Samo dvoje odbornika, od ukupno 87 koliko ih ima u aktuelnom sazivu Skupštine grada Kragujevca, mlađe je od 30 godina. U sličnom procentu, odnosno nešto preko 2% mladi su zastupljeni i u republičkom parlamentu, gde ih je šestoro među 250 poslanika. Društveno-politička dešavanja u prethodnih godinu dana nagoveštavaju značajnije angažovanje mladih u politici, a samim tim i mogućnost da se njihov glas znatno jače čuje u institucijama u kojima se donose odluke.
Minja Knežević, odbornica grupe građana “Kragujevačka nicijativa” i Aleksandar Marković, samostalni odbornik koji je u Skupštinu ušao kao kandidat Srpske radikalne stranke, najmlađi su članovi kragujevačkog parlamenta. Iako je ona u opoziciji, a on u redovima vladajuće većine, dele slično uverenje da učešćem u politici mogu doprineti rešavanju problema koji utiču na svakodnevni život građana.
Interesovanje za politiku razvila sam još u detinjstvu, u porodici. To mi je omogućilo da od malih nogu razumem kako funkcioniše lokalna zajednica i koliko jedna odluka može da utiče na život ljudi. Politički sam aktivna od prethodnih lokalnih izbora, kada sam bila maloletna, ali su moje ideje i predlozi bili uvažavani u okviru grupe građana. Uvek sam imala slobodu da iznesem svoje stavove i da učestvujem u sprovođenju konkretnih inicijativa, samostalno ili uz podršku tima. Na poslednjim lokalnim izborima konačno sam ispunila uslov da se kandidujem, pa sam mogla i zvanično da preuzmem ulogu odbornice i nastavim da radim ono što me istinski zanima, priča Minja.
Moji motivi za politički angažman su jasni- politika otvara mogućnost da pomogneš svom mestu i svom gradu. Kroz društveni aktivizam mogu se jasno videti stvarni problemi sa kojima se naši sugrađani susreću, a u razgovoru sa njima dolazimo i do načina kako ti problemi mogu da se reše, kaže samostalni odbornik Aleksandar Marković.
Istraživanja koja svake godine sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije potvrđuju nedovoljnu zastupljenost mladih u političkim institucijama. Prema podacima iz Alternativnog izvestaja o položaju i potrebama mladih, koje je KOMS objavio 2025, u našoj zemlji ima oko 14% mladih birača, dok su mladi u Narodnoj skupštini zastupljeni sa 2,4% mesta. Kada je reč o odbornicima mlađim od 30 godina, Šumadija sa 3,69 odsto spada među okruge sa značajno nižim procentom mladih odbornika od prosečnog, a statistika za grad Kragujevac je još nepovojnija – odbornika mlađih od 30 godina je svega 2,29 odsto.
KOMS-ovo istraživanje pokazalo je da ubedljiva većina ispitanika (87,1%) smatra da politički sistem ne pruža dovoljan uticaj mladima. Mladi u Srbiji većinski (preko 3/4) ne veruju nijednom političaru. Međutim, na pitanje da li bi ih motivisalo da se više politički angažuju ako bi se pojavio neko novi kome bi verovali, 43% odgovara pozitivno u istraživanju iz 2025, naspram 28% godinu dana ranije. Istraživanje ukazuje da je značajno poraslo interesovanja mladih za politiku i politička dešavanja, čak i na lokalnom nivou, u odnosu na prethodne godine, a pretpostavka je da su na to u velikoj meri uticali studentski protesti i blokade, koje podržava 90% ispitanika.
Da se učešće mladih u političkom životu u Srbiji može vrlo jasno posmatrati kroz podelu na period pre i posle tragedije u Novom Sadu i talasa protesta koji su usledili, smatra i Jovana Đurbabić, direktorka komunikacija u organizaciji CRTA. Prema njenim rečima, dominantan narativ do tada je bio da su mladi politički nezainteresovani i pasivni, što bi moglo biti posledica dugogodišnjeg sistematskog obesmišljavanja politike, koja je u javnom prostoru ocrnjena – predstavljana kao nešto loše i isključivo koruptivno.
Takvo okruženje proizvelo je široku društvenu apatiju i duboko nepoverenje građana prema političkom delovanju uopšte. Srbija je godinama imala jasno podeljeno društvo na tri tabora: one bliske vlasti, one bliske opoziciji i, po pravilu najbrojniju grupu, apatične građane koji su se povukli iz političkog i društvenog života. Međutim, društveno buđenje kojem svedočimo, a koje su pokrenuli mladi i studenti, radikalno menja tu sliku. Po prvi put posle više od decenije, pojavljuje se akter – studentski pokret – koji ima kapacitet da izađe na crtu vladajućoj stranci, ne kroz klasične partijske forme, već kroz autentičnu društvenu mobilizaciju, ističe Đurbabić.
I mladi kragujevački odbornici kažu da su svesni male zainteresovanosti svojih vršnjaka za politiku, ali uviđaju promene koje se dešavaju pod uticajem studentskih protesta. Odbornica Minja Knežević veruje da je istinski podstrek kada neko istih godina radi nešto za lokalnu zajednicu i uz to, na blizak način, vršnjacima približi da je politika sve oko nas, a ne nužno učešće u nekoj od stranaka.
U svakodnevnom razgovoru sa ljudima iz mog okruženja, shvatila sam koliko su mladi često nedovoljno upućeni u to kako lokalna samouprava zaista funkcioniše. Zato se trudim da im taj proces približim, da ih informišem i motivišem da se aktivnije uključe. Iako postoje određene inicijative za mlade, teško je govoriti o bilo čemu dok Filološko umetnički fakutet i dalje nema svoju zgradu. Taj problem sam iznela još u svom prvom obraćanju u Skupštini I smatram da je važno da se otvoreno govori o onome što nedostaje mladima u gradu, navodi Knežević.
Samostalni odbornik Aleksandar Marković smatra da su dešavanja u našoj zemlji tokom protekle godine pokazala da generacije koje dolaze imaju energiju i entuzijazam i da svoj aktivizam sve češće kanališu ka političkom delovanju.
Čini mi se da su te generacije i te kako svesne da se kroz politiku može težiti stvaranju boljeg i pravednijeg društva. Iskreno, verujem da generacije koje dolaze veoma dobro znaju kakvu zemlju žele. Politički angažman je sredstvo koje može doprineti stvaranju boljih i lepših vremena. Starije generacije moraju da oslušnu mlade, njihove želje i očekivanja, ali i ono što je možda najvažnije, šta će ih zadržati u našoj zemlji. Sa druge strane, mladi treba da obrate pažnju na ono što govore starije generacije i na iskustvo koje nose, objašnjava Marković.
I podaci Crtinog istraživanja iz 2025. godine dokazuju da rast interesovanja mladih za politiku nije samo utisak, već je reč o merljivim promenama. Naime, oko 40% mladih do 29 godina navodi da ih politika zanima, pri čemu je nivo interesovanja mladih danas uporediv sa ostalim delovima populacije Srbije. To predstavlja značajan pomak u odnosu na 2022. godinu, kada su mladi bili primetno manje zainteresovani za politiku od proseka. Istovremeno, isti udeo mladih – oko 40% – veruje da obični ljudi svojim angažovanjem mogu da menjaju stvari u državi kojima nisu zadovoljni, dok je takav stav 2022. delila tek oko trećina mladih.
Važno je imati u vidu da su ovi podaci prikupljeni u aprilu 2025. godine, u periodu koji je predstavljao vrhunac studentskog delovanja kroz proteste. U međuvremenu se fokus mladih vidno pomerio ka izbornom procesu, što dodatno potvrđuje tezu da se ne menja nužno odnos mladih prema političkim partijama, ali se suštinski menja njihovo shvatanje politike. Čini se da apatija kao dominantno stanje gotovo nestaje, zaključuje Jovana Đurbabić, direktorka komukikacija u CRTI.
Mladi su pokazali ne samo spremnost da se politički angažuju, već i da budu nosioci promena. Zahvaljujući njima, danas postoje novi oblici samoorganizovanja, poput zborova, oko kojih se okupljaju građani koji žele da se bore za bolje društvo i svoje lokalne zajednice. Ipak, tek će neki novi izbori pokazati da li će veće interesovanje mladih za politiku rezultirati i njihovim značajnijim učešćem u političkom životu, odnosno većoj zastupljenosti u institucijama u kojima se donose odluke.
autorka Kristina Stevanović
