Najviši državni zvaničnici u Srbiji vrše nedozvoljen pritisak na sudove i tužilaštvo, komentarišu sudske presude i prete uklanjanjem pojedinih sudija i tužilaca, piše u poslednjem izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji. Istovremeno, u Evrobarometar anketi se navodi da svega 30 posto građana i 36 posto preduzeća smatra da je pravosuđe u zemlji nezavisno, dok same sudije i tužioci traže zaštitu od nedozvoljenog političkog uticaja.
Prema indeksu percepcije korupcije Srbija je stavljena u kategoriju visoke percepcije i zauzima 105. od 180 mesta na svetu, a jedine dve zemlje u Evropi koje su lošije ocenjene su Bosna i Hercegovina i Belorusija. Izveštaj Evropske komisije posebno apostrofira zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama kroz sklapanje bilateralnih ugovora. Prema podacima iz 2023. vrednost dobara i usluga koje su nabavljene van sistema javnih nabavki je gotovo identična onim koje su dobijene preko redovne procedure.
Najnoviji podaci pokazuju i da se u 2024. godini pogoršalo stanje u oblasti medijskog pluralizma, a Evropska komisija je ukazala i na konstantne pritiske i napade na civilni sektor i postavila pitanje prekoračenja nadležnosti predsednika države.
Svi ovi podaci ne predstavljaju novost ni za nosioce političke vlasti u zemlji, a ni za organizacije civilnog društva koje godinama upozoravaju na stagniranje procesa pridruživanja. Za Jelenu Pejić Nikić, koordinatorku koalicije prEUgovor, jedna od ključnih frustracija pristupanja Srbije Evropskoj uniji je to što, uprkos lošim ocenama i preporukama koje se ponavljaju iz godine u godinu, nema posledica po predstavnike vlasti.
Oni uporno nastavljaju da manipulišu izborima, kontrološu medijsku scenu i utiču na rad pravosuđa, sve dok se paralelno, pod okriljem EU, pregovara o izbornim uslovima, biraju se novi članovi REM-a i donose pravosudni propisi. Svi ti procesi su fingirani zarad napretka u pregovorima, ali je ta igra provaljena, pa Srbija već tri godine ne može da otvori Klaster 3. Sve dok vlast ne promeni svoj pristup reformama, sve reformske aktivnosti su obesmišljenje, kaže Pejić Nikić.
Ona objašnjava da jedan od tih primera jeste ustavna reforma pravosuđa od pre tri godine. Svima je, kaže, bilo jasno da se Ustav menja da bi se otkočio proces evrointegracija, a ne da bi se nešto suštinski popravilo u pravosuđu. Za mnoge hronične probleme ustavna promena nije ni bila neophodna, već samo politička kultura da se institucije puste da rade svoj posao, bez političkog dirigovanja od strane izvršne vlasti.
Sada imamo nešto bolje stanje na papiru, a u praksi pojačan pritisak na sudije i tužioce, smene ljudi u policiji koji savesno rade svoj posao, jer se to predsedniku Republike ne sviđa, iako je za to nenadležan i time krši i Ustav i zakone. Napredak se nikad neće meriti gomilanjem papira koji se u praksi ignorišu. U maju je svako četvrto javno tužilaštvo vodio vršilac dužnosti, jer Visoki savet tužilaštva nije na vreme izabrao glavne javne tužioce. Iako se Vlada Srbije obavezala još pre šest godina da će iskoreniti ovu pojavu, iz godine u godinu imenuje se sve više vršilaca dužnosti u državnoj administraciji, neki i retroaktivno. Ljudi kojima pozicija visi o koncu podložniji su neprimerenom uticaju onih koji ih postavljaju, ističe sagovornica Res Publike.
Slično je, kaže i u oblasti korupcije, koja je posebno istaknuta u izveštaju Evropske komisije, jer mehanizmi za njeno sprečavanje postoje, ali se zloupotrebljavaju.
Agencija za borbu protiv korupcije svojim saopštenjima i obustavljanjem postupaka brani zvaničnike, a tužilaštvo okleva i postupa selektivno. I nakon pada nadstrešnice čuli smo najave o žestokoj borbi protiv korupcije, videli smo i u talasima neke izolovane akcije protiv predstavnika organa vlasti na različitim nivoima. Teško je poverovati da to nije politički instruisano, dozirano i kalkulisano da se umiri javnost. Veliki je problem što je poverenje u institucije toliko urušeno da čak i kad one rade svoj posao, građani sumnjaju u iskrene namere. Trebaće vreme da se povrati to poverenje koje nikada nije sasvim ni izgrađeno nakon 5. oktobra, zaključuje koordinatorka koalicije prEUgovor.
Sve navode iz izveštaja, po njenim rečima, mogli smo jasno da sagledamo u praksi u proteklim mesecima, kada su protesti i aktuelna kriza ogolili zarobljenu državu koja se svim silama bori za opstanak.
Primere nepoštovanja ljudskih prava viđali smo svakodnevno na ulicama u gradovima širom Srbije, kada su studenti, aktivisti i građani brutalno tučeni, hapšeni i kada im je određivan, a zatim i produživan pritvor. Kao vid zastrašivanja primenjivani su i pozivi na višesatne informativne razgovore u Bezbedonosno informativnoj agenciji, a upravo to se desilo aktivistkinjama grupe Sviće, koje su u znak protesta protiv hapšenja aktivista u Novom Sadu crtale grafite ispred zgrade BIA.
Svi podaci koji stoje u novom Izveštaju o vladavini prava su relevanti i važno je da oni negde budu dokumentovani i arhivirani, ali rekla bih da građani Srbije u ovom trenutku bukvalno svakog dana mogu da osete koliko je ova država ogrezla u korupciju i koliko pravosuđe ne radi svoj posao. Mislim da nema građanina, koji nije ekstremno blizak SNS-u, a da na svojoj koži nije osetio manje ili veće propuste ove vlasti, počevši od zdravstvenog sistema, preko infrastrukturnih projekata ili bezbednosti, koja nam je, čini mi se, ugrožena na svakom koraku, kaže Darija Stjepić, aktivistkinja grupe Sviće.
Ona objašnjava da pozivi na informativne razgovore, privođenja i hapšenja isključivo služe zastrašivanju građana i šalju poruku ostalim aktivistima kakva ih sudbina čeka ukoliko nastave sa protestima. Međutim, ono što je ohrabruje jeste činjenica da ljudi, uprkos konstantnom povećanju represije, ne odustaju.
Kada je prošle godine u avgustu održan veliki protest protiv Rio Tinta i neki naši aktivisti uhapšeni i odmah osuđeni na kaznu od mesec dana zatvora, za nas je to bilo šokantno, smatrali smo da je nemoguće da se to dešava u pravnoj državi. Vidimo da je to sada postalo uobičajno da ljudi provedu u pritvoru po mesec ili 90 dana. Ali, ne odustaju. I na našim primerima su videli da to nije ništa strašno, da prođu i 4 sata razgovora i 48 sati, pa i mesec dana i oni opet izađu na ulicu, objašnjava naša sagovornica.
Ono što ipak jeste problem je što ovakvo ponašanje policije, tužilaštva i državnog vrha nije naišlo na osudu Evropske unije, odnosno što do sada nosioci vlasti nisu pretrpeli neke konkretne posledice.
Do sada nismo videli napore, ni volju Evropske unije da na bilo koji način sankcioniše i upozori vlast u Srbiji zbog onoga što radi. Čuli smo pojedinačne osude, ali građani su već umorni od tih poruka “najoštrije osuđujemo”. Nama ništa ne znači to što neko najoštrije osuđuje, ako ne preduzme neke konkretne korake. Sa druge strane, ne bih ni da komentarišem, koliko ne očekujem od naše države da svoju politiku prilagodi evropskim vrednostima. Imamo ministra za evropske integracije koji objavljuje propagandne i huškačke kampanje protiv univerzitetskih profesora, studenata, aktivista i opozicije. Tako da su svi ti pokušaji licemerni i ne da ne postoji iskrena volja da se pridružimo EU, već ni da svoje zakonodavstvo približimo evropskom, zaključuje Stjepić.
Međutim, da se nešto u odnosu Evropske unije menja potvrđuje rezolucija o Srbiji koju je 22. oktobra usvojio Evropski parlament, a u kojoj se ističe polarizacija i rastuća represija u zemlji. U rezoluciji je pored ostalog naglašeno da EP podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme, direktno povezane sa vladavinom prava, koje Evropska unija očekuje od Srbije.
autorka Violeta Glišić
Ovaj sadržaj je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ i izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove Evropske unije.
