Lapova su u tom pogledu najglasniji, navodeći da na televiziji „odavno nema šta da se vidi“, a da na mrežama sami biraju ono što ih zanima. Specifična situacija zabeležena je u Rekovcu, gde je identifikovana i grupa građana koja ostaje verna štampi, ali prvenstveno kroz prizmu stranačkih glasila, čitajući novine koje su bliske političkim opcijama koje oni podržavaju.
Kada je reč o evropskim integracijama, u Kniću vlada snažan evroskepticizam, naročito među starijom populacijom. Njihov otpor nije samo političke, već i emotivne prirode, duboko ukorenjen u istorijskom sećanju na bombardovanje 1999. godine, koje direktno povezuju sa politikom Evropske unije. Među starijim sagovornicima prisutna je i rezigniranost zbog procesa koji predugo traje. Jedna od sagovornica je objasnila ovaj osećaj navodeći da je kroz mladost slušala o ulasku u EU, ali da je nakon toliko godina izgubila nadu, prepuštajući to pitanje mlađim generacijama.
Slično nepoverenje u budućnost Srbije unutar EU vlada i u Lapovu, gde su sagovornici izrazili sumnju u opstanak same Unije, uz komentar da nas „žele samo zato što se i sami raspadaju“. Ipak, u ovoj opštini čuo se i glas nade usmeren ka mladim ljudima, za koje se veruje da su sposobni da se izbore za nacionalne interese na evropskom putu.
U Rekovcu su mišljenja najoštrije podeljena. Dok jedan deo stanovnika s nestrpljenjem očekuje članstvo verujući u ekonomske koristi, stariji sugrađani oštro brane trenutni položaj Srbije, smatrajući da bi ulazak u EU značio gubitak autentičnosti i nacionalnog identiteta. Kao jedan od ključnih identitetskih problema istaknuto je pitanje pisma. Starija sagovornica izražava strah od potiskivanja ćirilice pred latinicom koja je u upotrebi u Uniji. Pored kulturoloških, prisutni su i egzistencijalni strahovi, posebno kod poljoprivrednika koji u neizvesnosti očekuju nova pravila i regulative koje bi mogle uticati na njihov rad na njivama i u poljima.
Građani poručuju da u medijima nedostaje više objektivnog izveštavanja o temama koje direktno utiču na njihov svakodnevni život, van visoke politike. Postoji jasna potreba za boljim informisanjem o tome šta proces pridruživanja EU konkretno donosi običnom čoveku, poljoprivredniku i radniku, kako bi se smanjio prostor za dezinformacije i strah od nepoznatog.
autorka Kristina Stevanović
Ovaj sadržaj je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ i izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove Evropske unije.
