“Poziv na odziv” prihvatilo je oko 3 500 građanki i građana Kragujevca i okoline, koliko ih se prema proceni Arhiva javnih skupova okupilo na protestu organizovanom 7. avgusta na platou Robne kuće. Najavljen kao skup podrške stanovnicima doline Jadra i, kako je navedeno, drugih ugroženih područja, događaj u Kragujevcu bio je prilika da se još jednom pošalje poruka da rudnika litijuma u Srbiji neće biti.
Prisutni su nosili transparente na kojima je pisalo “Nećemo novac, hoćemo zdravlje”, “Pucajte ja i dalje držim klas”, “Nećeš kopat međ šljivike i livade”, a primetan je bio veliki broj roditelja sa decom. Okupljenima su se obratili ekoaktivsti, dok su predstavnici opozicionih stranaka i pokreta u Kragujevcu, u ulozi redara, obezbeđivali skup.
Prva je govorila Lijijana Bralović, iz udruženja “Suvoborska greda” iz Pranjana, jednog od osnivača Saveza ekoloških organizacija Srbije.
Evropi treba naš litijum, ali nikome neće trebati Srbija – jer nikome neće trebati država koja je postala otpad, trovačnica, ni nama neće trebati ako to dozvolimo, a kamo li Evropskoj Uniji.
Bombardaju nas sa svih televizija sa nacionalnom frekvencijom, s raznih kanala, časopisa… kako je jalovina humus. Ko bi u to poverovao, da li se to igde u svetu dogodilo?”, zapitala je Bralović.
Ona je pozvala na jedinstvo i saradnju po ovom pitanju, bez obzira na političko opredeljenje.
Ivan Buki Milosavljević, ispred udruženja “Mlavska vojska”, istakao je da je istočna Srbija već pod
okupacijom korporacija.
Ono što sada pokušavamo da sprečimo u Jadru, Rekovcu,Dobriniji, Vranju, Jagodini… već se uveliko dešava u istočnoj Srbiji. Kineska kompanija ZiĐin je pre šest godina postala vlasnik života i smrti u tom delu Srbije. Tri regiona, površine veće od Kosova i Metohije, a niko u Srbiji ne zna da je ta teritorija već izgubljena. A izgubljena je zato što već sada svaki četvrti stanovnik Bora boluje od neke vrste karcinoma, rekao je Milosavljević.
On je naveo da u Žagobici lokalne vlasti daju kompanijama pijaću vodu na korišćenje za iskopavanje, dok pola sela nema pristup istoj.
Zakon se krši na naše oči jer pijaća voda prirpada samo nama, građanima – po Zakonu o Vodama, član 72. U ovom trenutku, moji drugovi stražare pored našeg potoka, teraju cisterne. U svakom trenutku, dovoljno je da se okupi četvoro ljudi – okupljajte se, poručio je Milosavljević i pozvao prisutne da stoje uz Jadar.
Građani sa kojima smo razgovarali protive su otvaranju rudnika litijuma u Srbiji jer su zabrinuti da će to ugroziti životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Litijum je važna tema jer upropaštava naše zdravlje. Naša zemlja nije na prodaju. Više bismo zaradili od poljoprivrede, ne znam koga više lažu. Ovde smo da im pokažemo da mi nismo na prodaju ako oni već jesu, kaže devetnaestogodišnja Milica.
Sada odlučujemo o našoj budućnosti, o budućnosti naše dece, unučića… Pokušavamo ovo pitanje da rešimo putem sistema, ali sistem ne postoji. Očigledno ne postoji bolji način, moramo na ulici, ne ostavljaju nam drugog izbora, ističe anonimna Kragujevčanka.
Odrastao sam u prirodi i očuvanje toga mi je vrlo, vrlo bitno. Srbija ne treba ekonomski da se fokusira na strane investitore, već na sopstveni potencijal. Umesto da upropastimo prirodne lepote – možemo ih iskoristiti za turizam. Bilo kakvo kopanje litijuma u Srbiji ne treba da postoji, a konačnu odluku o tome treba da donese sam narod, smatra Luka.
Skup u Kragujevcu trajao je nešto manje od 30 minuta. Nakon obraćanja govornika, kragujevački glumac Aleksandar Milojević Lija, koji je bio voditelj, pozvao je okupljene da prate društvene mreže i odazovu se pozivima na proteste protiv iskopavanja litijuma u Srbiji.
novinarka Anđela Sorak
