Iako predsednik države u medijskim nastupima i dalje licitira sa potencijalnim datumima izbora, kragujevački naprednjaci, sudeći po brojnim aktivnostima na terenu, već su uveliko u kampanji. Među najaktivnijima su direktori ustanova socijalne zaštite, koji u ulozi stranačkih aktivista obilaze građane po kućama. Na društevnim mrežama predstavljene kao akcije kojima Gradski odbor SNS-a promoviše solidarnost i brigu o ljudima, ovakve aktivnosti zapravo ukazuju na moguće zloupotrebe i kršenje zakona. Stručnjaci kažu da je problematično što se kod građana tako stvara uverenje da pristup uslugama socijalne zaštite zavisi od stranke, a kod onih koji su već u ranjivom položaju proizvodi osećaj obaveze da zauzvrat podrže SNS.
Mi kao stranka želimo da dopremo do svakog korisnika, do svakog našeg građanina i svojom politikom pomognemo najosetljivijim korisnicima, to jest građanima grada Kragujevca.
Ovo je pred kamerom lokalne televizije izrekao direktor Centra za razvoj usluga socijalne zaštite ,,Kneginja Ljubica’’ Dragan Nešić, koji se na konferenciji za medije, održanoj u prostorijama Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu, novinarima predstavio direktorskom, a ne stranačkom funkcijom. Svojom izjavom posredno je potvrdio ono o čemu se do sada samo nagađalo – da direktori socijalnih ustanova, u ulozi stranačkih aktivista, ovih dana, u kampanji od vrata do vrata, obilaze upravo korisnike usluga socijalne zaštite. Na pitanje da li je prisustvovao sastanku u Beogradu na kom su direktori dobili takve instrukcije, o čemu su se pojavile nezvanične informacije u javnosti, Nešić je odgovorio da stranačke poslove razvaja od javnih, ne demantujući da je sastanak održan. A upravo bi se po stranačkim aktivnostima direktora socijalnih ustanova u Kragujevcu dalo naslutiti da im je takav nalog stigao ,,s vrha’’.
Naime, na društvenim mrežama kragujevačkog odbora SNS-a prethodnih dana pojavilo se par objava o akcijama u kojima su glavni akteri direktori ustanova socijalne zaštite na teritoriji grada. Pažnju poznavalaca najpre je izazvao video u kom dvoje ,,brendiranih’’ aktivista, sa oznakom ,,Vučićev tim’’ na grudima i povećom kartonskom kutijom u rukama, stižu direktno na kućnu adresu žene koja sa njima provodi vreme u razgovoru, uz osmehe i po koji nežni dodir po ruci i tapšanje po ramenu. Iz pratećeg teksta može se saznati još i to da su ,,članovi i funkcioneri GO SNS Кragujevac posetili sugrađanku koja živi sama, kako bi joj pokazali da nije zaboravljena. Mala pažnja, topla reč i razgovor znače više nego što mislimo – jer zajedništvo počinje brigom o ljudima”, poručili su ovom objavom kragujevački naprednjaci.
Na prvi pogled, neupućenima bi moglo da deluje da je reč o uobičajenoj stranačkoj kampanji od vrata do vrata, koja je, doduše, počela znatno pre raspisivanja izbora. Na drugi, to jest pogled koji među aktivistima u plavim jaknama prepoznaje direktora Centra za socijalni rad ,,Solidarnost’’ Predraga Ivkovića i direktorku Centra za porodični smeštaj i usvojenje Anu Miletić Vučković, akcija dobija posebnu težinu i pali alarme koji ukazuju na moguće zloupotrebe.
Da li je sugrađanka koju posećuju korisnica neke od usluga socijalne zaštite? Odakle stranci podaci o korisnicima? Da li su direktori zloupotrebili javnu funkciju zarad stranačke promocije? Šta se nalazi u paketu koji nose i kojim je sredstvima taj poklon plaćen, samo su neka od pitanja koja bi zahtevala da ih nadležni organi provere.
U ovakvim slučajevima relevantne mogu biti Agencija za sprečavanje korupcije, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, inspekcija socijalne zaštite, osnivači ustanova, a u zavisnosti od okolnosti i javno tužilaštvo, navodi Marija Stefanović, autorka istraživanja o mreži političkih pritisaka, kojim je organizacija CRTA još 2022. ukazala da su centri za socijalni rad kanal za politički uticaj. Ona napominje da ovakve stranačke aktivnosti mogu biti problematične, naročito kada su usmerene ka starijim osobama ili ljudima koji zavise od socijalnih usluga i ističe da je posebno sporno što u takvim aktivnostima učestvuju direktori ustanova socijalne zaštite.
Oni za građane nisu samo stranački aktivisti, već ljudi koji predstavljaju institucije od kojih neko može da zavisi za pomoć, smeštaj, negu ili ostvarivanje prava. Kada se pojave u jaknama sa stranačkim obeležjima, šalje se poruka da su institucije i stranka jedno isto, a to svakako ne bi smelo da bude slučaj. Dakle, problem nije samo u tome da li je podeljena konkretna pomoć, nego u poruci koja se šalje: da se pristup brizi, podršci ili socijalnim uslugama vezuje za političku stranku, navodi Stefanović.
I podela paketa građanima je sporna sa stanovišta Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Strankama su, naime, izričito zabranjene aktivnosti humanitarnog karaktera, objašnjava Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, uz napomenu da se ta zabrana odnosi na period izborne kampanje. On navodi da se Agencija za sprečavanje korupcije oglašavala sličnim povodima i van kampanje ukazujući na to da humanitarne akcije ne predstavljaju „političku aktivnost“, i da stoga strankama nisu dozvoljene. Međutim, sankcija je propisana samo za humanitarne aktivnosti u kampanji.
U konkretnom slučaju se ne vidi šta je darovano. Kršenje zakona bi nesumnjivo postojalo ako je gospođa iz video priloga dobila na poklon nešto što potiče od ovih javnih ustanova, a da je to iskorišćeno za stranačku promociju. Sumnju da se tako nešto dogodilo podstiče okolnost da su darodavci funkcioneri javnih ustanova. Nevezano za to, iako možda nije kršenje zakona, slučaj je problematičan i zbog toga što je reč o funkcionerima ustanova ovog tipa, jer može kod nekih građana stvoriti uverenje kao da je dodela pomoći povezana sa strankom, kaže Nenadić.
Da je sporno to što se pomoć građanima deli uz jasno istaknuta stranačka obeležja i uz učešće javnih funkcionera, prepoznala je građanska aktivistkinja i zastupnica Centra za socijalne inovacije i integracije Suzana Đorđević. Ona je zbog ovog slučaja podnela prijavu Ageniciji za sprečavanje korupcije, jer veruje da takve aktivnosti predstavljaju nedozvoljen uticaj na građane i mešanje sistema socijalne zaštite sa stranačkom promocijom. Međutim, ona kaže da ne očekuje gotovo nikakvu reakciju nadležnih, imajući u vidu dosadašnju praksu i selektivnu primenu propisa.
Ipak, smatram da je važno da postoji pisani trag i da se dokumentuju ovakve pojave, jer to predstavlja osnov za svaku buduću odgovornost. Javnost mora da zna da direktor Centra za socijalni rad i direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje, odenuti u stranačke dresove, nose pakete pomoći sugrađanima i da je to apsolutno pogrešno i suprotno zakonima, ističe Đorđević.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost, koja prati primenu zakona i postupanje Agencije, kaže da ne može da predvidi kakav će biti ishod i kada će po prijavi aktivistkinje iz Kragujevca biti odlučeno, jer kako navodi, Agencija trenutno nema rok za postupanje kada se prijave odnose na kršenje zakona van perioda izborne kampanje.
Bilo je situacija da je Agencija i van kampanje postupala po prijavama relativno brzo, a suočavali smo se i sa potpuno obrnutim situacijama. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti se veoma često krši, ali najveći broj tih prekršaja ili čak krivičnih dela ostaje neistražen. Glavni problem je to što Agencija za sprečavanje korupcije, a naročito javna tužilaštva, imaju pasivan odnos i ne istražuju u dovoljnoj meri (Agencija) ili uopšte (tužilaštvo) sumnje na povredu zakona, osim po prijavama. Dodatno, i u situacijama kada se ipak nešto preduzme, sankcije nisu odgovarajuće i ne odvraćaju prekršioce od ponavaljanja istih ili sličnih prekršaja, kaže Nenadić.
Direktor Centra za socijalni rad ,,Solidarnost’’ Predrag Ivković i direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Ana Miletić Vučković, potvrdili su prijem mejla sa pitanjima upućenim na adrese ustanova kojima rukovode, ali uprkos obećanju, ni posle više dana, nisu odgovorili na pitanja Res Publike. Sa druge strane, nikakve reakcije nije bilo iz Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu, koji je takođe pozvan da nam dostavi odgovore.
U međuvremenu, po istom obrascu organizovane su nove akcije, u koje su se uključile i direktorka Zavoda za smeštaj odraslih lica ,,Male Pčelice’’ dr Danijela Nastić Simović, kao i direktorka Gerentološkog centra Kragujevac Katarina Tričković.
Aktivistkinja Suzana Đorđević reagovala je i tim povodom i uputila još jednu prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije. Ona napominje da su građani koji se nalaze u stanju socijalne potrebe posebno osetljiva kategorija i da je zato važno da budu naročito zaštićeni od svakog oblika pritiska ili uticaja.
Dodatni problem predstavlja to što mnogi građani u stanju socijalne potrebe nisu u dovoljnoj meri upoznati sa pravima koja im pripadaju, te jednokratne donacije često doživljavaju kao jedini ili osnovni vid podrške, iako sistem socijalne zaštite podrazumeva mnogo širi spektar prava i usluga. U takvim okolnostima, neretko se stvara i osećaj lične obaveze ili zahvalnosti, zbog čega pojedini građani mogu smatrati da bi oni i članovi njihovih porodica trebalo da podrže donatore na izborima, naglašava zastupnica Centra za socijalne inovacije i integracije.
Objavama o ovakvim akcijama stranka se obraća, pre svega, građanima koji najviše zavise od državne pomoći i koji su iz najranjivih grupa: starijima, siromašnima, korisnicima socijalne zaštite… Naravno, šalje se poruka i široj javnosti da je stranka ta koja “pomaže”, navodi Marija Stefanović iz CRTE.
Problem je u tome što se na taj način socijalna briga ne prikazuje kao pravo građana i obaveza institucija, već kao nešto što dolazi kroz stranačku mrežu ili nešto što “brže” dolazi kroz stranačke kanale – čemu svi godinama svedočimo. To je posebno opasno za građane koji su već u ranjivom položaju, jer kod njih može da proizvede osećaj zahvalnosti, obaveze ili straha da bi uskraćivanje podrške stranci moglo da utiče na njihov odnos sa institucijama, napominje Stefanović.
Organizacija CRTA je inače u svakom izbornom ciklusu, ali i u periodu van izborne kampanje, dokumentovala slične obrasce: podele pomoći i paketa socijalno ugroženim građanima, korisnicima socijalne pomoći i starijima, kao i sumnje da se podaci iz javnih ustanova koriste za političke svrhe. Prema rečima istraživačice Marije Stefanović, zabeležena su i svedočanstva o direktnim pritiscima unutar samog sistema socijalne zaštite — na zaposlene u centrima za socijalni rad, uključujući i direktore, ali i na korisnike usluga tih centara.
A da se priča ne završi samo na mogućim zloupotrebama u oblasti socijalne zaštite, postarale su se doktorke Anđelka Stojković Anđelković i Radmila Obradović, inače odbornice Srpske napredne stranke, koje su sudeći po objavama kragujevačkog odbora, u međuvremenu uvele i praksu kućnih stranačkih ,,vizita’’.
Ostaje da vidimo kakve će tek akcije stranka na vlasti početi da sprovodi kada izbori budu raspisani i kada započene zvanična predizborna kampanja. I još važnije od toga, hoće li neka od nadležnih institucija adekvatno reagovati u slučaju zloupotreba i kršenja zakona.
autorka Bojana Vlajović Savić
