Posle 10. avgusta odlučivaće se o budućnosti Srbije. Biramo da li želimo da budemo kolonija ili suverena država. Naš jedini uslov je da Vlada donese odluku o potpunoj obustavi istraživanja i iskopavanja litijuma, bora i pratećih minirela, na teritoriji Srbije. Ukoliko se to ne desi, nećemo više šetati. Vreme za šetnje je prošlo i na redu su radikalniji koraci. Pozivamo sve građane Srbije, nezavisno od njihovih političkih ubeđenja, da podrže ekološke organizacije u borbi protiv zla koje nas je zadesilo, kaže za Res Publiku Aleksandar Vasić, aktivista grupe Neko brine za Levač.
Odlukom Ustavnog suda i Vlade Srbije ponovo je pokrenut projekat Jadar, a ekološke organizacije okupljenje u SEOS (Savez ekoloških organizacija Srbije) dale su rok od 40 dana Vladi da tu odluku povuče. Rok ističe 10. avgusta, a Vlada ne da odluku nije povukla, već smo prošle nedelje bili svedoci potpisivanja memoranduma o saradnji između Srbije i Evropske Unije koji se odnosi na rudne sirovine.
Uprkos našim upozorenjima da ne nasedaju na izbornu kampanju Aleksandra Vučića u kojoj, ne samo da nije pominjao projekat Jadar, već je vešto izbegavao pitanja o rudarenju litijima u Srbiji i isticanja da je svaki glas za SNS glas za rudnike, narod nas nije poslušao i sada smo tu gde jesmo. Sve kompanije koje žele da rudare u Srbiji imaju samo jedan cilj, svoj profit i njegovo povećanje na uštrb ekoloških standarda. Ukoliko padne Jadar, to će biti samo prva domina. Zatim će padati Valjevo, Dobrinja, Pranjani, Rekovac, Jagodina. Naša priroda će biti nepovratno uništena, a Srbija će postati kolonija, objašnjava Vasić.
On dodaje da bi, uprkos obećanjima o kvantnom skoku, projekat Jadar Srbiji doneo samo tri posto rudne rente ili oko 270 miliona evra, a da poljoprivreda, kao obnovljivi resurs, samo u tom mačvanskom kraju, može da donese 250 miliona. Država, po njegovim rečima, ima za cilj da uništi male poljoprivrednike kako bi svi odustali od borbe i prodali svoje parcele kompanijama. Međutim, spontani protesti građana u Valjevu, Arilju i Kraljevu, koje nije organizovao ni SEOS, ni opozicija, pokazali su, naglašava, da građani Srbije nisu za iskopavanje litijuma.
Da borba nije uzaludna i da su pobede, čak i protiv tako jakih kompanija koje imaju podršku države, moguće, pokazali su upravo meštani Rekovca. Oni već tri godine biju bitku protiv kompanije „Balkan majning“, koja je dobila dozvolu za istraživanje litijuma na teritoriji te opštine. Do sada su iskopane samo dve bušotine i to u periodu kada stanovnici Rekovca i nisu bili upućeni da je njihova teritorija uopšte predviđena za istraživanje. Kada su došli do prvih pravih informacija, odmah su se organizovali i sprečili sva dalja iskopavanja.
Njihova prva pobeda bila je u selu Dragovu, u oktobru 2021. godine, kada su meštani dve nedelje odbijali pokušaje kompanije „Balkan majning“ da iskopa bušotinu na parceli koju im je njihov sugrađanin dao na korišćenje. Stanovnici Dragova su, potpomognuti članovima grupe Neko brine za Levač, blokirali ulaz u parcelu i zahtevali da se sve mašine povuku, kao i da kompanija obnovi jedan od puteva u selu koji su uništili teškim kamionima. Posle dvonedeljnih blokada predstavnici kompanije su se povukli iz Dragova.
Za to vreme aktivisti grupe Neko brine za Levač su Rekovčane upoznali sa, kako ističe Vasić, razmerama katastrofe koja im se sprema, pa su organizovali i potpisivanje peticije protiv rudarenja u njihovom tradicionalno poljoprivrednom kraju. Dobili su podršku i lokalnih preduzetnika i kompanija, pa je peticiju potpisalo 2.000 ljudi. Još jedna pobeda bilo je glasanje u lokalnom parlamentu za izmenu i dopunu Prostornog plana opštine Rekovac, kojim bi se sprečilo istraživanje rudnih sirovina. Na toj sednici desilo se nezamislivo jer su odbornici jednoglasno prihvatili taj predlog, iako su većinu činili predstavnici Srpske napredne i Socijalističke partije Srbije.
Međutim, taman kada su Levčani mislili da su odneli konačnu pobedu desila se Sibnica. Reč je o manjem mestu u rekovačkoj opštini za koje se pričalo da je lokacija treće istražne bušotine.
Na toj parceli je bila bagremova šuma i są puta se ništa nije videlo, ali kada sam bolje pogledao kroz jedan prolaz video sam da su unutar parcele u potpunosti isekli šuma, a bagrem su ostavili pored puta da prolaznici ne bi videli šta rade. Zatim je jedan dan kompanija došla sa četiri velike mašine i krenuli su u rasčišćavanje terena. Mi smo se okupili za kratko vreme i tražili da prekinu sa radom. Kako se nisu obazirali na nas, počeli smo da parkiramo svoje automobile i blokirali ulaz u parcelu. Zatim smo dovezli kombajn i traktor i tako je počela blokada koja traje skoro dve godine, kaže sagovornik Res Publike.
U prvih šest meseci blokade meštani su organizovali dnevna i noćna dežurstva, pa se na lokaciji uvek nalazilo do petoro ljudi. Zatim se taj broj povećavao, a meštani okolnih sela, ali i ljudi iz drugih opština donosili su im hranu, piće, iskazivali podršku i povećavali brojnost u slučaju da policija želi da ih otera sa lokacije.
Vasić kaže da su ih u početku nadgledali dronovima, da noću nisu mogli da spavaju, a bilo je i pretnji i zastrašivanja da se povuku. Međutim, Levčani su izdržali i sada se na toj lokaciji nalazi velika poljoprivredna mašina koja i dalje blokira ulaz u parcelu. Stanovnici sela dnevno patroliraju i prate sve sumnjive aktivnosti, pa do danas u Rekovcu nije iskopana treća bušotina.
Ipak, Levčani ne mogu da budu mirni dok se projekat potpuno ne okonča, a nadu im ne uliva ni donekle ublažena retorika vladajuće stranke, koja je u poslednjih nekoliko dana predložila formiranje nezavisne komisije koja bi ocenila uticaj projekta na životnu sredinu, pa čak i mogućnost organizovanja referenduma sledeće godine.
Referendum koji je unapred dobro propagandno pripremljen, koji nema cenzus i na koji će izaći birači Srpske napredne stranke i odlučivati o sudbini Srbije je nešto na šta nikako ne treba pristati. Građani su u zabludi ako misli da će ovde biti referendumski uslovi kao u Švajcarskoj. Očekujemo još mnogo manipulativnih pokušaja vlasti što se već primenjuje kroz lažnu opoziciju ili narativ da će zemlja propasti ukoliko ne bude rudarenja, kaže Aleksandar Vasić.
On smatra da građani treba da se informišu o pustoši koji su rudnici Rio Tinta ostavili u Americi i Australiji, ali i da nam razvijene evropske zemlje, koje se poput Nemačke zalažu za kopanje litijuma, pokažu gde se to u Evropi kopa na način kako je to predviđeno u Srbiji. Govori se i o moratorijumu na 10 godina, za kojim će vlast verovatno posegnuti ukoliko ne bude imala podršku u javnom mnjenju, ali po pripadnicima SEOS-a to nikako nije konačno rešenje, već samo odlaganje problema.
U ekološkim organizacijama su zabrinuti i zbog eventualnog obmanjivanja građanja da kompanijama prodaju zemljište preko posrednika. Naime, u opštini Rekovac se već uveliko govori o tome da kod domaćina dolaze nepoznate osobe koji se predstavljaju kao poljoprivrednici koji bi na tim parcelama sejali velike zasede poljoprivrednih kultura. Predstavnici grupe Neko brine za Levač došli su do nekih saznanja, koja još uvek nisu potvrđena, da se radi o indirektnim predstavnicima rudarskih kompanije ili o ljudima koji će tu zemlju kasnije preprodati u svrhu iskopavanja rudnih sirovina.
autorka Violeta Glišić
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i podršku Vlade Švajcarske putem Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Res Publike i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD, SDC-a, ili Vlade Švajcarske.